Misterija ljudskog mozga u svemiru; Zašto astronauti jače stežu predmete nego što treba?

Čak i kada se čovek nalazi u uslovima nulte gravitacije, ljudski mozak ostaje "programiran" prema pravilima Zemljine gravitacije. Ovo je zaključak studije koju je predvodio Filip Lefevr, profesor na Politehničkoj školi Univerziteta UCLouvain, a koja je objavljena u časopisu The Journal of Neuroscience.

Analizirajući pokrete astronauta tokom njihovog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), istraživači su otkrili da mozak i nakon nekoliko meseci provedenih u svemiru nastavlja da koristi pravila gravitacije prilikom upravljanja pokretima tela.

Zbog toga astronauti imaju tendenciju da predmete drže jače nego što je potrebno - kao da njihov mozak i dalje očekuje da će objekti pasti zbog Zemljine gravitacije.

Studija, sprovedena u okviru instituta ICTEAM i IoNS Univerziteta UCLouvain, pokazala je i da mozak prilagođava snagu stiska u zavisnosti od mogućih posledica greške. Što je predmet teži ili što se brže pomera, to se automatski povećava sila kojom ga osoba drži.

Gorodenkoff/ Shutterstock

Drugim rečima, ljudski nervni sistem unapred procenjuje rizik i prilagođava pokrete kako bi sprečio potencijalni gubitak kontrole nad predmetom.

Po povratku na Zemlju, astronautima je potrebno određeno vreme da ponovo nauče kako da svoje pokrete prilagode okruženju u kojem postoji gravitacija.

Ova sposobnost mozga da zadrži "trag" gravitacije pokazuje koliko duboko Zemljino okruženje oblikuje način na koji ljudi kontrolišu svoje telo i pokrete.

Osim značaja za istraživanja svemira, ovi rezultati mogu otvoriti nove mogućnosti za razumevanje ljudske motorike, uz potencijalnu primenu u oblastima kao što su neurološka rehabilitacija, robotika i razvoj inteligentnih proteza.