Isplivao kontroverzni plan za NASA-u: Trampov kandidat uzdrmao javnost

Iako je Ajzakmen priznao postojanje dokumenta za NASA-u nazvanog "Projekat Athena", tvrdi da su neki njegovi delovi zastareli, što je podstaklo brojna nagađanja o pravcu u kojem bi vodio 67 godina staru instituciju, piše CNN.

Podsećamo, Ajzakmen sebe opisuje kao "relativno apolitičnog" i "umerenog konzervativca", a ima i podršku moćnog tehnološkog preduzetnika i bivšeg Trampovog savetnika Ilona Maska. On je direktor i osnivač kompanije Shift4 za obradu kartičnih plaćanja, i blisko sarađuje sa Maskom otkako je kupio svoj prvi čarter-let preko SpaceX-a, piše CBS News.

• NASA lansirala Protokol planetarne odbrane: Ipak su vanzemaljci? FOTO/VIDEO
• NASA hitno reagovala zbog izjava Kim Kardašijan FOTO
• NASA potvrdila: Naša planeta dobila svemirskog saputnika FOTO

 

"Projekat Athena"

Procureli dokument, datiran u maju 2025., predlaže promene iz korena, uključujući preusmeravanje nekih NASA-inih centara ka nuklearnom električnom pogonu, uspostavljanje novog programa za istraživanje Marsa i usvajanje filozofije "ubrzaj/popraviti/izbriši" (engl. "accelerate/fix/delete") za transformaciju agencije.

Ajzakmen, čija je prva nominacija povučena da bi prošlog utorka bio ponovo predložen, izjavio je da je "Projekat Athena" zamišljen kao "dokument koji će se doradjivati prikupljanjem podataka nakon potvrde".

Shutterstock/Alones

"Smatram da je bolje imati plan prilikom preuzimanja odgovornosti tako velike kao što je vođstvo NASA-e, nego uopšte nemati plan", poručio je u izjavi. Ipak, plan je izazvao zabrinutost.

"Mislim da predstavlja dramatičniji skup promena nego što su mnogi u svemirskoj zajednici mogli da očekuju", rekao je Kesi Dreier, voditelj svemirske politike u neprofitnoj organizaciji Planetary Society.

Borba za prevlast u NASA-i?

Prema izvoru upoznatom sa situacijom, čini se da je curenje ovog dokumenta u javnost bilo deo pokušaja Šona Dufija, ministra saobraćaja koji privremeno vodi NASA-u, da podstakne kontroverze i osujeti Ajzakmenovu ponovnu nominaciju.

Izvorni dokument navodno je imao više od 100 strana, a Ajzakmen je napravio samo tri štampane kopije skraćene verzije koje je podelio Dafiju i njegovom šefu kabineta.

Dafi je, kako je CNN ranije izvestio, privatno izrazio želju da trajno ostane na čelu agencije, što je njegov portparol kasnije demantovao. Ajzakmen je, s druge strane, pohvalio Dafija, rekavši da veruje da ima "izvrsne instinkte i da je izvrstan komunikator".

Put na Mars i nuklearni pogon

Jedan od najambicioznijih predloga u "Projektu Athena" je uspostavljanje novog programa za Mars pod nazivom "Olympus".

Vizija je da se uskladi NASA-a sa ciljem SpaceX-a da naredne godine pošalje bespilotnu letelicu Starship na Mars, što bi, prema izvoru, bila "više-manje besplatna misija" koju bi NASA podržala uz minimalne troškove.

Dokument takođe snažno zagovara razvoj nuklearnog električnog pogona, tehnologije koja bi omogućila brže misije u dubokom svemiru. Ajzakmen i bivši predsednik Predstavničkog doma Njut Gingrič u zajedničkom članku istakli su: "Naši konkurenti ne čekaju. Kina i Rusija intenzivno ulažu u nuklearne svemirske tehnologije. Ako Amerika želi da vodi, NASA mora ponovo preuzeti teške probleme."

Povratak na Mesec i uloga SpaceX-a

Iako je Tramp ranije pokazivao interes za Mars, Mesec se ponovo pojavio kao jasan politički prioritet zbog obnovljene svemirske trke sa Kinom, koja planira da pošalje svoje astronaute na površinu Meseca do 2030. godine. Misija Artemis III, ključni korak u američkom povratku na Mesec, trenutno zavisi od SpaceX-ove letelice Starship.

Shutterstock/Paopano

Privremeni šef NASA-e Šon Dafi nedavno je signalizirao da bi mogao da isključi SpaceX iz projekta, što je izazvalo oštru reakciju Ilona Maska. Ajzakmen, koji je Maskov prijatelj, nije se javno izjasnio, ali izvor tvrdi da namerava da sarađuje sa kompanijom koja najbrže isporuči lander spreman za astronaute.

Neizvesna budućnost nauke

Plan sadrži i kontroverzne predloge vezane za naučna istraživanja. Jedna od najkritikovanijih tačaka je namera da se NASA "izvuče iz posla klimatske nauke finansirane poreskim obveznicima i prepusti to akademskoj zajednici".

Ajzakmen je kasnije pojasnio da se koncept "nauke kao usluge" primarno odnosi na kupovinu podataka od privatnih satelitskih kompanija umesto gradnje sopstvenih, čime bi se oslobodila sredstva za druge misije.

Uprkos kritikama, javno je branio naučne programe i čak ponudio sopstveni novac za lansiranje svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman.

"Sve što sugeriše da sam protiv nauke ili da želim da prepustim tu odgovornost spoljnim saradnicima jednostavno je neistina", izjavio je.

Reorganizacija i promena kulture u agenciji

Ajzakmenov plan predviđa i ubrzanu reorganizaciju agencije, koja je već izgubila oko 4.000 zaposlenih. Cilj je sprovesti "jedinstvenu, podacima vođenu reorganizaciju usmerenu na smanjenje slojeva birokratije".

Dokument takođe predlaže promenu pristupa riziku.

"Osiguraćemo da sigurnost bude u prvom planu naših odluka, ali postizanje misije NASA-e znači prihvatanje da su neki rizici vredni preuzimanja", stoji u dokumentu.

Bivši astronaut Garet Rajsman pozdravio je ovaj pristup, rekavši da je NASA možda postala previše averzivna prema riziku nakon katastrofe šatla Columbia 2003. godine.

Vođa spreman na promene

Uprkos kontroverzama, Ajzakmen je cenjen u svemirskoj industriji kao strastven i vizionarski vođa. Kao osnivač kompanije Shift4 i učesnik dve samofinansirane svemirske misije, predstavlja neortodoksan izbor za čelnika NASA-e, a u svojim javnim istupima sugerisao je da namerava da vodi agenciju otvorenog uma.