Alarmantno stanje na Jadranu: Širi se opasna pretnja

Po prvi put zapažena 2020. oko ostrva Visa, ova alga je u samo dve godine preuzela dominaciju na stenovitom morskom dnu i postala monokultura koja guši autohtone vrste algi i narušava biološku raznolikost.

• Katastrofalna situacija na Jadranu
• More u jednom od omiljenih letovališta Srba pozelenelo VIDEO

 

Šta je Stypopodium schimperii i odakle dolazi?

Stypopodium schimperii je smeđa morska alga poreklom iz Crvenog mora, a u Mediteran je stigla preko Sueskog kanala - svojevrsnim morskim auto-putem, kojim organizmi putuju u balastnim vodama brodova i morskim strujama.

Prvi nalazi u Mediteranu datiraju s početka 1970-ih – u vodama Izraela 1973. i Libije 1977. Od tada se proširila jugoistočnim Mediteranom, a donedavno su najseverniji nalazi bili iz Grčke.

U nekim državama toga područja S. schimperii identifikovana je kao invazivna vrsta već dugi niz godina. Naučno je detaljno opisana 1991. godine u Egiptu. 

Gde i kada je problem eskalirao?

U Jadranu, u moru oko ostrva Vis, u blizini Komiže, prvi put su je 2020. u okviru projekta istraživanja stranih bentičkih vrsta zabeležili naučnici Instituta za okeanografiju i ribarstvo (IOR) pod vođstvom dr sc Ante Žuljevića, voditelja Laboratorije za bentos.

Međutim, već 2022. situacija je drastično eskalirala - gustoća naselja ovih algi eksplodirala je s tek dvadesetak jedinki na više hiljada. U nekim područjima te godine je već u potpunosti istisnula autohtone alge i dosegla prekrivenost dna veću od 75 odsto.

Shutterstock/Mumemories

U stručnom radu objavljenom 2023. autori iz IOR-a upozoravaju:

"S obzirom na tako brzo širenje uz značajan uicaj na autohtone vrste, Stypopodium schimperii bi uskoro mogla da postane invazivna vrsta broj jedan na plitkom kamenitom dnu Jadranskog mora."

Ovo predviđanje za sada se obistinilo na istočnom području Visa.

Petra Lučić Jelić, stručna suradnica Laboratorije za bentos, kaže da se "danas zna da je na gotovo celom području komiškog zaliva između 3 i 25 metara dubine, na stenovitom dnu, prisutnost njenog pokrova 100 odsto."

"Pregledanjem morskog dna uočili smo takođe da se već nastanila i na obližnja ostrva Biševo i Brusnik, a uz pomoć drop-down kamera našli smo taluse i na dubini od 90 metara", dodala je.

Zašto je ova alga velika pretnja?

Stypopodium schimperii stvara guste naslage do 40 cm visokih talusa, vegetativnih delova smeđe boje nalik na listove. Kada se raširi, guši autohtone vrste, oduzimajući im prostor, svetlo i hranjive materije. Preliminarni pregledi područja prekrivenih algom pokazuju da je gotovo potpuno eliminisala lokalni bentos, odnosno organizme koji žive na dnu ili pri dnu mora, što uključuje alge, sunđere, školjke, crve i druge.

Trenutno se na IOR-u vrše istraživanja kroz projekat NIBS, koji finansira Nacionalni plan oporavka i otpornosti 2021. – 2026., kojima bi trebali da se utvrde prave razmere njenog uticaja na autohtone vrste tog područja.

Posebno zabrinjava činjenica da do sada nisu otkriveni njeni prirodni neprijatelji, odnosno vrste koje bi se njome hranile i kontrolisale njeno širenje. Problem je, među ostalim, u tome što sadrži materije koje su potencijalno otrovne tako da odbijaju autohtone biljojedne vrste.

Izraelska marinska botaničarka Rejčel Einav, direktorka Blue Ecosystemsa, upozorava da je "Stypopodium otrovna za velik broj biljojeda" te da "materija zvana stypodion može da ometa deobu ćelija u embrionima morskih ježeva", inače poznatih biljojeda koji brste alge na kamenitim podlogama.

Zašto je to veliki problem za Hrvatsku?

Hrvatski Jadran ima jedinstvene endemske vrste i autohtone ekosisteme koji su već pod raznim pritiscima, uključujući klimatske, na granici izdržljivosti. Ako se ova invazivna alga stabilizuje, za očekivati je da će se mikroskopskim sporama nošenim strujama proširiti na obližnja područja i prekriti površine oko ostrva Šolte, Žirja, Kornata te možda po celom srednjem Jadranu.

Shutterstock/underworld

Posledice bi mogle da budu nepopravljive - S. schimperii mogla bi da uzrokuje velike ekonomske štete u ribarstvu i turizmu, gubitak bioraznolikosti, promene u lancu ishrane itd.

Šta se može učiniti?

U ovom trenutku nema čarobnog rešenja za problem njenog širenja. Po uzoru na situaciju koja je postojala s algom Caulerpa taxifolia, moguće je sprovesti ručne akcije, odnosno mehaničko uklanjanje algi, ali vrlo je upitno koliko ta metoda može biti učinkovita.

Jedino čemu se naučnici trenutno nadaju je da će se dogoditi svojevrsno čudo - situacija slična kao kod C. taxifolia, koja je nekad zavladala celim Starigradskim zalovom da bi potom potpuno nestala iz do sada neutvrđenih razloga.

U popularnoj facebook grupi "Živi svijet Jadranskog mora", koja okuplja zaljubljenike u podmorski svet Jadrana, u objavi o ovoj algi mogla se pročitati rečenica koja oslikava prevladavajući pesimizam: "Dok ne dođe to čudo, možemo samo da tugujemo."

Invazivne vrste redovna su tema rasprava među članovima grupe, uz brojne primere riba, rakova i drugih uljeza u Jadranskom moru. Međutim, administrator posebno upozorava na trenutnu pojavu smeđe alge kod Komiže, koju smatra dosad najopasnijom invazivnom vrstom u Jadranu.

Prodor u posebno zaštićeno područje

Nažalost, S. schimperii predstavlja ozbiljnu pretnju i za prvi hrvatski poseban rezervat u moru, Rt Stupišće, koji je početkom godine osnovan u akvatoriju Visa upravo radi očuvanja biološke raznolikosti. Na tom području zabranjeni su ribolov i sve ostale ekstrakcijske aktivnosti.

Biološkinja i okeanografkinja Jelena Kurtović Mrčelić kaže da je već tokom postupka proglašenja rezervata uočena prisutnost Stypopodium schimperii.

"Međutim njeno širenje koje se u međuvremenu dogodilo postalo je alarmantno. Ozbiljno smo zabrinuti zbog njenog uticaja na lanac ishrane brojnih vrsta, što može imati drastične posledice za biološku raznolikost, posebno u zoni plitkog infralitorala, odnosno plićaka."

Kako bismo pravovremeno mogli da preduzmemo korektivne mere, uspostavljamo sistem praćenja stanja biološke raznolikosti u rezervatu, ali kada je reč o ovoj vrsti, bojim se da trenutno ne postoji nijedna metoda koja bi bila dovoljno učinkovita", pojasnila je Kurtović Mrčelić, viša savetnica Javne ustanove More i krš.

Zašto je situacija alarmantna?

Nezaustavljivo širenje smeđe alge u Jadranu znak je za ozbiljan alarm. Naime, kad invazivna vrsta postane monokultura, gubi se sve ono zbog čega je Jadran omiljen i poznat u svetu - bioraznolikost, čistoća i bogatstvo mora, a time i privlačnost za turiste.

Retko kad je jedna alga izazvala tako brz i drastičan ekološki problem u Jadranu jer je Jadran najhladniji deo Sredozemlja na kojem strane vrste iz Crvenog mora ne nalaze najpovoljnije uslove za nastanjivanje.

Međutim, s porastom temperatura uzrokovanim klimatskim promenama Jadran se sve više menja i u njemu se nastanjuje sve više organizama iz južnih krajeva koji bi u budućnosti mogli potpuno da zavladaju njegovim morskim dnom.

Na Facebook stranici IOR-a možete da saznate kako da prepoznate ovu algu i, ako je uočite javite to naučnicima.