Autoritarni roditelji - buntovna deca

Gluposti. Mora da se zna ko je kome roditelj a ne da deca sa 6-7 godina viču na roditelje što sam u prilici sve češće da vidim. Veliki broj ljudi iz najbolje namere napravi gresku kada detetu sve dozvole i naprave razmaženo dete koje za svaku sitnicu urla....

Kao da čitam svoje detinjstvo. Čitavo detinjstvo sam imao besmisleno strogog oca, koji je na svaki moj potez imao neku kritiku i spuštanje. Danas nemam nikakav emotivan odnos sa njim, niti želim da imam. Isto tako na poslu totalno ignorišem autoritete, radim manje-više ono što mi se radi i tako dok ne promenim neku drugu firmu. Da sam neki privatan preduzetnik na zapadu ovo bi možda bilo i OK, ali u Srbiji se ceni samo ulizivanje i slepa poslušnost.

Ne, najbolje je decu pustiti da rade sta hoce...

@krokan @drakenzen

Između potpunog puštanja dece da rade šta hoće i nenormalnog pritiska i strogoće postoji milion načina da se dete disciplinuje a da se ne bude nasilni mentol.

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет.
+
Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели, нису се дрогирала.
+
Неки родитељи дају деци новац да се сама васпитавају, тамо где им је најзгодније и најлепше.
+
Нашу размажену и лењу децу побеђују она друга деца, која су рано почела сама да се боре и имају више борачког стажа.
+
Желимо да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.
+
Ко има пара не мора волети своју децу, може им само купити оно што друга деца немају.
+
Погубили смо децу у великим становима и више не можемо да их пронађемо. Дете које има своју собу све је мање наше дете. Своја соба, то је добро решење само за децу која имају лоше родитеље. Деца добрих родитеља нису заслужила да живе сама.
+
Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.
+
Шта да радимо са децом¬? Знамо само како се праве и ништа више не знамо. И не можемо их ничем другом научити већ томе што једино знамо.
+
Два дана нећете радити и могли бисте натенане да васпитавате своју децу. Има родитеља који то раде само кад су у гостима или кад имају госте.
+
Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
+
Неки људи имају добра кола а лошу децу. Све што је добро направили су им други.

Istina. Moj je otac bio strog. ili ce biti po njegovom ili nikako. Onda je dosao moj pubertet i tu su poceli nasi problemi. Danas se ok slazemo, ali to je bio dosta trnovit put pun svadja, cak odlazaka od kuce, jer smo oboje tvrdoglavi. Znam da necu vaspitati decu kao on mene jer ipak, ta vrsta autoriteta mi je upropastila detinjstvo (dosta toga mi je bilo zabranjeno, po dve tri nedelje ne smem da izadjem iz kuce osim u skolu itd).

Мудри људи су о овоме рекли овако:

Посади поступак – пожњећеш навику.
Посади навику – пожњећеш карактер.
Посади карактер – пожњећеш судбину.
*
Ако желите да вам деца постану добри људи, потрошите на њих дупло више времена и дупло мање новца.
*
Наша деца - то је наша старост. Исправно васпитање је наша срећна старост, лоше васпитање је наша будућа несрећа, наше сузе, наша кривица пред другим људима, пред читавом земљом.
*
Да ваша деца увек нађу у вама, о родитељи, узор за опонашање, те да би вас могла тако савршено опонашати да никада не црвените ни ви ни они.
*
Оно што је људима а нарочито деци најпотребније, то је добар пример.
*
Очекуј од своје деце у старости што си сам чинио својим родитељима.
*
Тек кад видите какви су вам унуци, можете проценити да ли сте добро васпитали своју децу.
*
Чудна је локомотива тај живот! Мислиш: побегао си, напред си отишао, а кад тамо, из тихе идиле - посматра те твоје детињство.
*
Све што вређа ухо или око не треба да пређе праг куће у којој је дете. Детету се дугује највећа пажња.
*
Две најтеже ствари на свету јесу: друштвом добро управљати и дете добро васпитати.
.

Pojedini komentatori brkaju autoritativan i autoritaran (o kome se u članku govori) pristup u vaspitanju dece. Ukratko, autoritatovan roditelj dosta traži, ali dosta i pruža deci (ne u materijalnom smislu, već poštuje dete i njegove potrebe). Autoritaran roditelj samo zahteva bez da išta daje zauzvrat. Pobornica sam autoritativnog pristupa, samo to je put ka zdravom i uspešnom pojedincu.

Tekst je stoposto tačan. Čim kažem kevi da me je razmazila i upropastila, ona poludi. Velikih problema imam sa autoritetima ceo život, nikada nisam uradio ni delić koliko sam mogao upravo iz teranja kontre i neke sulude reakcije da radim suprotno od zadatog. Znam da je to loše, ali podsvesno težim otporu. Smešno je npr. kad čekam u redu koliko poludim i prestanem da se kontrolišem, znam da će da se desi ali ne mogu da sprečim. Roditelji, učite decu da budu samostalna a ne vaše projekcije, ne vaš centar pažnje(što je nemoguće, ali da ne bude toliko jasno i drugima i detetu samom), i biće mu lakše da živi, bukvalno.

Stvarno se pitam da li ti pametnjakovici koji smisljaju ove gluposti uopste imaju deci i koliko cesto ih ta deca tuku?
Naravno da se deca trebaju vaspitati i naravno da se ponekad MORA biti strog. Takodje, naravno da ce - i treba - deca da pokusaju da se suprotstave, ali sve to mu dodje kao vezba za kasniji zivot i gradjenje sopstvenih stavova i misljenja.

deca se vaspitavaju primerom.

...Treba decu pustiti da rade sta hoce? Pa kakvi ce onda ispasti?
Clanak bez poente!
@ (Macan, 10:28)

Kada se deci dopusti da rade šta hoće, na sigurnom smo putu da ih upropastimo za življenje u normalnom socijalnom okruženju, kako je jasno pokazao propali eksperiment ''Slobodne dece Samrhila'', doslednim snishođenjem dečjoj sirovoj, animalnoj prirodi.
* * *
A poenta članka je dezavuisanje zdravog, patrijarhalnog vaspitavanja.
.

U redu, ali sta je alternativa?? Treba decu pustiti da rade sta hoce? Pa kakvi ce onda ispasti? Clanak bez poente!

Moj otac je bio strog tokom mog detinjstva i mislim da su mi mnoga iskustva uskracena zbog toga. Nekako zelim da mi se moje detinjstvo vrati, ali nazalost ne moze. Zavidim svim mojim drugovima koji su imali zabavno detinjstvo. To je uticalo i na moju sposobnost socijalizacije. Nisam imala buntovnu fazu, jer sam se uvek plasila zivota, i sada ga se plasim.
I da....sve njihove batine i samare nikada im necu oprostiti. Zasto bih ja oprastala nekome to sto nije mogao da obuzda svoju "animalnu prirodu"?

Ne, najbolje je decu pustiti da rade sta hoce...

Gluposti. Mora da se zna ko je kome roditelj a ne da deca sa 6-7 godina viču na roditelje što sam u prilici sve češće da vidim. Veliki broj ljudi iz najbolje namere napravi gresku kada detetu sve dozvole i naprave razmaženo dete koje za svaku sitnicu urla....

Kao da čitam svoje detinjstvo. Čitavo detinjstvo sam imao besmisleno strogog oca, koji je na svaki moj potez imao neku kritiku i spuštanje. Danas nemam nikakav emotivan odnos sa njim, niti želim da imam. Isto tako na poslu totalno ignorišem autoritete, radim manje-više ono što mi se radi i tako dok ne promenim neku drugu firmu. Da sam neki privatan preduzetnik na zapadu ovo bi možda bilo i OK, ali u Srbiji se ceni samo ulizivanje i slepa poslušnost.

...Treba decu pustiti da rade sta hoce? Pa kakvi ce onda ispasti?
Clanak bez poente!
@ (Macan, 10:28)

Kada se deci dopusti da rade šta hoće, na sigurnom smo putu da ih upropastimo za življenje u normalnom socijalnom okruženju, kako je jasno pokazao propali eksperiment ''Slobodne dece Samrhila'', doslednim snishođenjem dečjoj sirovoj, animalnoj prirodi.
* * *
A poenta članka je dezavuisanje zdravog, patrijarhalnog vaspitavanja.
.

Stvarno se pitam da li ti pametnjakovici koji smisljaju ove gluposti uopste imaju deci i koliko cesto ih ta deca tuku?
Naravno da se deca trebaju vaspitati i naravno da se ponekad MORA biti strog. Takodje, naravno da ce - i treba - deca da pokusaju da se suprotstave, ali sve to mu dodje kao vezba za kasniji zivot i gradjenje sopstvenih stavova i misljenja.

U redu, ali sta je alternativa?? Treba decu pustiti da rade sta hoce? Pa kakvi ce onda ispasti? Clanak bez poente!

Tekst je stoposto tačan. Čim kažem kevi da me je razmazila i upropastila, ona poludi. Velikih problema imam sa autoritetima ceo život, nikada nisam uradio ni delić koliko sam mogao upravo iz teranja kontre i neke sulude reakcije da radim suprotno od zadatog. Znam da je to loše, ali podsvesno težim otporu. Smešno je npr. kad čekam u redu koliko poludim i prestanem da se kontrolišem, znam da će da se desi ali ne mogu da sprečim. Roditelji, učite decu da budu samostalna a ne vaše projekcije, ne vaš centar pažnje(što je nemoguće, ali da ne bude toliko jasno i drugima i detetu samom), i biće mu lakše da živi, bukvalno.

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет.
+
Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели, нису се дрогирала.
+
Неки родитељи дају деци новац да се сама васпитавају, тамо где им је најзгодније и најлепше.
+
Нашу размажену и лењу децу побеђују она друга деца, која су рано почела сама да се боре и имају више борачког стажа.
+
Желимо да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.
+
Ко има пара не мора волети своју децу, може им само купити оно што друга деца немају.
+
Погубили смо децу у великим становима и више не можемо да их пронађемо. Дете које има своју собу све је мање наше дете. Своја соба, то је добро решење само за децу која имају лоше родитеље. Деца добрих родитеља нису заслужила да живе сама.
+
Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.
+
Шта да радимо са децом¬? Знамо само како се праве и ништа више не знамо. И не можемо их ничем другом научити већ томе што једино знамо.
+
Два дана нећете радити и могли бисте натенане да васпитавате своју децу. Има родитеља који то раде само кад су у гостима или кад имају госте.
+
Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
+
Неки људи имају добра кола а лошу децу. Све што је добро направили су им други.

Istina. Moj je otac bio strog. ili ce biti po njegovom ili nikako. Onda je dosao moj pubertet i tu su poceli nasi problemi. Danas se ok slazemo, ali to je bio dosta trnovit put pun svadja, cak odlazaka od kuce, jer smo oboje tvrdoglavi. Znam da necu vaspitati decu kao on mene jer ipak, ta vrsta autoriteta mi je upropastila detinjstvo (dosta toga mi je bilo zabranjeno, po dve tri nedelje ne smem da izadjem iz kuce osim u skolu itd).

Мудри људи су о овоме рекли овако:

Посади поступак – пожњећеш навику.
Посади навику – пожњећеш карактер.
Посади карактер – пожњећеш судбину.
*
Ако желите да вам деца постану добри људи, потрошите на њих дупло више времена и дупло мање новца.
*
Наша деца - то је наша старост. Исправно васпитање је наша срећна старост, лоше васпитање је наша будућа несрећа, наше сузе, наша кривица пред другим људима, пред читавом земљом.
*
Да ваша деца увек нађу у вама, о родитељи, узор за опонашање, те да би вас могла тако савршено опонашати да никада не црвените ни ви ни они.
*
Оно што је људима а нарочито деци најпотребније, то је добар пример.
*
Очекуј од своје деце у старости што си сам чинио својим родитељима.
*
Тек кад видите какви су вам унуци, можете проценити да ли сте добро васпитали своју децу.
*
Чудна је локомотива тај живот! Мислиш: побегао си, напред си отишао, а кад тамо, из тихе идиле - посматра те твоје детињство.
*
Све што вређа ухо или око не треба да пређе праг куће у којој је дете. Детету се дугује највећа пажња.
*
Две најтеже ствари на свету јесу: друштвом добро управљати и дете добро васпитати.
.

@krokan @drakenzen

Između potpunog puštanja dece da rade šta hoće i nenormalnog pritiska i strogoće postoji milion načina da se dete disciplinuje a da se ne bude nasilni mentol.

deca se vaspitavaju primerom.

Pojedini komentatori brkaju autoritativan i autoritaran (o kome se u članku govori) pristup u vaspitanju dece. Ukratko, autoritatovan roditelj dosta traži, ali dosta i pruža deci (ne u materijalnom smislu, već poštuje dete i njegove potrebe). Autoritaran roditelj samo zahteva bez da išta daje zauzvrat. Pobornica sam autoritativnog pristupa, samo to je put ka zdravom i uspešnom pojedincu.

Moj otac je bio strog tokom mog detinjstva i mislim da su mi mnoga iskustva uskracena zbog toga. Nekako zelim da mi se moje detinjstvo vrati, ali nazalost ne moze. Zavidim svim mojim drugovima koji su imali zabavno detinjstvo. To je uticalo i na moju sposobnost socijalizacije. Nisam imala buntovnu fazu, jer sam se uvek plasila zivota, i sada ga se plasim.
I da....sve njihove batine i samare nikada im necu oprostiti. Zasto bih ja oprastala nekome to sto nije mogao da obuzda svoju "animalnu prirodu"?