Sad je i dokazano: Psi razumeju i naš ton glasa

Još sedamdesetih godina prošlog veka, naučnik Judžin Morton je otkrio da mnoge životinje koriste univerzalne zvučne obrasce da prenesu poruke poput "približi se" ili "drži se podalje". Ovaj uvid je pokrenuo mnoga istraživanja o tome kako različite vrste proizvode i razumeju zvukove.

Zvuci životinja se razlikuju po nekoliko osnovnih karakteristika: visini tona, trajanju, frekvenciji i tonu. Na primer:

• Niski zvuci poput režanje znače pretnju - poruka je: "Odmakni se."
• Visoki zvuci znače bezbednost - govore: "Možeš prići bliže."
• Dugi zvuci ukazuju na namernu reakciju, dok su kratki zvuci verovatnije iznenadni i prolazni.
• Brzo ponavljanje ukazuje na uzbuđenje.

Shutterstock/Piotr Braniewski

Psi takođe razumeju naš ton glasa

Naučnici sa Univerziteta Etveš Lorand u Budimpešti istraživali su da li psi mogu instinktivno razlikovati osnovne ljudske tonove, čak i bez reči.

U eksperimentu, vlasnicima je bilo dozvoljeno da izgovore samo slog poput "ba", ali su mogli da menjaju ton, naglasak i jačinu zvuka. Cilj je bio da se pas usmeri ka sebi ili ka mestu gde se nalazi poslastica, isključivo glasom, bez pokreta ili pogleda. Zabeležili su kako ljudi spontano formiraju zvukove i kako psi reaguju na njih.

• Da li pas gleda televiziju? FOTO
• Ova država zabranila je ostavljanje kućnog ljubimca samog duže od 6 sati: Propisane i kazne

 

Kako psi razlikuju "da" i "ne"

Analiza je pokazala da su psi bili veoma dobri u razlikovanju pozitivnih i negativnih poruka, iako nisu koristili naučene reči.

• Zvukovi koji su značili „ne“ ili „stop“ bili su dublji, glasniji, duži i grublji.
• Zvukovi koji su značili „da“ ili „nastavi“ bili su višeg tona, tiši, kraći i melodičniji, često izgovoreni u nekoliko ponavljanja.

Ovo pokazuje da psi reaguju na emocionalni ton glasa, a ne nužno na same reči.

Prirodna sposobnost, a ne naučeno ponašanje

Zanimljivo je da učesnici nisu bili prethodno dresirani, već su instinktivno koristili tonove koji su odgovarali značenju koje su želeli da prenesu. Autor Stenli Koren takođe navodi svoj primer iz TV emisije „Dobar pas!“, gde su psi brže učili kada su im se obraćali veselim, pevušim glasom.

Naučnici pretpostavljaju da ova sposobnost razlikovanja osnovnih poruka poput „da“ i „ne“ nije naučena, već urođena. Izgleda da se i ljudi i psi rađaju sa instinktom za razumevanje osnovnih emocija kroz zvuk.