Astronomi uočili sistem od četiri planete koji dovodi u pitanje sve trenutne teorije

Sistem, koji je uočen pomoću teleskopa Keops Evropske svemirske agencije, sastoji se od dve stenovite i dve gasovite planete koje kruže oko relativno male i tamne zvezde nazvane crveni patuljak, udaljene oko 117 svetlosnih godina od Zemlje u pravcu sazvežđa Ris. 

Zvezda, nazvana LHS 1903, je oko 50 odsto masivnija i 5 posto sjajnija od našeg Sunca. 

Ono što je privuklo pažnju naučnika je, međutim, redosled planeta.

Najdublja planeta je stenovita, sledeće dve su gasovite, a četvrta, za koju trenutna teorija o formiranju planeta, sugeriše da bi trebalo da bude gasovita, umesto toga je stenovita.

"Paradigma formiranja planeta kaže da planete blizu svoje zvezde domaćina treba da se formiraju kao male i kamenite, sa malo, ili bez gasa ili leda", objasnio je astronom Tomas Vilson sa Univerziteta u Voriku u Engleskoj, koji je glavni autor studije objavljene u časopisu Sajens.

On je dodao da je to zato  što je ovo okruženje previše vruće da bi se održala značajna količina gasa ili leda, a sve atmosfere koje se formiraju verovatno se uklanjaju zračenjem sa njihove zvezde domaćina. 

Nasuprot tome, smatra se da se planete na većim udaljenostima formiraju u hladnijim regionima sa puno gasa i leda, što bi stvorilo svetove bogate gasom i velikim atmosferama. 

"Ovaj sistem to dovodi u pitanje tako što nam daje stenovitu planetu izvan planeta bogatih gasom", rekao je Vilson. 

On je to nazvao "sistemom izgrađenim naopako". 

Istraživači veruju da su se, umesto da se formiraju odjednom, u velikom disku gasa i prašine koji se vrtlože oko njihove zvezde domaćina, planete ovog sistema formirale sekvencijalno, pri čemu je gas, koji bi inače činio atmosferu četvrte planete, potrošen od strane njenih srodnih planeta pre nego što se spojio. Vilson je ukazao da se četvrta planeta najverovatnije "razvila sa zakašnjenjem".

"Ona se formirala kasnije od ostalih planeta u okruženju siromašnom gasom. Zapravo, nije bilo dovoljno materijala za stvaranje ove planete", objasnio je on.

Druga mogućnost je da je nastala sa velikom gasnom atmosferom koja je kasnije izgubljena u nekom sudaru sa drugom planetom, ostavljajući za sobom samo kamenito planetarno jezgro.

Ova četvrta planeta je takođe zanimljiva zbog svoje potencijalne nastanjivosti. Njena masa je 5,8 puta veća od Zemljine a temperature iznosi oko 60 stepeni Celzijusa.

"Buduća posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb mogla bi da otkriju uslove na ovoj planeti i pomognu nam da shvatimo koliko bi ona mogla da bude nastanjiva", zaključio je Vilson.