Ispovest žene koja se probudila i shvatila da nikog ne razume

Ova kao Vucic, ujutru govori jedno, popodne drugo, uvece trece, a sutradan nema nista od toga

ko ovi nasi kad odu na baustelu. kad se vrate svi viču Ja, ja

U vezi onog, "nisam vozio preko 30km/h", ta brzina je sasvim dovoljna da se pogine. Ko ne veruje, neka se zatrci glavom u zid pa ako prezivi moze da nam isprica kako je.

Moj tata je imao rak na mozgu, od kog je i umro, a najcudnije mi je bilo sto je zaboravio da cita, a mogao je da pise. Takodje, jako naporno je bilo pricati sa njim jer bi pocinjao govoriti normalno, pa zatim neke besmislene reci, pa ponovo normalno. To mi je bilo tim teze jer je on bio olicenje razumnog coveka, bar iz mojih mladjih dana, a negde krajem 80-ih je postao duboko religiozan, samo je i dalje ostao razuman.Nije bio misticar, ali je bio slikar i nalikao je dve slike u jednoj subotickoj crkvi pred smrt. Mozda je osecao da to mora uciniti.

Zašto se muž ne bi malo potrudio i naučio nemački?

Izgleda da je povredila je specificno deo mozga tacno zaduzen za govor, sreca da udarac nije bio jaci jer je mogla da izgubi i nemacki, a mozda i sposobnost da ikada ponovo progovori. Mozak je najdelikatniji organ u univerzumu i dosta puta nije potreban cak nikakav tup udarac da bi se izazvalo ostecenje, vec samo nagla promena brzine i malo jaci cim glavom. Secam se kako sam pre jedno 15ak godina bojio jaja za usrks i imao normal dan. Legnem uvece da spavam i celu noc sanjam ta jaja, ali i neki cudan vetar koji sve duva u mene i nikako da stane, kao i neke pedale koje non stop okrecem. Budim se ujutru u bolnici i saznajem da sam imao udes bajsom, a da je usrks bio pre dva dana. Srecom apsolutno nikakve posledice nisam imao, bar kolko ja znam, ali eto tih 2 dana pre udesa mi je ostala rupa u memoriji i do dan danas.

Interesantna priča. :)

Ovako ja kad se probudim mamuran ne znam progovorit njemacki do podne

Nekad poželim da mi se ovako nešto desi.Da pomislim da je ovo ružan san od života i nastavim da pričam pa makar i nemački...

Znaci ko hoce na arbajt preko grane, uzimajte bicikl i sprehujte dojche za cas.

Auh... Factory reset.

Ima tome vec kad se kinez probudio iz duge kome, poceo pricati nekim nerazumljivim jezikom, mandarinski nije znao ni rijec. Poslije otkrili da je to neki africki regionalni jezik koji je odavno izumro

Bukvalno joj izbio engleski iz glave

Film uskoro

(Trovach, 18. oktobar 2018 10:38)

Свакако да је то осећао. Он се слава Богу одазвао на Божији призив и засигурно задобио живот вечни. Бог је нажалост приморан често пута да кроз болест призива своја чада и да их кроз њих чисти како би наследили вечни живот. Нпр. мој отац је имао јеванђељске особине које су доминирале његовим животом али је био атеиста. Није био болестан али занимљиво пред саму његову смрт (умро је од инфаркта) је посетио један наш манастир и поред тога што ме је углавном критиковао што идем у цркву, дошао је код мене са неким озареним погледом пуним радости, да ми се похвали. После пар дана се упокојио.
Ништа у овоме животу није случајно и Бог промишља о свему и брине за наше спасење. Па нека би дао Бог да и ми задобијемо спасење и да се опет сретнемо са нашим родитељима у једном много бољем и лепшем животу.

Ja sam veoma pricljiva osoba ali, kad dobijem platim potpuno zanemim.

Nešto tu ne štima. U Britaniji ne postoje lične karte.

sexy bike;)

Ja ujutru kad ustanem pričam srpski, popodne bosanski a uveče pomalo hrvatski...

Imali pravilo da u kući govore nemački da ga ne bi zaboravili. Moja srbijo NEPISMENA DO BOLA. Razmisli samo za trenutak o ovome. Dok pališ njivu i gledaš anu bekutu. (Namerno mala slova. Da mogu manja nekako...)

Ништа у овоме животу није случајно и Бог промишља о свему и брине за наше спасење. (петар, 18. oktobar 2018 14:48)
Ma sigurno nista nije slucajno ukljucujuci Adolfa Hitlera.

Petre, ne znam kakav je taj "pravedni Bog" koji nam uzima nase najdraze. 'Ajde da razumem da su to stariji ljudi, mada moj tata nije imao ni 70, ali objasni zasto nam uzima decu. Zasto ne odnese raznorazne skotove, probisvete i kriminalce?

Hau jes najn!!!!

(Trovach, 18. oktobar 2018 16:25)

Написах пола стране и комп. почео да ажурира и све ми избриса ! Сада
ћу бити мало краћи. Мада су то теме за неког доброг духовника али
пробаћу уз Божију помоћ бар колико толико да објасним али тешко је
човеку који није духован да схвати те ствари. Ни мој отац није био нешто
стар. Имао је свега 62 год. када је умро. Бог узима човека онда када
је то најбоље за његово спасење, било ту у раној младости, у зрелим
годинама или у далекој старости. Неку децу узме јер из Његовог
предзнања види да ће та деца постати можда наркомани, пијанци или ко
зна штза већ, можда неке узима да би тако спасао њихове родитеље и ко
зна колико још других око њих. И та деца директно иду у рај, а још за
собом повлаче и њихове родитеље, браћу, сестре... Неке Бог опет пушта
да доживе дубоку старост чинећи разне злочине јер чека да се покају и
тако показујући љубав и пре њима. Јер Бог све воли исто и
непроменљиво. Не заборавимо да је разбојник на крсту први ушао у рај.
Али он се ИСКРЕНО покајао и исповедио Христа као Бога. Шта човеку
вреди да проживи и 120 год. на овом свету ако душу своју изгуби. Шта
су толике године наспрам вечности ? Ако би ти био сигуран да постоји
вечни живот шта би изабрао да твоје дете живи пар година и задобије
већни живот или 80 али да се после тога вечно мучи ? Јако је то болно
и осетљиво око деце и само ти родитељи знају како им је. Често речи
утехе не постоје али ово је једини смисао рано умрлих јер они заправо
нису умрли него су живи у Господу и чекају њихове родитље да се у
вечности наслађују. Ако тога нема онда нема никаквог смисла све то па
и уопште овај наш живот.

Trovach

Не знам да ли ће пустити подужи мој одговор али свакако јако је тешко све то објаснити у овако мало простора. Друго улазимо у тајне Божијег промисла а треће човек да би схватио те ствари мора прво добро да се упозна са Христовом науком, а друго да живи по тој науци да би му се откриле неке тајне и дошао до одговора на многа таква и слична питања. Пробај ако будеш могао и био у прилици да разговораш са неким добрим духовником или читај старца Пајсија или Владику Николаја. Христос каже "ишти и даће ти се, тражи и наћи ћеш, куцај и отвориће ти се". Ја сам заиста тако мали да би објаснио овако дубоке ствари. Праштај што сам се уопште дрзно за тако нечим.

(Trovach, 18. oktobar 2018 10:38)

Свакако да је то осећао. Он се слава Богу одазвао на Божији призив и засигурно задобио живот вечни. Бог је нажалост приморан често пута да кроз болест призива своја чада и да их кроз њих чисти како би наследили вечни живот. Нпр. мој отац је имао јеванђељске особине које су доминирале његовим животом али је био атеиста. Није био болестан али занимљиво пред саму његову смрт (умро је од инфаркта) је посетио један наш манастир и поред тога што ме је углавном критиковао што идем у цркву, дошао је код мене са неким озареним погледом пуним радости, да ми се похвали. После пар дана се упокојио.
Ништа у овоме животу није случајно и Бог промишља о свему и брине за наше спасење. Па нека би дао Бог да и ми задобијемо спасење и да се опет сретнемо са нашим родитељима у једном много бољем и лепшем животу.

sexy bike;)

Zašto se muž ne bi malo potrudio i naučio nemački?

Ova kao Vucic, ujutru govori jedno, popodne drugo, uvece trece, a sutradan nema nista od toga

Nešto tu ne štima. U Britaniji ne postoje lične karte.

U vezi onog, "nisam vozio preko 30km/h", ta brzina je sasvim dovoljna da se pogine. Ko ne veruje, neka se zatrci glavom u zid pa ako prezivi moze da nam isprica kako je.

Znaci ko hoce na arbajt preko grane, uzimajte bicikl i sprehujte dojche za cas.

(Trovach, 18. oktobar 2018 16:25)

Написах пола стране и комп. почео да ажурира и све ми избриса ! Сада
ћу бити мало краћи. Мада су то теме за неког доброг духовника али
пробаћу уз Божију помоћ бар колико толико да објасним али тешко је
човеку који није духован да схвати те ствари. Ни мој отац није био нешто
стар. Имао је свега 62 год. када је умро. Бог узима човека онда када
је то најбоље за његово спасење, било ту у раној младости, у зрелим
годинама или у далекој старости. Неку децу узме јер из Његовог
предзнања види да ће та деца постати можда наркомани, пијанци или ко
зна штза већ, можда неке узима да би тако спасао њихове родитеље и ко
зна колико још других око њих. И та деца директно иду у рај, а још за
собом повлаче и њихове родитеље, браћу, сестре... Неке Бог опет пушта
да доживе дубоку старост чинећи разне злочине јер чека да се покају и
тако показујући љубав и пре њима. Јер Бог све воли исто и
непроменљиво. Не заборавимо да је разбојник на крсту први ушао у рај.
Али он се ИСКРЕНО покајао и исповедио Христа као Бога. Шта човеку
вреди да проживи и 120 год. на овом свету ако душу своју изгуби. Шта
су толике године наспрам вечности ? Ако би ти био сигуран да постоји
вечни живот шта би изабрао да твоје дете живи пар година и задобије
већни живот или 80 али да се после тога вечно мучи ? Јако је то болно
и осетљиво око деце и само ти родитељи знају како им је. Често речи
утехе не постоје али ово је једини смисао рано умрлих јер они заправо
нису умрли него су живи у Господу и чекају њихове родитље да се у
вечности наслађују. Ако тога нема онда нема никаквог смисла све то па
и уопште овај наш живот.

Ima tome vec kad se kinez probudio iz duge kome, poceo pricati nekim nerazumljivim jezikom, mandarinski nije znao ni rijec. Poslije otkrili da je to neki africki regionalni jezik koji je odavno izumro

Nekad poželim da mi se ovako nešto desi.Da pomislim da je ovo ružan san od života i nastavim da pričam pa makar i nemački...

Izgleda da je povredila je specificno deo mozga tacno zaduzen za govor, sreca da udarac nije bio jaci jer je mogla da izgubi i nemacki, a mozda i sposobnost da ikada ponovo progovori. Mozak je najdelikatniji organ u univerzumu i dosta puta nije potreban cak nikakav tup udarac da bi se izazvalo ostecenje, vec samo nagla promena brzine i malo jaci cim glavom. Secam se kako sam pre jedno 15ak godina bojio jaja za usrks i imao normal dan. Legnem uvece da spavam i celu noc sanjam ta jaja, ali i neki cudan vetar koji sve duva u mene i nikako da stane, kao i neke pedale koje non stop okrecem. Budim se ujutru u bolnici i saznajem da sam imao udes bajsom, a da je usrks bio pre dva dana. Srecom apsolutno nikakve posledice nisam imao, bar kolko ja znam, ali eto tih 2 dana pre udesa mi je ostala rupa u memoriji i do dan danas.

Trovach

Не знам да ли ће пустити подужи мој одговор али свакако јако је тешко све то објаснити у овако мало простора. Друго улазимо у тајне Божијег промисла а треће човек да би схватио те ствари мора прво добро да се упозна са Христовом науком, а друго да живи по тој науци да би му се откриле неке тајне и дошао до одговора на многа таква и слична питања. Пробај ако будеш могао и био у прилици да разговораш са неким добрим духовником или читај старца Пајсија или Владику Николаја. Христос каже "ишти и даће ти се, тражи и наћи ћеш, куцај и отвориће ти се". Ја сам заиста тако мали да би објаснио овако дубоке ствари. Праштај што сам се уопште дрзно за тако нечим.

Moj tata je imao rak na mozgu, od kog je i umro, a najcudnije mi je bilo sto je zaboravio da cita, a mogao je da pise. Takodje, jako naporno je bilo pricati sa njim jer bi pocinjao govoriti normalno, pa zatim neke besmislene reci, pa ponovo normalno. To mi je bilo tim teze jer je on bio olicenje razumnog coveka, bar iz mojih mladjih dana, a negde krajem 80-ih je postao duboko religiozan, samo je i dalje ostao razuman.Nije bio misticar, ali je bio slikar i nalikao je dve slike u jednoj subotickoj crkvi pred smrt. Mozda je osecao da to mora uciniti.

Film uskoro

Ja sam veoma pricljiva osoba ali, kad dobijem platim potpuno zanemim.

Bukvalno joj izbio engleski iz glave

Interesantna priča. :)

Ovako ja kad se probudim mamuran ne znam progovorit njemacki do podne

ko ovi nasi kad odu na baustelu. kad se vrate svi viču Ja, ja

Hau jes najn!!!!

Petre, ne znam kakav je taj "pravedni Bog" koji nam uzima nase najdraze. 'Ajde da razumem da su to stariji ljudi, mada moj tata nije imao ni 70, ali objasni zasto nam uzima decu. Zasto ne odnese raznorazne skotove, probisvete i kriminalce?

Auh... Factory reset.

Ja ujutru kad ustanem pričam srpski, popodne bosanski a uveče pomalo hrvatski...

Imali pravilo da u kući govore nemački da ga ne bi zaboravili. Moja srbijo NEPISMENA DO BOLA. Razmisli samo za trenutak o ovome. Dok pališ njivu i gledaš anu bekutu. (Namerno mala slova. Da mogu manja nekako...)

Ништа у овоме животу није случајно и Бог промишља о свему и брине за наше спасење. (петар, 18. oktobar 2018 14:48)
Ma sigurno nista nije slucajno ukljucujuci Adolfa Hitlera.