Tajanstveni sjaj zbunjuje naučnike već 400 godina: Konačno blizu odgovora?

"More je od horizonta do horizonta u svim smerovima poprimilo fluorescentni sjaj... Mesec je upravo zašao, a celo more je bilo nekoliko nijansi svetlije od neba", napisao je 1967. godine J. Brunskil, oficir na brodu SS Ixion koji je plovio kroz Arapsko more.

Gotovo deset godina kasnije sličan prizor je doživela posada broda MV Westmorland, takođe u Arapskom moru, kada su prošli kroz "veliko područje bioluminiscencije", kako je zapisao kapetan broda P. V. Prajs.

"More je bleštalo sjajnom i jarkozelenom bojom. Toliko sjajno da se beli vrhovi talasa i sam pokret talasa nisu mogli da se razlikuju, izgledalo je kao savršeno ravno more", napisao je 1976.

• Pronađena "riba sudnjeg dana": Predviđa veliku katastrofu? FOTO
• Neverovatno otkriće u Tihom okeanu: Najveći ikada
• Uočen šesti okean koji se polako pojavljuje

Ove pojave, koje su mornari prozvali "mlečna mora", izuzetno su retke i javljaju se u udaljenim delovima okeana, zbog čega su dugo ostale neistražene, piše CNN.

Danas su naučnici ipak korak bliže predviđanju kada i gde će se te misteriozne bioluminiscentne pojave dogoditi. 

Shutterstock/Golubovy

 

Džastin Hadson, doktorant na Državnom univerzitetu Kolorado, prikupio je više od 400 poznatih svedočanstava o "mlečnim morima", uključujući i ona Brunskila i Prajsa, kako bi stvorio novu bazu podataka koja bi naučnicima jednog dana omogućila da dođu do takvog događaja istraživačkim brodom, navodi se u radu objavljenom u časopisu Earth and Space Science.

"Nadam se da će zahvaljujući ovoj bazi podataka više ljudi moći da proučava 'mlečna mora' i početi da otkriva misteriju koji traje vekovima", rekao je Hadson, glavni autor istraživanja. Dodao je da bi dalje proučavanje "mlečnih mora" moglo da odgovori na brojna pitanja o fenomenu, zašto se događaju i šta znače za život u okeanu.

"Mlečna mora mogla bi da budu znak zdravog, bogatog ekosistema. A možda su znak nezdravog ekosistema. Jednostavno, ne znamo", dodao je. "I zato, ako možemo da predvidimo kada i gde će se dogoditi, moći ćemo da počnemo da odgovaramo na pitanja o njihovoj ulozi u našem globalnom, međusobno povezanom Zemljinom sistemu."

Bakterije koje svetle

Posmatrači često opisuju "mlečna mora" kao da podsećaju na zvezdice koje svetle u mraku i koje se lepe na plafone dečjih soba. Sjaj koji isijavaju, prema rečima mornara, zna da bude toliko jak da po njemu može da se čita, što je potpuna suprotnost mračnom okeanu u noći bez mesečine. Ove pojave mogu da traju mesecima i protežu se na površine veličine do 100.000 kvadratnih kilometara. 

Najveći od ovih događaja mogu da se vide čak i iz svemira, navodi se u studiji.

Iako naučnici još ne znaju tačan uzrok tog retkog svetlucanja, veruju da je povezano s visokom koncentracijom mikroskopskih h bakterija nazvanih Vibrio harveyi. 

"Okolnosti u kojima se formiraju, kao i način na koji uspeju da nateraju ceo okean da svetli, to još uvek ostaje velika nepoznanica", rekao je dr Stiven Miler, koautor studije i profesor atmosferskih nauka na Državnom univerzitetu Kolorado. 

Miler, koji se ovim fenomenom bavi decenijama, bio je i glavni autor studije iz 2021. koja je pokazala da se veća "mlečna mora" mogu detektovati pomoću satelita.

Shutterstock/Krofoto

Nakon što su prikupili sve poznate zapise o pojavi "mlečnih mora", uključujući istorijska svedočanstva mornara i satelitske podatke, autori studije uočili su nekoliko obrazaca: "mlečna mora" se prvenstveno pojavljuju u Arapskom moru i vodama jugoistočne Azije te ih verovatno izazivaju globalni klimatski fenomeni poput El Ninja, rekao je Hadson.

Područja u kojima se najčešće pojavljuju povezana su s takozvanim "izdizanjem mora", procesom u kojem se hladnija i hranjivim materijama bogata voda iz dubine podiže na površinu zbog jakih vetrova. U tim regijama, kaže Hadson, dogodi se otprilike jedno "mlečno more" godišnje.

"To su mesta s idealnim uslovima za bujanje biološke aktivnosti", objašnjava Hadson. 

"Ali takvih mesta ima širom planete. Šta tačno čini ova područja posebnima, to je veliko pitanje."

Uloga "mlečnih mora" u morskom ekosistemu

"Mlečna mora" razlikuju se od uobičajenih bioluminiscentnih pojava koje izazivaju fitoplanktoni poznati kao dinoflagelati. Ti organizmi svetle plavičasto kad ih nešto uznemiri, primera radi kada riba pliva ili talas udari o obalu. Suprotno tome, "mlečna mora" svetle neprekidno.

Dok dinoflagelati svetle kao odbrambeni mehanizam, naučnici smatraju da bakterije koje uzrokuju "mlečna mora" svetle kako bi privukle ribe, koje ih zatim pojedu, čime bakterije nastavljaju da žive i razmnožavaju se u probavnom sistemu ribe, kaže Miler, koji je i upravnik Kooperativnog instituta za istraživanje atmosfere (CIRA) u Koloradu.

Poput mnogih drugih naučnika koji proučavaju bioluminiscenciju, Miler se nada da će jednom lično doživeti tu zagonetnu pojavu. Isto želi i dr Edit Vajider, okeanografkinja i morska biološkinja koja nije učestovala u ovom istraživanju.

"Celu karijeru sam provela posmatrajući i mereći bioluminiscenciju u okeanu. Videla sam neverovatne svetlosne prizore, ali nikada nisam videla mlečno more. Jako bih to volela", rekla je Vajder za CNN. 

Shutterstock/Kichigin

"Sastavljanjem ove baze podataka autori nas približavaju mogućnosti da predvidimo kada i gde bi 'mlečno more' moglo da se dogodi."

Vajder, koja je i glavna naučnica i direktorka Ocean Research & Conservation Associationa, pita se kakav uticaj ova pojava ima na druge morske organizme, posebno na ona bića koja danju borave u dubinama, a noću izlaze na površinu u potrazi za hranom.

"Svetlost je ključna za ponašanje i raspored životinja u okeanu. Šta se dešava s tom svakodnevnom igrom skrivača kad su životinje koje treba da se skrivaju izložene svetlu bioluminiscencije? Kakav je uticaj na ciklus ugljenika? Ovo je prirodni eksperiment koji bi mogao da otkrije puno toga o životu u okeanu", dodaje.

Dosad je bilo nekoliko pokušaja sastavljanja baza podataka o pojavi "mlečnih mora", ali s vremenom su svi ti pokušaji nestali ili su zaboravljeni. Nova baza, kaže Miler, postavlja novi standard kada je reč o našem znanju i svesti o tome gde se i kada pojavljuju 'mlečna mora' u svetu.

Tokom tih tajanstvenih bioluminiscentnih događaja, bakterijska populacija reaguje na način koji je toliko dramatičan da nismo ni pomišljali da bi to bilo moguće, dodaje Miler. Među brojnim neodgovorenim pitanjima ostaje i ono o uticaju klimatskih promena na pojavu "mlečnih mora" i njihov uticaj na morske ekosisteme.

"Moramo da razumemo kako taj proces funkcioniše... jer bakterije i fitoplanktoni čine dno prehrambenog lanca u okeanu, a sve više vrste, uključujući ribe, zavise od tog lanca. Promene u tom lancu, izazvane promenama u kruženju okeanske vode na planetarnom nivou su stvari koje moramo da znamo."