Sin čuvenog vojvode, Dositejev "naslednik" i veliki patriota: Znate li ko je bio Čika Ljuba?

Хвала за леп чланак!

Molim vas vise ovakvih tekstova. Bilo bi lepo da svakodnevno citamo neke zanimljivosti o ulicama Beograda, gradjevinama i anegdotama znamenitih licnosti.

Školske 1966-67. godine sam pošla u prvi razred učiteljske škole; u programu predmeta srpskohrvatski jezik su ,,Pisma iz Italije'' bila obavezna za lektiru a iz istorije, pored obevezne lekcije o seči knezva, obavezno je bilo i poznavanje biografija LJube Nenadovića(...) Ko nije pročitao ,,Pisma iz Italije'', preporučujem da ih pročita - pored ostalog će saznati i kakva je tada bila diplomatija Srbije a i podosta toga o ondašnjim diplomatskim nastupima i nekim drugim predstavnicima ondašnje Crne Gore; ko ne voli da čita, na Jutjubu ima audiosnimak ,,Pisama iz Italije''.

Pišite češće ovakve tekstove.

Tako je bre, #*! vas zadruge i beovizije.

veliki covek i mislim gay

У неким државама које сам посетио на испод табле с називом улице стоји кратка реченица исписана малим словима о томе ко је био лик по коме улица носи име, са годином рођења и смрти. Нпр. у случају Чика Љубине то би било: "Љубомир Ненадовић (1826-1895), српски књижевник и дипломата, син Проте Матеје". Мислим да је ово лепа иницијатива за центар града. Јер наравно да сви знамо ко је био Доситеј по коме носи назив улица паралелна Добрачиној, као и кнез Михаило, Милош Обилић, Кнегиња Љубица, знамо понешто и о капетану Миши Анастасијевићу, али рецимо знате ли ви ко је био тај Добрача и чиме је заслужио ону огромну улицу која се протеже све до Дунава? Слично томе, ко су били Рига од Фере, Змај од Ноћаја, Тадеуш Кошћушки ... што вероватно можете да нађете и на нету, није проблем. Ок ... али сада долази загонетка: Чубрина улица! Ко је био тај Чубра, Чубар, Чубрило ...? Па Кондина - ко је био Конда? Па Симина - ког Симе, имамо их на стотине? Ево, набројао сам само неке и то у строгом центру града за које ни ја да ме странац пита ко су били ти људи не бих знао ништа ни да бекнем ... Зато вам хвала на овим дивним текстовима!

HVALA VAM ZA LEP, PAMETAN CLANAK.....
U osmoj sam deceniji, od rodjenja zivim u Beogradu, i eto, nisam znala da ta ulica nosi ime po mom omiljenom, tananom piscu Ljubi Nenadovicu.... Cenila sam ga i kao pisca i kao coveka....
I da, kao sto to obicno biva, i meni je knez Mihailo bio omiljeni srpski vladar..(Bratstvo po naklonostima...).(I jos:Boze, sta je to sa nama Srbima da ovakve ljude ubijamo?!?!?)

Pozdravljam ovakve tekstove.Uvedite ovo kao redovno jer naš narod malo zna o našoj istoriji što se vidi i iz veoma malo komentara na ovu temu.Za Zvezdu i Partizan preko 1000 komentara a ovde samo par.

''Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао;
путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у својој башти воће калемио;
војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира;
с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета;
гонио сам непријатеља и бежао од њих;
живео сам у сваком благу и изобољу и опет долазио до сиротиње;
имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене;
пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама;
војводе ишчекивали су заповести из мојих уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.''
+ + +
– То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите:
да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати'' . . .

Прота Матија Ненадовић, 1777-1854, ''Мемоари''

Ukinuti sve televizije i spotske prenose i kladionice. Samo zaglupljuju narod. Dati knjige srpskih giganata svima u Srbiji besplatno.

Hvala vam na ovom clanku a hvala vam sto niste pomenuli i tuznu Milicinu sudbinu. Ona to nije zasluzila.

Bravo za članak.Pravo osveženje.Još,molim vas:)

Prelep tekst. Zelimo sto vise ovakvih tekstova.

Tekst - hrana za dusu.

U Srbiji kažu još ima nepismenih. Kad je on to pisao ko je to čitao..... ajde ostalo nam za sutra.

Čika Ljubina ulica se zove po Ljubomiru Davidoviću. Političaru i osnivaču Demokratske stranke.

Zemunac

veliki covek i mislim gay

Хвала за леп чланак!

Školske 1966-67. godine sam pošla u prvi razred učiteljske škole; u programu predmeta srpskohrvatski jezik su ,,Pisma iz Italije'' bila obavezna za lektiru a iz istorije, pored obevezne lekcije o seči knezva, obavezno je bilo i poznavanje biografija LJube Nenadovića(...) Ko nije pročitao ,,Pisma iz Italije'', preporučujem da ih pročita - pored ostalog će saznati i kakva je tada bila diplomatija Srbije a i podosta toga o ondašnjim diplomatskim nastupima i nekim drugim predstavnicima ondašnje Crne Gore; ko ne voli da čita, na Jutjubu ima audiosnimak ,,Pisama iz Italije''.

Molim vas vise ovakvih tekstova. Bilo bi lepo da svakodnevno citamo neke zanimljivosti o ulicama Beograda, gradjevinama i anegdotama znamenitih licnosti.

Tako je bre, #*! vas zadruge i beovizije.

Pišite češće ovakve tekstove.

Čika Ljubina ulica se zove po Ljubomiru Davidoviću. Političaru i osnivaču Demokratske stranke.

Zemunac

У неким државама које сам посетио на испод табле с називом улице стоји кратка реченица исписана малим словима о томе ко је био лик по коме улица носи име, са годином рођења и смрти. Нпр. у случају Чика Љубине то би било: "Љубомир Ненадовић (1826-1895), српски књижевник и дипломата, син Проте Матеје". Мислим да је ово лепа иницијатива за центар града. Јер наравно да сви знамо ко је био Доситеј по коме носи назив улица паралелна Добрачиној, као и кнез Михаило, Милош Обилић, Кнегиња Љубица, знамо понешто и о капетану Миши Анастасијевићу, али рецимо знате ли ви ко је био тај Добрача и чиме је заслужио ону огромну улицу која се протеже све до Дунава? Слично томе, ко су били Рига од Фере, Змај од Ноћаја, Тадеуш Кошћушки ... што вероватно можете да нађете и на нету, није проблем. Ок ... али сада долази загонетка: Чубрина улица! Ко је био тај Чубра, Чубар, Чубрило ...? Па Кондина - ко је био Конда? Па Симина - ког Симе, имамо их на стотине? Ево, набројао сам само неке и то у строгом центру града за које ни ја да ме странац пита ко су били ти људи не бих знао ништа ни да бекнем ... Зато вам хвала на овим дивним текстовима!

HVALA VAM ZA LEP, PAMETAN CLANAK.....
U osmoj sam deceniji, od rodjenja zivim u Beogradu, i eto, nisam znala da ta ulica nosi ime po mom omiljenom, tananom piscu Ljubi Nenadovicu.... Cenila sam ga i kao pisca i kao coveka....
I da, kao sto to obicno biva, i meni je knez Mihailo bio omiljeni srpski vladar..(Bratstvo po naklonostima...).(I jos:Boze, sta je to sa nama Srbima da ovakve ljude ubijamo?!?!?)

Ukinuti sve televizije i spotske prenose i kladionice. Samo zaglupljuju narod. Dati knjige srpskih giganata svima u Srbiji besplatno.

Hvala vam na ovom clanku a hvala vam sto niste pomenuli i tuznu Milicinu sudbinu. Ona to nije zasluzila.

Tekst - hrana za dusu.

Prelep tekst. Zelimo sto vise ovakvih tekstova.

Bravo za članak.Pravo osveženje.Još,molim vas:)

Pozdravljam ovakve tekstove.Uvedite ovo kao redovno jer naš narod malo zna o našoj istoriji što se vidi i iz veoma malo komentara na ovu temu.Za Zvezdu i Partizan preko 1000 komentara a ovde samo par.

U Srbiji kažu još ima nepismenih. Kad je on to pisao ko je to čitao..... ajde ostalo nam za sutra.

''Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао;
путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у својој башти воће калемио;
војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира;
с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета;
гонио сам непријатеља и бежао од њих;
живео сам у сваком благу и изобољу и опет долазио до сиротиње;
имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене;
пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама;
војводе ишчекивали су заповести из мојих уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.''
+ + +
– То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите:
да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати'' . . .

Прота Матија Ненадовић, 1777-1854, ''Мемоари''