Naučnici poslali hitno upozorenje: Nevidljivom svetu pod našim nogama treba zaštita

Naučnici su po prvi put izradili detaljne karte ovih ključnih ekosistema i otkrili alarmantan podatak: čak 90 odsto najvažnijih žarišta bioraznolikosti gljiva nalazi se van zaštićenih područja.

Naučnici iz Društva za zaštitu podzemnih mreža (Spun) objavili su u časopisu Nature studiju koja baca novo svetlo na mikorizne gljive.

• Naučnici razvili inovativnu tehniku: Moći će da vide i snime kako izgleda unutrašnjost vulkana
• Misterija asteroida 33 Polihimnija: Da li sadrži elemente nepoznate nauke? FOTO
• U svemiru otkriveno nešto što ne bi trebalo da postoji

Reč je o organizmima koji žive na korenju biljaka u simbiozi koja je omogućila život kakav poznajemo.

"Pre 450 miliona godina na Zemlji nije bilo biljaka. Upravo je zahvaljujući mreži mikoriznih gljiva biljni svet kolonizovao planetu", objasnila je dr Tobi Kirs, izvršna direktorka Spuna.

Ove gljive su pravi ekosistemski inženjeri. One kruže hranjivim materijama, podhranjuju velike količine ugljenika, podržavaju zdravlje biljaka i stvaraju tlo. Njihove podzemne mreže biljkama osiguravaju esencijalne nutrijente, a iz atmosfere povlače više od 13 milijardi tona ugljeničnog dioksida godišnje, što je otprilike trećina globalnih emisija iz fosilnih goriva.

"Ako imamo zdravu mrežu gljiva, imaćemo veću poljoprivrednu produktivnost i lepše cveće, a biljke ćemo moći da zaštitimo od bolesti", dodala je Kirs.

Globalno mapiranje otkrilo ogromne propuste

Koristeći strojno učenje i bazu podataka s više od 2,8 milijardi uzoraka iz 130 zemalja, naučnici su uspeli da stvore prve globalne karte bioraznolikosti ovih gljiva.

Rezultati su poražavajući.

Otkriveno je da se samo 9,5 odsto globalnih žarišta bioraznolikosti gljiva nalazi unutar postojećih zaštićenih područja, što ukazuje na ogromne propuste u konzervacijskim politikama.

Kao jedan od primjera navodi se obala Gane, koja je prepoznata kao globalno žarište, ali joj preti erozija od dva metra godišnje. Naučnici strahuju da će ova ključna bioraznolikost jednostavno biti isprana u more.

"Ignorisanje ovih gljivičnih simbioza moglo bi da bude ogromna propuštena prilika", istakao je vodeći autor studije, dr Majk Van Nuland.

Poziv na hitnu akciju

Ljudske aktivnosti, ponajprije neodrživo korišćenje zemljišta, najveća su pretnja ovim vitalnim mrežama. Naučnici upozoravaju da bismo njihovim gubitkom mogli da izgubimo sposobnost razvoja prirodnih rešenja za klimatske promene.

"Frustrirajuće je što se ne preduzima ništa kako bi se njihovo očuvanje postavilo kao prioritet", rekla je Kirs.

Problem je i pravne prirode. Ovi ekosistemi uglavnom su nevidljivi u zakonima i politikama. Cezar Rodrigez-Garavito s Pravnog fakulteta NYU-a naglašava kako su ovi podaci "neverovatno važni za jačanje zakona i politika o klimatskim promenama i gubitku bioraznolikosti".

Kako bi pomogao donositeljima odluka, Spun je lansirao interaktivni podzemni atlas koji omogućuje identifikaciju ključnih područja za intervenciju. Tim sada traži dodatna sredstva za proširenje mapiranja, jer trenutne karte pokrivaju tek 0,001% Zemljine površine.

Očuvanje mikoriznih gljiva, zaključuje dr Rebeka Šov iz WWF-a, moglo bi da pomogne u rešavanju najvećih svetskih izazova, od pada bioraznolikosti do klimatskih promena, uz direktnu korist za čovečanstvo.