Beograd se odužuje važnim ljudima: Spomenici kao dokaz poštovanja FOTO

Glavni grad Srbije već izvesno vreme dobija drugačiji izgled zahvaljujući mnogobrojnim spomenicima koji su postavljeni na različitim mestima u gradu.Tako je Beograd bogatiji za više spomenika koji krase prestonicu, a koji ujedno govore o značaju i važnosti ličnosti u čije su ime postavljeni. Grad Beograd rešio je da se oduži mnogim ličnostima koje su svojim delom i zalaganjem bile uz srpski narod, pa je tako u poslednjih nekoliko godina postavio više spomenika u njihovu čast. Pre pet godina postavljen je jedan od važnijih spomenika u Beogradu, posvećen poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu. Spomenik je postavljen u Devojačkom parku, u Ulici kralja Milana, pored zgrade bivšeg zdanja Skupštine Srbije. Zajedno sa postamentom ovaj spomenik je težak više od 40 tona, visok je oko 7,5 metara, a sama skulptura visoka je oko 3,5 metra. Postavljanjem ovog spomenika odato je priznanje velikom ruskom caru i prijatelju srpskog naroda, koji je u Prvom svetskom ratu učinio mnogo za nas. Spomenik, koji je donacija Rusije, dokaz je višedecenijskog prijateljstva ruskog i srpskog naroda. Prema rečima vajara Andreja Kovaljčuka, spomenik caru Nikolaju urađen je prema klasičnoj tradiciji, koja je za današnju Evropu dosta retka, a na samom postamentu postoje detalji koji povezuju našu epohu sa istorijom o kojoj spomenik govori. Spomenik se inače nalazi na mestu gde se tokom postojanja Kneževine Srbije nalazilo Rusko poslanstvo.Beograd se nedavno spomenikom odužio i srpskom i jugoslovenskom avijatičaru Tadiji Sondermajeru, koji je bio jedan od osnivača nacionalnog avio-prevoznika. Tadija je bio direktor društva za vazdušni saobraćaj &quot;Aeroput&quot;, a u istoriju svetske avijacije upisao se davne 1927. godine kada je legendarnim letom Pariz - Bombaj - Beograd, preleteo 14.800 kilometara i tako među prvima u istoriji izveo transkontinentalni let. Najveći srpski avijatičar 20. veka, pre dve godine dobio je i svoju bistu, koju su otkrili ministar finansija Siniša Mali, koji je tada bio na funkciji gradonačelnika i tadašnji direktor &quot;Er Srbije&quot; Dane Kondić. Bista se nalazi u parku na uglu ulica Palmotićeve i Koste Stojanovića u Beogradu, a postavljena je povodom obeležavanja 90 godina od osnivanja prve srpske avio-kompanije &quot;Aeroput&quot;.Spomenik najvoljenijem i najcenjenijem srpskom patrijarhu Pavlu postavljen je prošle godine na platou ispred Crkve Svetog Marka u Tašmajdanskom parku. Skulptura patrijarha Pavla u polusedećem položaju smeštena je pored šetališta koje vodi ka crkvi, a svakom ko ulazi u hram ili prolazi Bulevarom kralja Aleksandra budi sećanje na sva dobra, plemenita dela, ali duhovnost koju je patrijarh Pavle širio i kojom je zračio. Spomenik je delo umetnika Zorana Maleša koji je skulpturom patrijarha Pavla želeo da ukaže na njegovu skromnost po kojoj je bio poznat. &quot;Poznato je da je patrijarh bio izuzetno skroman čovek. Moja prvobitna ideja je bila da spomenik bude visok svega metar i po, ali smo na kraju odlučili da ima 1,80 metara. Mislim da odiše skromnošću i da je pravo oličenje patrijarha&quot;, rekao je Maleš. Spomenik je izliven u bronzi, a sa postamentom je visok 2,2 metra.I književnik Borislav Pekić dobio je 2016. godine spomenik na Cvetnom trgu. Spomenik je otkriven u prisustvu njegove supruge Ljiljane i poštovalaca lika i dela književnika, ali i uz poruku predsednika, tada premijera, Aleksandra Vučica da nas je veliki pisac naučio ljubavi prema svojoj zemlji, &quot;voleći je mnogo više od onoga koliko je ona njega mučila&quot;. I legendarni glumac Miodrag Petrović Čkalja dobio je prošle godine spomen-ploču. Ploča je postavljena u Resavskoj ulici, na zgradi u kojoj je Čkalja živeo poslednjih 30 godina. Postavljanjem ploče čuva se tradicija Savskog venca, jer treba da se zna gde su živeli znameniti ljudi koji su bili važni za naše društvo i kulturu.Ovi spomenici postavljeni su za vreme mandata Srpske napredne stranke, a ono što je izazvalo najveću pažnju javnosti jeste podizanje spomenika ubijenom premijeru Srbije, Zoranu Đinđiću. O podizanju ovog spomenika dugo se priča, a pre dve godine doneta je odluka da on dobije spomenik u centru grada, na Studentskom trgu. Vlada Srbije je za spomenik izdvojila nešto više od od 13,2 miliona dinara. Na konkursu za idejno rešenje spomenika prvu nagradu dobio je rad &quot;Strela&rdquo;, autora Mrđana Bajića i njegovog tima. Spomenik bi trebalo da bude postavljen na Studentskom trgu i biće u obliku belo-srebrne strele, visine 6,20 metara sa zvučnim efektima koji će omogućiti da svako ko priđe spomeniku čuje reči pokojnog premijera Đinđića.Izvijena strela biće spomenik Zoranu Đinđiću https://t.co/ctT467PL7n foto:021 pic.twitter.com/9ZksDnFM5Q&mdash; Aktuelno|net (@AktuelnoNet) October 21, 2017Ovo su samo neki od spomenika koji su poslednjih godina podignuti u slavu i čast ljudi koji su svojim radom i zaslugama doprineli dobrobiti srpskog naroda. U skorijoj budućnosti spomenike će dobiti i nekadašnji američki predsednik Vudro Vilson, kao i poznati ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, ali i kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.Prelep spomenik Stefanu Nemanji bice postavljen na Savski trg u Beogradu. Bice visok 23 metra i prave ga ruski i srpski vajari. Ovo je predivno! pic.twitter.com/AFHkQ9HAx0&mdash; &#1042;&#1072;&#1114;&#1072; &#1089; &#1041;&#1080;&#1089;&#1090;&#1088;&#1080;&#1094;&#1077; (@bistrice) August 13, 2019A možda je najznačajniji od svih spomenik Stefanu Nemanji, koji bi od proleća sledeće godine trebalo da krasi rekonstruisani Savski trg. Spomenik će biti visok 23,5 metra, potvrđeno je iz ateljea ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, gde je završena izrada monumentalnog spomen - obeležja. Do sada je u izgradnju ovog spomenika utrošeno oko 380 tona različitog materijala, od čega je 80 tona bronze. Ovaj spomenik neće imati uobičajen postament, a figura Nemanje u carskoj odori stajaće na napuklom vizantijskom šlemu koji se na četiri kraka oslanja na zemlju. M. Anđelković