Ovo otkriće dokazuje sumnju: Ipak su oni gradili piramide

To tvrdi Beranžer Redo, istoričar Laboratorije HiSoMA iz Francuske.

U svom naučnom radu, objavljenom u žurnalu Antiquity, on je objasnio kako je došao do tog zaključka, a ključ je upravo u paru okova, piše Phys.org.

Stari Egipat je imao dugu istoriju rudarenja zlata, navodi Redo, sa nalazištima širom zemlje. U ovom istraživanju, on se fokusirao na Ptolomejski period, nakon osvajanja Aleksandra Makedonskog 332. godine pre nove ere i uzdizanja njegovog generala Ptolomeja na faraonski tron. Između ostalog, u ovo vreme došlo je do intenzivnijeg iskopavanja rude zlata.

• Otkrivene lobanje prve ljudske vrste
• Crvena princeza Puta svile: Ovo nikada ranije nigde nije pronađeno
• Novo otkriće arheologa: Ruše se sve teorije o bronzanom dobu u Magrebu

Otkriveno je da su postojala da perioda života oko rudnika zlata u Gozi. U prvom su oko rudnika bile kuće, administrativne zgrade i kupatila, što je pokazivalo da su radnici bili plaćeni i da su imali relativno prijatan život.

U drugom periodu život nije bio prijatan. Neki radnici su bili plaćeni, za to postoje dokazi na ostacima keramike. Ali drugi nisu, o tome svedoče teški gvozdeni okovi pronađeni pre dve godine blizu skladišta. Naučnici su zaključili da to znači da su robovi bili primorani da ih nose tokom rada, a oni su otežavali i kretanje i rad.

Kako Redo naglašava, nije iznenađujuće da je korišćen prisilni rad, ali nije jasno da li su ti radnici bili ratni zarobljenici, kriminalci ili robovi.