Neverovatno otkriće kod obale Brazila: Naučnici iznenađeni

Ekspediciju je predvodio međunarodni tim od oko 20 naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Brazila i Japana, kojim upravlja Institut Šmit za okeanografiju uz podršku Univerziteta Zapadne Australije i drugih institucija.

Istraživanja su, piše Gardijan, sprovedena u srednjim slojevima okeana između morskog dna i površine, području koje naučnici smatraju najvećim staništem na Zemlji, koje obuhvata oko 90 odsto životnog prostora planete i koje je do sada relativno slabo istraženo.

Među otkrivenim vrstama nalaze se različiti morski organizmi, uključujući rakolike amfipode, brze crvolike organizme, devet vrsta meduza, sedam sifonofora - kolonijalnih organizama srodnih meduzama i koralima, sedam vrsta češljastih želea, četiri larvacee koje žive u sluzavim strukturama, kao i dva velika jednoćelijska organizma iz grupe rizarija.

Glavna naučnica ekspedicije Karen Ozborn iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Vašingtonu izjavila je da je područje srednjeg sloja okeana "prepuno izuzetnih životinjskih vrsta o kojima se veoma malo zna".

"Bilo je veoma uzbudljivo. Ovo područje ranije nije bilo istraženo na ovaj način, pa je postojala velika mogućnost otkrića novih vrsta. Ovo je sigurno blizu rekorda po broju novih životinja otkrivenih u tako kratkom vremenu", navela je Ozborn.

Poseban tehnološki napredak u ekspediciji predstavljao je upotreba mikroskopa sa konfokalnim sistemom i rotirajućim točkom, nazvanog "Squid", koji omogućava posmatranje ćelijske strukture živih mikroorganizama u realnom vremenu, napominje britanski list.

Prema rečima naučnika, ovaj sistem omogućava da se prvi put na brodu posmatra interakcija ćelija, razmena materijala i formiranje struktura, što je ranije zahtevalo višenedeljnu laboratorijsku pripremu.

Istraživači su koristili i eksperimentalne sisteme za snimanje, genetsku analizu i tim taksonomskih stručnjaka za brzu identifikaciju vrsta.

Ekspedicija je takođe doprinela razumevanju kretanja morskih organizama i njihovog uticaja na globalne procese, uključujući apsorpciju ugljenika u okeanima.

"Ono što je do sada otkriveno samo je vrh ledenog brega. U okeanima postoji ogroman broj organizama koji na različite načine rešavaju životne izazove. Možemo mnogo da naučimo od njih", naglasila je Ozborn.