Okeani "gutaju" sve više toplote: Novi rekord otkriva razmere zagrevanja planete

Ovi podaci se navode u izveštaju o stanju okeana programa "Kopernikus".

U 10. izdanju izveštaja navodi se da nivo mora od 1999. godine raste prosečno za oko 3,8 milimetara godišnje, dok je između 2012. i 2025. godine taj rast ubrzan na 4,2 milimetra godišnje, prenosi Gardijan.

Dodaje se i da je globalni okean tokom poslednjih 40 godina postao 17 odsto kiseliji.

Okeani su apsorbovali oko trećine ugljen-dioksida koji je čovečanstvo emitovalo, kao i oko 90 odsto dodatne toplote zarobljene u Zemljinom sistemu usled emisija gasova sa efektom staklene bašte.

"Okean se pred našim očima menja. Zagrevanje, rast nivoa mora i degradacija ekosistema međusobno su povezani pokazatelji značajnih i dugoročnih promena", rekao je generalni direktor organizacije "Merkator Ošen internešnal", koja je objavila izveštaj, Pjer Bahurel.

Naučnici su utvrdili da su Sredozemno i Crno more u Evropi pogođeni rekordnim morskim toplotnim talasima, pri čemu se visoke temperature zadržavaju i duboko ispod površine.

Sredozemno more zagreva se za 0,32 stepena Celzijusa po deceniji, a posebno ubrzano poslednjih godina, što doprinosi učestalijim morskim toplotnim talasima.

Izveštaj je pokazao i značajne posledice zagrevanja po morski svet.

Shutterstock/Kichigin

Od januara 2023. do septembra 2025. godine, 84 odsto svetskih koralnih grebena bilo je izloženo toplotnom stresu koji može da izazove izbeljivanje korala.

U proteklih 30 godina gotovo pet odsto površine okeana zabeležilo je trajne promene u obrascima rasta fitoplanktona, mikroskopskih organizama koji predstavljaju osnovu mnogih lanaca ishrane i imaju važnu ulogu u regulisanju tokova ugljenika.

U Antarktiku su 2022. godine četiri kolonije carskih pingvina zabeležile potpuni neuspeh razmnožavanja tokom perioda rekordno niskog nivoa morskog leda.

Izveštaj je objavljen zajedno sa odvojenim istraživanjem programa "Kopernikus", prema kojem je ove godine više od trećine svetskog stanovništva bilo izloženo opasnim nivoima prizemnog ozona zbog kombinacije ekstremnih vrućina i zagađenja vazduha.

U prvih osam meseci 2026. godine samo pet odsto svetske populacije bilo je izloženo nivoima ozona koji se smatraju bezbednim prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije.