Island povukao neočekivan potez: Pretnja nacionalnoj bezbednosti

Bez njih, ostrvo bi bilo znatno hladnije i izloženije olujama. Suočena sa sve brojnijim dokazima da bi se taj sistem mogao da se uruši, vlada Islanda preduzela je dosad neviđen korak i proglasila taj rizik pretnjom nacionalnoj bezbednosti, pokrenuvši pripreme za ono što nazivaju "egzistencijalnom pretnjom", piše CNN.

• Komarci se prvi put u istoriji pojavili na mestu gde ih nikada nije bilo

"Naša klima, privreda i bezbednost duboko su povezani sa stabilnošću okeanskih struja oko nas", rekao je Johan Pal Johanson, islandski ministar zaštite životne sredine, energetike i klime.

Reč je o Atlantskoj meridionalnoj obrtnoj cirkulaciji, poznatijoj pod skraćenicom AMOC. Taj sistem funkcioniše poput ogromne okeanske pokretne trake koja toplu vodu iz tropskih krajeva i sa južne hemisfere povlači prema severu.

Tamo se voda hladi, postaje gušća, tone na dno i zatim teče nazad prema jugu, održavajući klimatsku ravnotežu.

Preti kolaps

Kolaps AMOC-a scenario je kojeg se naučnici najviše pribojavaju. Sve veći broj istraživanja potvrđuje da ovaj ključni sistem usporava zbog globalnog zagrevanja koje narušava osetljivu ravnotežu toplote i saliniteta od koje zavisi.

Iako nauka još uvek nije sigurna kada bi se tačno kolaps mogao dogoditi, neke studije predviđaju da bi se to moglo desiti već u ovom veku.

Prestanak AMOC-a "više se ne može smatrati rizikom niske verovatnoće s obzirom na razvoj nauke poslednjih godina", rekao je Stefan Rahmstorf, fizički okeanograf i klimatolog sa Univerziteta u Potsdamu.

Posledice za ceo svet

Posledice urušavanja bile bi katastrofalne i osetile bi se širom sveta, piše CNN. To bi izazvalo ogromne promene vremena i klime, uključujući porast nivoa mora uz obale SAD-a i Evrope, poremećaj monsunskih sistema ključnih za Aziju i Afriku, kao i ekstremno hladne zime u Evropi. Prema nekim modelima, morski led mogao bi se proširiti južno sve do obala Ujedinjenog Kraljevstva.

ElenaGC/Shutterstock

Island bi se našao "blizu središta ozbiljnog regionalnog zahlađenja", što znači da bi ga možda okovati morski led, pojasnio je Rahmstorf. Upravo to islandski ministar Johanson naziva "egzistencijalnom pretnjom", ističući da bi kolaps AMOC-a mogao uništiti infrastrukturu, saobraćaj i ključne industrije poput ribarstva.

Pitanje nacionalnog opstanka

Nakon što je istraživanje objavljeno u avgustu izazvalo "ozbiljnu zabrinutost", ministar Johanson obavestio je vladu o najnovijim naučnim saznanjima. U septembru je Savet za nacionalnu bezbednost Islanda proglasio potencijalni kolaps AMOC-a rizikom za nacionalnu bezbednost – prvi put da je neka klimatska pretnja dobila takvu oznaku u zemlji.

Odluka "odražava ozbiljnost problema i osigurava da se tom pitanju posveti pažnja koju zaslužuje", rekao je Johanson. U praksi, to znači koordinisani odgovor na najvišem nivou kako bi se pretnja razumela i preduzele mere da se spreče i ublaže najgore posledice.

Naučnik Stefan Rahmstorf pohvalio je odluku Islanda, ističući da bi i druge zemlje trebalo da slede taj primer jer bi se posledice osetile globalno od uništenih useva do katastrofalnih poplava. Za Island, ova odluka predstavlja prekretnicu u shvatanju klimatskih rizika.

"Ono što znamo jeste da bi trenutna klima mogla da se promeni toliko drastično da bi moglo da nam postane nemoguće da se prilagodimo", izjavio je Johanson.

"Ukratko, ovo nije samo naučna briga – to je pitanje nacionalnog opstanka i bezbednosti."