Potpuno će nestati? Objavljeni zastrašujući podaci

Od 2000. godine, površina glečera se smanjila za 39 odsto, čemu je doprinelo, navodi se, globalno zagrevanje.

Organizacija Legambijente svakog leta istražuje najvažnije glečere u Alpima, a kako je ukazala Vanda Bonardo iz organizacije, staze koje su nekada prelazile preko leda sada se delom nalaze na siparu, a na drugim mestima voda teče preko područja koja su ne tako davno bila potpuno smrznuta, a pojavile su se i duboke pukotine, što neke ture čini izuzetno opasnim.

Tvrde i da je moguće da će svi alpski glečeri ispod 3.500 metara da nestanu do 2050. godine.

Glečer Forni u blizini Bormija u Lombardiji pokazuje koliko brzo pejzaž može da se promeni, a glaciolog Klaudio Smiralja, koji ga posmatra već 65 godina, kaže da je ono što je doživeo ovog leta nešto što nikada pre nije video u celoj svojoj karijeri – glečer se raspao na nekoliko delova, piše Kronen cajtung.

Njegova površina na mnogim mestima izgleda sivo i crno, a istovremeno glečer gubi led.

Svetska služba za praćenje glečera tvrdi da od 2000. godine godišnje nestaje u proseku 273 milijarde tona leda, a da je do 2025. godine već dostignuto 408 milijardi tona izgubljenog leda godišnje.

Proces bi mogao da bude posebno brz u Alpima.

Izuzetna toplina u planinama igra značajnu ulogu u tome. Leti je nivo smrzavanja često bio između 4.000 i 5.000 metara, što znači da čak i na visinama gde se obično zadržava sneg, sada može da bude pretoplo duži period.

Kako se navodi, to je dvostruko problematično za glečere jer snežni pokrivač obično deluje kao zaštitni sloj i sprečava sunce da direktno zagreje led, a kada se ovaj sneg otopi, led ostaje nezaštićen.