Otkriven drevni natpis u Jerusalimu: Sićušni artefakt daje uvid biblijskih razmera FOTO

"Za mene kao istoričara, ovo je neka vrsta baterijske lampe u magli istorije", rekao je za "The Times of Israel" dr Piter Zilberg, stručnjak za bliskoistočne studije na Univerzitetu Bar-Ilan, koji je proučavao artefakt.

Fragment grnčarije od 2,5 cm - deo pečata koji je korišćen za autentifikovanje zvaničnih dokumenata - navodno je otkriven u drenažnom kanalu na Hramovnoj gori u Starom gradu Jerusalima, što je prvi put da su dokazi o odnosima između Asirskog carstva i Judejskog kraljevstva otkriveni u gradu.
 

 

 

Analizirajući glinu, istraživači su uspeli da prate poreklo krhotine do regiona basena Tigra, gde se nalazilo nekoliko asirskih centara. Navodno je bila ispisana akadskim klinastim pismom - najstarijim pisanim semitskim jezikom na svetu.

• Otkrivena tvrđava stara 3.000 godina: "Dokaz genijalnosti drevnih Egipćana" FOTO
• Pronađen 70 miliona godina star džinovski leteći gmizavac: Liči na zmaja FOTO

 

Naučnici su potom dešifrovali drevni tekst, otkrivši ono što izgleda kao žalba asirskih vlasti zbog kašnjenja u plaćanju poreza od strane Jude, koji je dospeo na Av, 11. mesec hebrejskog kalendara.

Drevno obaveštenje o porezu

Iz ovoga su istraživači zaključili da je dokument bio drevno obaveštenje o porezu od asirskog cara judejskom kralju, koje je šokantno slično biblijskom izveštaju o tome kako je carstvo učinilo Kraljevstvo Jude svojom vazalnom državom.

Prema odlomku iz Druge knjige o carevima 18 i 19, tokom vladavine judejskog kralja Jezekije, "kralj Senahirim asirski krenuo je protiv svih utvrđenih gradova Jude i osvojio ih".

"Kralj Jezekija posla ovu poruku kralju Asirije u Lahis: 'Zgrešio sam; povuci se od mene; i ja ću snositi sve što mi nametneš'", pisalo je u odlomku.

"Tako je kralj Asirije nametnuo kralju Jezekiji Judejskom plaćanje od 300 talanata srebra i 30 talanata zlata".

"Nažalost, fragment ne sadrži tačnu godinu natpisa, jer se deo koji bi ga nosio odlomio" rekao je Zilberg.

Međutim, na osnovu stilskih i lingvističkih razmatranja, stručnjaci su uspeli da datiraju artefakt u period između kraja 8. veka i sredine 7. veka pre nove ere što odgovara "periodu previranja" između Jude i Asirije, gde su tenzije oko plaćanja danka dostigle tačku preloma.

Jezekijina pobuna protiv asirskog kralja Senaheriba

"Imamo Jezekijinu pobunu odmah protiv asirskog kralja Senaheriba", prisetio se Zilberg. "Jezekija je odložio plaćanje poreza na određeno vreme, što je dovelo do toga da Senaherib krene na Jerusalim".

Slučajno, ova vojna kampanja i njen finansijski ishod istaknuti su i u Bibliji i u asirskim izvorima.

Na kraju krajeva, fragment je bukvalno pomogao da se osvetle politički odnosi u drevnom svetu, ilustrujući kako su čak i mala kraljevstva poput Judeje bila u napetim odnosima sa jednom od najistaknutijih supersila tog perioda.

"Iako ne možemo da utvrdimo pozadinu ovog zahteva, da li je proistekao iz pukog tehničkog kašnjenja ili je imao politički značaj, samo postojanje takvog zvaničnog apela bi naizgled svedočilo o određenoj tački trenja između Judeje i carske vlade“, rekao je Zilberg.

"To je divan dodatak istoriji odnosa između Judeje i Asirije".

Zilberg je istakao da otkriće fragmenta dokazuje kako čak i najsitniji artefakti mogu pružiti bitne informacije.

U ovom slučaju, to je bio nedostajući deo slagalice na mestu gde se istorija i Biblija presecaju, pokazujući kako su ove biblijske priče ukorenjene u istorijskim događajima tog doba.

"Ovaj artefakt je veoma, veoma važan u povezivanju istorije Zemlje Izraela sa Biblijom i istorijom drevnog Bliskog istoka u celini.x Toliko toga ne znamo, a onda se pojave ovi natpisi i bace veoma posebno svetlo na veoma određenu temu. Veoma je uzbudljivo", zaključio je Zilberg.