Nestaju zabrinjavajućom brzinom: "Bez njih sve umire"

Nova studija otkriva da njihov broj opada ne samo u područjima pod direktnim uticajem čoveka, već i u udaljenim, netaknutim delovima prirode, piše Science Alert.

Nestanak insekata u ključnim oblastima širom sveta do sada se uglavnom pripisivao uništavanju staništa i lokalnim klimatskim promenama. Međutim, sada je jasno da negativni uticaji sežu mnogo dalje od naših neposrednih aktivnosti.

• U Evropi prvi put pronađena kolonija opasnih insekata

 

Pad od 70 odsto u 20 godina

Na području relativno netaknutom ljudskim delovanjem, biolog Kit Sokman sa Univerziteta Severna Karolina zabeležio je dramatičan pad broja letećih insekata od čak 70 odsto u samo dve decenije. Sokman je pratio gustinu insekata tokom leta između 2004. i 2024. godine na jednoj zabačenoj livadi u Koloradu. Njegovo istraživanje je pokazalo da su toplija leta direktno povezana sa manjim brojem insekata naredne godine.

"Mesto je prilično udaljeno i netaknuto, a ipak beležimo ovako značajan pad broja insekata", izjavio je Sokman.

"To ne ostavlja mnogo drugih mogućnosti osim klimatskih promena kao objašnjenja."

Globalna kriza biodiverziteta

Sokmanova otkrića nisu usamljena. Brojne studije potvrđuju da klimatske promene utiču na insekte širom sveta. Populacije leptira, buba i drugih tropskih vrsta desetkovane su zbog promena u ciklusu El Ninja, a čak su i muve osetljive na brze promene uslova na planeti. Iako postoje rasprave o tačnom obimu smanjenja broja insekata, one su često posledica nedostatka podataka i složenosti problema.

S više od pet miliona vrsta insekata, neizbežno je da će neke vrste profitirati od promena koje štete drugima. Ipak, ti "pobednici" verovatno neće moći da preuzmu ekološke uloge "gubitnika", što će dovesti do dodatnih poremećaja u osetljivim mrežama koje održavaju stabilnost naših ekosistema.

Domino efekat na ceo ekosistem

Istorijski dokazi, koji popunjavaju praznine u podacima, takođe se gomilaju. Nedavan primer prati pad broja mrava na Fidžiju još od dolaska prvih ljudi pre 3.000 godina.

"Može biti teško proceniti istorijske promene u populacijama insekata jer, uz retke izuzetke, nismo ih direktno pratili kroz vreme", objašnjava evolucioni biolog Evan Ekonomo.

"Primenili smo novi pristup analizirajući genome mnogih vrsta iz muzejskih primeraka. Genomi sadrže dokaze o rastu ili smanjenju populacija, što nam omogućava da rekonstruišemo promene."

Dodaje: "Otkrili smo da je 79 odsto autohtonih vrsta mrava na Fidžiju doživelo pad populacije, dok se broj unetih vrsta eksponencijalno povećava."

Domino efekat ovih promena vidi se i u podacima o smanjenju broja ptica, guštera i žaba, čija ishrana zavisi od insekata.

Stručni konsenzus: "Bez insekata, sve umire"

Entomolozi ističu da danas postoje stotine naučnih studija koje potvrđuju trajan pad brojnih populacija insekata na globalnom nivou.

"Postoji konsenzus među stručnjacima da je u toku kriza biodiverziteta insekata", napisali su nedavno ekolog Manu Sonders i njegove kolege.

Sokmanova studija samo potvrđuje da se ova kriza dešava čak i u najudaljenijim regionima planete.

Upozorenje je jasno: "Bez insekata, sve umire: svi sisari, svi gmizavci, sve ptice, pa čak i ljudi", izjavila je zoološkinja Džesika Ver.

"Ako želimo da sačuvamo bilo šta od toga, uključujući i nas same, moramo sačuvati insekte."