Evropskom vuku preti izumiranje

Pod hibridnim vukovima podrazumevaju se vrste koje su nastale ukrštanjem vukova i pasa.

Kako se navodi tokom protekle dve decenije, desetkovana je evropska populacija vukova, dok hibridi vukova, iako nisu nova pojava, nisu bili dobro proučavani sve do nedavno, kada je napredak u genetici omogućio da se dokaže njihovo postojanje.

Stručnjaci za njih objašnjavaju kako postoji mogućnost da više dolaze u sukob s ljudima, isteraju čistokrvne vukove iz njihovog staništa ili smanje održivost budućeg potomstva, ometajući napore da se oživi evropska populacija vukova, piše Gardijan. Luiđi Botani, vodeći italijanski ekspert za vukove, kaže da su u određenim regionima hibridi postali endemski, kao u Toskani, gde čine 70 odsto čitave populacije vukova, dok su na nekim teritorijama svi vukovi hibridni.

Pojedini eksperti su zabrinuti da će ukrštanje dovesti do trajnog gubitka posebnih osobina vuka.

"Ako sutra vidim crno-belu životinju, sa spuštenim ušima i dugim repom, a vi mi kažete da je to vuk, zapravo bih bio razočaran. Ne želim da vidim vukove na taj način", naglasio je Botani.

Eksperti kažu da, radi očuvanja evropskog vuka, hibridi moraju da migriraju, dok neki pozivaju na istrebljenje ove vrste.

"Ubrzavamo proces koji bi mogao da se dogodi prirodnim putem. To je kao globalno zagrevanje. Mi smo dužni da ublažimo takav uticaj", kaže Valerija Salvatori, stručnjakinja za vukove, koja je vodila prvu studiju o hibridizaciji širom Evrope.

Proces istrebljenja pokrenule su Austrija, Poljska, Slovenija i Švajcarska, dok se grupe za zaštitu životinja u Italiji bore da se vrsta spase.

Uprkos ovom pristupu nekih zemalja, vrše se različita istraživanja o potencijalnim dobrobitima ukrštanja, kao što su otpornost na određene bolesti kojima su čistokrvni vukovi podložni.