- Komentari -
B92

Windows za nauku - u čemu je problem?

Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit za investicije u nauku i tehnološki razvoj, a komponenta 1 u vrednosti od oko 50 miliona evra odnosi se na ulaganje u novu kapitalnu istraživačku opremu za javne istraživačke ustanove i laboratorije. Kao prvu nabavku te opreme, Vlada Srbije objavila je potpisivanje sporazuma o namerama sa Majkrosoftom, proizvođačem softvera Vindouz i Ofis.

Goran Rakić
Pošaljite komentar
  1. @Dragan
    Jako mi je zao sto imas potpuno iskrivljeno misljenje o istrazivacima u Srbiji. Kao i svuda, u svakom zitu ima kukolja pa i u nauci. Ipak, da bi opstao u nauci svakako moras da ucis mnogo novih stvari i da stalno budes u toku. Sto se sredstava tice nisi ni svestan koliko nauka u Srbiji (bar ljudi kojima sam ja okruzena) postize dobre rezultate sa malim sredstvima i koliko se dovijamo da ustedimo a ipak uradimo posao... ali verovatno mi neces poverovati, imas pravo na svoje misljenje kakvo god da je.
    A sto se tice Linuxa zaista ne zelim da obrazlazem na koliko sam problema naletela.
    Sto se MS Office-a tice opet imas potpuno pogresnu predstavu da je pisanje rada samo potreban Office. Pa kad bi tako bilo onda mozemo da uzmemo i pisacu masinu, to je najjeftinije. Pisanje rada ne treba da shvatas bukvalno kao pisanje :). I nije Office ono sto je veoma neophodno. Ako ti nije jasno da nauka ne bi bila nauka i ne bi napredovala kad bi nam bio potreban samo jedan kamen da sednemo na njega i drugi kamen da klinom i cekicem belezimo svoje "duboke misli" onda zaista nemam sta da dodam...
    A za poslednju recenicu "Да се не лажемо, колико су наши научници спремни за учење такви су им и резлутати..." mogu samo da kazem da treba prvo da skocis pa da kazes hop, tj. malo pogledaj kakvi su rezultati nasih najboljih naucnika pa onda komentarisi.
    (Istrazivac, 27. jul 2011 01:10)

    # Link komentara

  2. Некако ми није јеасно какви су то истраживачи, научници и сличне зверке којим је проблем да потроше који сат да проуче нешто ново а што би им могло уштедети нешто средстава за потребније ствари?
    Неко је помиљао како је велики проблем прећи на слободне оперативне системе због разноразних подешавања.... да ли су ти "научници" уопште и пробали бар једном да инсталирају неку ГНУ/Линукс дистрибуцију?
    И шта је то толико специфично у писању разних радова шпа је потребан баш МС Офис а да не може да му парира Open/Libre Office?
    Да се не лажемо, колико су наши научници спремни за учење такви су им и резлутати...
    (Драган, 23. jul 2011 17:14)

    # Link komentara

  3. @Aca, a i ostale male perice
    Bez uvrede, kao i vecina komentatora ovdje kreiras svoje stavove na onome kako zamisljas da institucije kod nas djeluju.

    "Istrazivac" radi konkretno u Institutu za bioloska istrazivanja, koji je sa 250+ zaposlenih (uz Vincu) najozbiljnija institucija koja se bavi osnovnom naukom u Srbiji.

    "Strucan tim administratora" se sastoji od 2 (slovima DVE) osobe koje uspijevaju da koliko toliko odrze servere funkcionisucim i racunare povezanim u mrezu. Mozda reinstaliraju racunar direktoru i zameniku ali ostali se snalaze kako znaju.

    I tu je poenta. Svako imalo obrazovan i mladji od 40 god zna da rijesi 99% problema sa windowsom, da doda stampac, instalira neki program koji mu treba i slicno. Ako nesto i neznaju, mogu da izguglaju za minut. Ajde probaj da zamislis kako bi to trebalo da izgleda u Linux okruzenu.

    I ne slamaju se kola na youtube. Jesi li ikad probao da instaliras neki imalo egzoticniji uredjaj (recimo elektronsku lupu) pod Linuxom? I kojim linuxom? Svi ovdje pricate o Linuxu kao da je jedan a u realnosti se disteribucije medju sobom razlikuju vise nego Win 3.11 i Vista.

    P.S. I mnogo volim ove koji misle da se naucni radovi pisu u LaTeX-u. Uz moje nevjerovatno postovanje prema Donaldu Knutu i svim njegovim djelima - Tex je bio zakon kad mu je konkurencija bio equation editor iz Worda 2.0. A i tada prakticno iskljucivo upotrebljavan za radove iz fizike i matematike. U pomenutom institutu kladim se da neces naci ni 10 ljudi koji su culi za njega, a kamoli u njemu radili nesto.

    P.P.S. I nemoj da kazes da bi trebalo da zaposle "strucan tim administratora". Dodatna 3 administratora bi (racunajuci bruto plate i ostale troskove) godisnje kostala vise nego sve Win i Office licence na institutu. A plasira se prica da se trebaju ustedjeti pare, zar ne?
    (Jr, 18. jul 2011 23:38)

    # Link komentara

  4. @Jr Ni u jednoj ozbiljnoj ustanovi istraživači ne održavaju sami svoje računare. Struučan tim administratora zna sve te probleme da reši. Zaista, da se sve prelomi na Youtube?
    (Aca, 18. jul 2011 19:12)

    # Link komentara

  5. @My2Cents
    Da nisi potrosio 3 minuta nego 6 bi utvrdio da postoji Linux verzija SPSS-a ali samo za Red Hat Enterprise Linux sa minimalnom cijenom podrske od 799$ godisnje... Ili ako ces da se na njemu "samopomazes" to ce da te kosta upola manje.

    Pa potrosis jos pola sata i ukapiras da se to moze instalirati sa malo truda na CentOS-u pa kazes pa se bacis na instaliranje svega i za dan ipo imas SPSS

    Onda ukapiras da te na njemu zajebaa kamera kojom donosis slike zivotinja sa terena ali nema frke, posle malo googlanja ukapiras da ona radi super na nekoj drugoj distribuciji a dual boot nije tesko namjestiti.

    Nedelju dana kasnije, imas sve instalirano, jeste da driver za video karticu nisi nasao pa ti youtube secka, ali to je sve dobro za povecanje produktivnosti.

    I podvuces crtu
    Neko si sa magistraturom i doktoratom, (zaradjenim onako kako treba a ne Bolonja Express varijanta), u ko objavljuje prakticno iskljucivo u casopisima sa vrha SCI liste i bezobazno velikim impakt faktorom, radis 60-80 sati nedeljno da kompezujes sto tvoja konkurencija ima 10x veca sredstva za istrazivanja (sto je osoba sa nickom Istrazivac ovdje), i treba da pronadjes tu nedelju dana vremena da bi ustedjela tih 60 eur za windows licencu. Jeste da to znaci da je tvoj trud vrijedan 100 din/sat ali ce onda razni dvocentasi da te smatraju cool osobom.
    (Jr, 18. jul 2011 15:16)

    # Link komentara

  6. @Istrazivac
    Stvarno mi je zao da procitam da se nasi istrazivaci ovako ponasaju i vode. Npr. nakon 3 minuta pretrage na netu moze se videti da npr pod Linux-om ima dobrog sw za statistiku i matematiku. (npr. SPSS ima Linux verziju, Mathematica i Matlab imaju svoju Linux verziju itd.). Placa se naravno (ali ne placa se OS). Nije valjda da naucna zajednica ne moze da napravi rad bez MS Office paketa (OpenOffice je sasvim dobar, a sto neko rece Tex/LaTex se podrazumeva). Ja bih razmisljao na sledeci nacin. Ako ima nesto dzabe sto ce da mi zavrsi posao koristicu to. Ako moram da platim za nesto i nemam besplatnu alternativu, platicu. Ali necu da placam za nesto sto mogu da dobijem dzabe, a zahteva minimum truda sa moje strane da naucim da to koristim. Tako je i na vecini mesta gde sam radio. Umesto da se skupite i izvrsite analizu sta vam treba a sta ne, potrosiste pare na gluposti.
    (My2Cents, 14. jul 2011 14:54)

    # Link komentara

  7. Na Linuxu ne mogu da se ugrade tako da otpada.Za kucno koriscenje u SRbiji windows je bolji jer i onako to sve uzimamo za dzabe,da sve to mora da se plati 95% ljudi u Srbiji bi odmah preslo na LInyx.A nije tacno da je Linux tezi za podesavanje ,ovi novi linyxi su laksi i od windowsa 5 puta,a na windowsu mnoge najprostije stvari je i nemoguce uraditi npr probajte da napravite Wireless Ad-Hoc mrezu (da npr koristite na mobilnom ili laptopu internet sa racunara) u windows sedmici i da se automatski ukljucuje kad ukljucite racunar.Takva najprostija i najosnovnija stvar NE MOZE tj nemoguca je u windowsu ,svaki put moras da sam ukljucis mrezu kad se startuje windows,i za takvu prostu stvar moras da kupis programce koje kosta 30$.
    (Dzoni, 10. jul 2011 13:36)

    # Link komentara

  8. Najbolji su ovi slučajevi delimično finansirane opreme. Npr. za jedan uređaj tražiš 30000 evra, a oni odobre 7000. Za ostalo se snađi. Odakle? Visoke školarine - no no; tezgaroški projekti - no no; FPx i drugi evropski programi - ako ćemo novac tražiti pre svega u Briselu, onda nismo srpski već evropski naučnici, pa i porast broja objavljenih radova u statistikama (Srbija je "rising star", itd) nemojte pripisivati Srbiji već EU.
    (fun-da-mental, 5. jul 2011 23:19)

    # Link komentara

  9. @zoki Kako u tekstu i piše, potpisan je samo predugovor. Priča o 11000 naučnika je za dnevnu politiku i ukupna vrednost ugovora će se znati tek nakon javne nabavke koja se finansira iz ovih 50 miliona.

    Zar razvojni centar već ne postoji, onaj jedini u Evropi, kao što su jedini i oni u zemljama iz okruženja? Sada se priča o nekom demonstraciono-inovativnom centru, što direktor za prodaju i marketing i može da obeća.

    Ovaj "ugovor" se nalazi skriven u stavkama "10 laptop computers, latest generation" i "15 desktop computers plus server" među odobrenom opremom. Zašto baš Microsoft softver, možda zato što ga naučnici više vole (@Mihailo Čubrović), ili zato što nisu znali da mogu da napišu i nešto drugo, a sredstva za opremu ostave kolegama koji znaju da ih bolje iskoriste.
    (Uroš, 5. jul 2011 13:28)

    # Link komentara

  10. Hvala Gnjurcu za link koji je postavio. Može se videti da je vrednost odobrenih i delimično odobrenih sredstava preko 53 miliona evra, a da se radi o preko 3000 zahteva. Na listi se nalaze računari (kod nekih je specificiran i softver), pa i poneko terensko vozilo. Međutim, kada se pogleda spisak i laiku je jasno da je ogromna većina opreme poprilično specifična (npr. "Clinical centrifuge" i slično). Na spisku se moze naći i oprema bazirana na Mac G4 :-)

    Vest o ugovoru koji je Đelić potpisao sa Microsoftom može se videti ovde: [link] Radi se o sumi od pola miliona evra (755 hiljada dolara), ako se iznos podeli na 11000 naučnika, to je oko 45 evra po naučniku. Tehnička podrška za naredne 4 godine,koja je uključena u ove licence, će koštati oko 10 evra godišnje po naučniku. Pri svemu tome, na osnovu ovoga se sa Microsoftom pregovara o otvaranju njihovog razvojnog centra u Srbiji.

    Inače, ovaj ugovor sa Microsoftom se uopšte ne nalazi na listi naučnoistraživačke opreme.
    (zoki, 4. jul 2011 19:28)

    # Link komentara

  11. Ljudi, batalite pricu o Office-u, molim vas. Za pisanje iole ozbiljnog rada ili bilo cega drugog, ne samo da treba, nego koliko ja znam i morate da koristite Latex/Tex. Open office sluzi sasvim dobro da napisete, pogledate, editujete nesto jednostavnije.

    Sto se OS-a tice, verujem da stvar nije tako jednostavna i donekle se slazem sa covekom koji se potpisao kao Mihailo Cubrovic. Ipak, mislim da je vecina ljudi promasila poentu, svako moze, i treba, da koristi OS koji mu najvise odgovara i radi posao. Problem je sto su ovde date pare iz pogresnog fonda. Kljucni deo teksta je:
    "Savesni naučnici koji već danas legalno koriste slobodan softver i stvaraju uštede u radu neće biti nagrađeni, baš kao ni ustanove koje su poštovale zakon i iz sopstvenih budžeta kupovale neki softver."
    (IM, 3. jul 2011 19:19)

    # Link komentara

  12. Evo linka sa odbrenom naucnom opremom. Pregledajte pa procenite sami!

    [link]
    (Gnjurac, 2. jul 2011 23:51)

    # Link komentara

  13. kakav microsoft, jel su ovi poludeli? sve akademske institucije koriste neku verziju linuxa, a za naucne radove je standard latex.
    (milos, 2. jul 2011 18:20)

    # Link komentara

  14. Vindouz?! msm stvarno pravite kretene od nas...... sto niste to jos i na cirilici napisali pa mozemo svi lepo u p.m.!
    Kako B92 uopste dozvoli da clanke o tehnologiji i sl. pise neko ko napise vindouz umesto Windows?
    (Sale, 2. jul 2011 17:47)

    # Link komentara

  15. Open source softver naravno ima svojih prednosti ali u naučno-istraživačkim krugovima problem često predstavlja činjenica da ogromna količina krajnje specifičnih aplikacija postoji samo u verziji za Windows operativne sisteme a funkcionalnost preko emulatora tipa WINE nije zagarantovana ili ne ispunjava određene uslove.

    Naravno za obične stanice kojima je isključiva svrha pisanje izveštaja i radova Open Source rešenja popunjavaju rupe ali opet kažem za stanice koje treba da eksploatišu specifičan softver uvek je bolje rešenje Windows operativni sistem zbog kompatibilnosti.
    (holodoc, 2. jul 2011 16:00)

    # Link komentara

  16. cika novinaru, visual studio ne moze da radi na linuxu.
    (sai nana, 2. jul 2011 12:45)

    # Link komentara

  17. Au, nasi naucnici su posebni, toliki svetski pozanti Univerziteti i druge naucno-istrazivacke ustanove koriste slobodan software, samo nasi ne mogu bez M$ proizvoda. Sramota, uzimamo kredit, da bi te pare dali M$. Joj kako sam ogorcen.
    (Slobodan, 2. jul 2011 11:37)

    # Link komentara

  18. Preko tog JUP-a će morati da se nabavljaju i toneri za štampače, papir i olovke... Našem ludilu nema kraja.h
    (fun-da-mental, 2. jul 2011 07:46)

    # Link komentara

  19. Autor nije u pravu. Razlog zasto ljudi umesto Linuxa uzimaju Windows je prost: vise vole Win i softver za njega, a zar je potreban bolji razlog, za efikasnost u radu je zapravo veoma vazno da vam se dopada okruzenje i softver u kome radite. E sad, jeste nezgodno sto dosta kosta. Taj problem se medjutim moze resiti piratskim verzijama, ja recimo na svom kompjuteru imam kradeni Win i Office (iako je postojala mogucnoat da mi Univerzitet nabavi legalne kopije). Medjutim, u nekim institutima kontrola je verovatno strozija i ljudi su mozda prinudjeni da legalizuju softver, treba ih razumeti.
    (Mihailo Cubrovic, 2. jul 2011 01:06)

    # Link komentara

  20. Ne znam koji put ove godine: zašto uvek neko drugi mora da postavlja ovakva pitanja?

    Novinari, počnite da radite svoj posao!
    (Miloš, 2. jul 2011 01:05)

    # Link komentara

  21. Potpuno se slazem. Od vlade ocekujem da racionalno trosi moje pare uplacene kroz PDV i ostale poreze i doprinose. Umesto da naucni radnici kao svuda u svetu budu oni koji ce propagirati "Free software" i oni su se potpuno Micro. Kakva nauka, takva drzava. Hajde, vrli naucnici, budite konacno slobodomni i dignite svoj glas.
    (g, 2. jul 2011 00:02)

    # Link komentara

  22. Zelim samo da kazem da sam deo naucne zajednice Srbije, pa stoga mislim da merodavno mogu da komentarisem ovaj tekst. Moje znanje u oblasti racunarskih tehnologija i softvera mozda nije na najvisem nivou (mada sam daleko od laika), ali na osnovu dugogodisnjeg bavljenja naucnim radom mogu reci da je prelazak na koriscenje besplatnih softvera jos uvek vrlo daleko i tesko primenljivo. Prvi i veliki problem sto se vecina specificnih softvera (bar u mojoj oblasti) pravi upravo za Windows i Mac operativne sisteme. Openofis jeste dobro orudje ali je daleko od onoga sto ozbiljnom istrazivacu treba da bi prikupio, analizirao i prezentovao podatke. Licno sam probala da predjem na Linux ali mi nije uspelo da nadjem sve potrebne softvere, a posao trazi svoje (da se zadatak zavrsi efikasno i brzo). Mozda nisam dovoljno trazila, ali upravo je i to jedan od problema, ljudi se okrecu najblizem i najlaksem izvoru (najcesce sofveru za Windows). Istrazivaci u nekim prirodnih naukama (npr. biologiji) nisu toliko okrenuti racunarima (cast izuzecima). Drugacije receno, nisu tako skloni ucenju novih stvari sto se racunara tice (pogotovo u ovakvom naucnom okruzenju gde je za opstanak potrebno sto brze objavljivati naucne radove koji treba da pariraju kolegama iz inostranstva koji raspolazu mnogo vecim sredstvima). Okrecu se dostupnom i poznatom izvoru (npr. statistickim programima koji rade na Windows-u koji se koriste generacijama za koji dobro znaju kako radi). Mala digresija, postoji besplatan odlican statisticki program (R) ali ga nije bas tako jednostavno koristiti. Znam da naucnici po "difoltu" treba da budu ljudi koji vole da uce i istrazuju nove stvari ali...
    Resenje je mozda da se npr. napravi: 1) sistemska obuka koriscenja besplatnih softvera (pre svega specificnih ali siroko potrebnih kao sto je neki statisticki program), 2) da se napravi neki prelaz koriscenja i Windows-a i npr. Linux-a paralelno.
    Sve u svemu, moram da kazem da je Windows platforma nesto sto je za sada neophodno za normalno funkcionisanje naucnih istrazivanja u Srbiji.
    (Istrazivac, 1. jul 2011 21:59)

    # Link komentara

  23. Nezdrživo srljamo u budućnost, tj. dužničko ropstvo.
    (ko će to da plati, 1. jul 2011 21:59)

    # Link komentara

  24. Odlično što je ova tema pomenuta,jer se zasigurno radi o određenim mahinacijama,koji ide na štetu države i naučnika!
    (Petar, 1. jul 2011 19:56)

    # Link komentara

  25. Nadam se da je provizija u skladu sa uobičajenim normama u ovom delu sveta. Ne bi valjalo da tu kasnimo za zamljama u neposrednom okruženju.
    (pavle, 1. jul 2011 19:17)

    # Link komentara

  26. Lepo je čovek sve rekao. Jedino što nije ponudio nikakvu proviziju, tako da će software ipak biti nabavljen od MS-a.
    (Lexus, 1. jul 2011 10:50)

    # Link komentara

  27. Uuuuuuuuuuu, gde bismo tek bili da su Aristotel, Da Vinči, Maksvel, Plank, Bor, Koh, Ajnštajn imali vindozu...
    (krle, 1. jul 2011 10:45)

    # Link komentara

  28. Slazem se skoro sa celim tekstom.
    Ali, Microsoftov office paket i OpenOffice lice samo mojoj babi.
    Microsoft Office paket je trenutno doktor za sve ostalo na trzistu. A posebno za one malo zahtevnije korisnike.
    Mozda ce se to u buducnosti promeniti...

    Windows je ljudi moji JEFTIN!!!!
    Linux je besplatan ali ti treba da platis gomilu ljudi za gomilu Linuxa da ti ga namesti, instalira, podesi, odrzava. Cena tih nasih ljudi na petogodisnjim nivou je sigurno veca od cene Windowsa koji moze da podesi skoro svako i kojem je potrebno mnogo manje ljudi za odrzavanje.

    Naravno da ce za neke posebne radne stanice instalirati Linux sa nekakvim posebnim programima koji ni ne postoje na windowsu... ali to su pojedinacni slucajevi.
    Mislim da se ovde govori o vecini slucajeva.

    Moje misljenje ...
    (Zeljko NS, 1. jul 2011 10:13)

    # Link komentara

  29. Kopiraću svoj komentar sa BIZ strane.
    Ja sam naučnik i koristim legalan softver. Naravno, slobodni softver a ne M$. Zašto bivši ministar nauke ne kupi softver koji naučnicima zaista treba, a ne Windows OS?
    P.S. Đelić Mr Božidar bolje da je "opredelio" taj novac za nedostajuće materijalne troškove projektima Ministarstva nego za marketing.
    (Dejan, 1. jul 2011 09:54)

    # Link komentara

  30. Pod pretpostavkom da naše naučne ustanove imaju visoko školovan kadar, koji je odabran zbog ličnih osobina radoznalosti, stručnosti, moralnosti, ne razumem zašto taj isti kadar nije bio upoznat sa slobodnim softverom tokom školovanja, i iz lične radoznalosti. Čist promašaj u obrazovanju. S druge strane, moralne, do sad su radili na tzv. piratskom softveru. Umesto da traže funkcionalnu zamenu sami, a da tuđ novac utroše korisno, sad su našli
    da ga troše na masovno plaćanje licenci. To je čist promašaj u vaspitanju. Moj zaključak je da nam je školstvo sa informatikom izvitopereno, i da je potrebno preispitivanje plana i programa od korena. U današnje vreme je pogubno primenjivati plan progona otvorenog koda iz udžbenika, jer dovodi do ovakvih neprijatnih situacija. Da li neko od tih naših istraživača ima obraza da odgovori na primedbu i obeća povlačenje zahteva?
     (kem, 1. jul 2011 09:54)

    # Link komentara

  31. Kakvi su nam naucnici i naucni projekti, takva je i "kapitalna naucna oprema".
    Sve laz i prevara, fake projekti, fake rezultati...
    (vlajko, 1. jul 2011 09:49)

    # Link komentara

  32. Sramota!
     (Gradjanin, 1. jul 2011 09:49)

    # Link komentara

  33. "...u Srbiji besplatno koristi više desetina hiljada korisnika". Nije nego! Open source koristi kudikamo manje korisnika, a iako je sam softver za dž, podrška je skupa. Zašto je Nemačka odustala od SuSE pa se vraća na Windows? Besplatan softver prosečan srbin nabavlja sa besplatnih sajtova isohunt i piratebay. Na žalost ili na sreću, nije na meni da cenim.
    (Ubuntu, 1. jul 2011 09:47)

    # Link komentara

  34. Lepo napisan, odmeren i istinit tekst.
    (Zoran, 1. jul 2011 09:44)

    # Link komentara

  35. Država opet (i opet) ne radi u javnom interesu već u interesu Microsofta. Poreska uprava je angažovana na kontroli legalnosti softvera, a od njihovih akcija najviše koristi opet ima Microsoft. Uporno se uz obilatu pomoć države izgrađuje Microsoftov "ekosistem" u samim državnim organima. I ECDL licence (evropska "vozačka dozvola" za računare), koje se u poslednje vreme sve više zahtevaju od zaposlenih u državnoj administraciji, takođe su bazirane na programu Microsoftovih paketa.

    Kad bi barem prešli i na platni spisak Microsofta, pa da sve dođe na svoje mesto!

    Nemam ništa protiv legalizacije, i pravednog vrednovanja intelektualne svojine, ali država bi pre svega trebalo da vodi računa o javnom interesu. Novac koji se poklanja jednom krupnom proizvođaču softvera bilo bi pametnije uložiti u obrazovanje sopstvenih kadrova kako bi se iskoristile prednosti softvera otvorenog koda.
    (Pingvin, 1. jul 2011 09:32)

    # Link komentara

  36. Ofis naučna oprema? Baš me čudi što većina naučnika u Srbiji nije u stanju da izume ništa komplikovanije od dvadeset slajdova copy-paste prezentacije.

    Na fakultetima u svetu za istraživanja u 80-90% slučajeva koristi open-source. Posebno na elitnim i univerzitetima gde pare prelivaju koristi se open-source, windows se koristi samo na univerzitetima koji imaju ugovor sa MS. MS im da besplatan softver i plati im da im promovišu tehnologije a oni uče svoje studente njihovim tehnologijama. Nije stvar u tome da ih MS podmićuje, jednostavno koja softverska kompanija im plati istraživanja (ibm,sun,google) njihov softver se koristi i u nastavi. Ovde svi gledaju da raščerupaju državu, treba privatizovati sve fakultete pa neka sami kupuju šta im treba i neka traže u privredi sponzore za istraživanja u ofisu.

    Koristim windows tehnologije, ali dati 500 miliona na ofis umesto na neku pravu opremu za istraživanja je van pameti! Ako neko za svoj istraživački rad koristi samo ofis neka uzme open ofis, a novac preusmeriti na istraživače koji rade ozbiljnije stvari.
    (naucenik, 1. jul 2011 08:31)

    # Link komentara

  37. Na neki nacin "prisilno", koristim Microsoft OS u poslovne svrhe jer e-banking sistem ne radi na Firefox-u, koji inace koristim za 99.99% internet adresa. Ali eto, Internet Explorer mora za e-banikng. Pa ni to nije kako treba... radim legalni update redovno (platio sam ga uz MS OS, zar ne?)... i malo-malo pa mi se e-banking blokira... Onda se javljam podrsci u banci, oni mi kazu da se vratim na prethodnu verziju IE... i tako redovno muka. Jel to normalno? Ljudi, ja sam platio nesto i hocu da mi radi. Ko ce da plati kamate za situaciju kada zbog nekog update-a ne mogu da pristupim bankovnom sistemu i ne platim dazbine drzavi na vreme, a? Nemojte mi samo reci da mogu da napisem virman, odem u banku, sacekam red i predam na salteru.
    Office vec odavno ne koristim. Za 99.999…99 % korisnika dovoljan je OpenOffice ili LibreOffice, potpuno besplatne zamene MS Office paketa. Imate sve sto ima u MS Office paketu, uz "ometanje" od strane MS-a koji stalno nesto doda cisto da vas malo muci kad ucitavate originalni Word ili Excell dokument sa naprednijim funkcijama.
    Ovog sekunda cuh rec "zloupotreba" na radiju, nevezano za ovu temu. E to je prava rec.
    (PPeca@SER, 1. jul 2011 08:28)

    # Link komentara

  38. Dokle li će se naša država tako slepački ponašati? Dok zemlje Evropske unije gledaju da se oslobode VEĆ PLAĆENOG Microsoft softvera, i predju na open source, Srbija hrli u zavisnike! Pri tome, iako siromašna, debelo plaća!
     (Lala iz Banata, 1. jul 2011 08:02)

    # Link komentara

  39. Prosto: da su instalirali open source alternative, manje bi ljudi moglo da se "ugradi".
     (Bazz, 1. jul 2011 07:28)

    # Link komentara

  40. Odlican tekst, ali nekako u Srbiji nema sluha ni za sta pa ni za ovo. Postoji dosta namenskih jako bitnih ali i skupih softvera pod razlicitim OS za koje se nema para a na fakultetima bi bili dragoceni...
    (nenad, 1. jul 2011 04:48)

    # Link komentara

  41. Ovo je cista pljacka.Linux im se nesvidja jer nece moci da igraju igrice.
     (Dusan, 1. jul 2011 02:50)

    # Link komentara

  42. Ovo je fantastican tekst. Steta sto nece otici dalje od ove stranice. Ovo je generalno problem u svim strukturama i delatnostima pa se postavlja pitanje zasto bi korupcija zaobisla i IT sektor. Bogata smo mi drzava.
    Naucnici kazete, na M$ Windows-u? Samo skupina papreno placenih "profesionalaca" kojima je nauka zadnja rupa na svirali. To su isti oni koji se danas ne hvale i ne ponose svojim rezultatima vec mesecnim zaradama i bonusima. Stidi se Srbijo, kadra kojim bi trebala da se ponosis.
    (Asker, 1. jul 2011 01:32)

    # Link komentara

  43. Računari koji se koriste u istraživačkom procesu su investicija u istraživanje i razvoj. To uključuje i hardver i softver, i za jedno i za drugo postoji neki period amortizacije. Na sličan način kao što i vozilo koje se koristi u istraživačkom procesu može da bude investicija za istraživanje i razvoj. Koristi se u istraživačkom procesu, a ima vrednost koja se amortizuje tokom vremenskog perioda.

    Pri tome je apsolutno nebitno da li se radi o hardveru koji je proizveo HP, Apple ili neko treći. Isto tako je nebitno da li se radi o softveru koji je proizveo Oracle, Microsoft, RedHat - ili neko četvrti.
    (Zoki, 1. jul 2011 00:32)

    # Link komentara

✕