Putnik kroz vreme otkriva kako su Nemci 1900. slavili Božić

Božić pre 125 godina – "tu već ima nekoliko očiglednih razlika u odnosu na danas", kaže Valerio Bonano (Bonanno). On to dobro zna, jer godinama živi u stanu koji je uređen kao u doba cara, kajzera. U slobodno vreme rado nosi i sakuplja originalnu odeću iz tog perioda.

Strogo unazad zalizana kosa, naočare sa zlatnim okvirom i negovani brkovi – Bonano (33) kao da je iskočio pravo sa stare fotografije u secesijskom ramu. Ali on sedi sasvim stvarno ovde, u svom stanu u zaštićenoj zgradi iz druge polovine XIX veka u Kelnu.

U poslednje vreme se intenzivno bavio pitanjem kako se oko 1900. u Nemačkoj slavio Božić.

Odgovore na to, između ostalog, daju fotografije Ane i Riharda Vagnera. Od 1900. do 1942. ovaj bračni par bez dece iz Berlina svake Badnje večeri se slikao sa božićnom jelkom i poklonima.

Fotografije pokazuju dobra i loša vremena. U decembru 1918, na primer, kada se Prvi svetski rat upravo završio, sto sa poklonima je bio skoro prazan.

Na slici iz 1927. ponosno pokazuju ultramoderan usisivač progres. Godine 1940. drhte u zimskim kaputima – vladala je nestašica uglja zbog rata.

Pre više od 100 godina bilo je nezamislivo postaviti jelku već početkom decembra. Jelka je imala svoj veliki trenutak za vreme podele poklona na Badnje veče i često je ostajala još nedeljama nakon toga.

Jedna od razlika u odnosu na danas je i to što su uloge u porodici tada bile mnogo jasnije određene društvenim običajima.

Tako je otac imao čast da upali sveće i zazvoni božićnim zvoncem za početak podele poklona. Majka je bila zadužena za hranu.

Deca su recitovala pesme ili pevala. U građanskim porodicama se i muziciralo. "To je gotovo bila neka vrsta predstave", priča Valerio Bonano.

Karakter praznika je u većini porodica bio i mnogo religiozniji. "Vreme adventa je bilo vreme posta", kaže Bonano. Zato se na Badnje veče još nije jelo meso. "Klasična božićna večera bio je šaran. Tek na Božić se na sto iznosila guska."

Kuglice, trake i drugi ukrasi su postojali još u "carsko vreme", među njima i privesci sa portretom Vilhelma II – Bonano ima jedan, iako nema nikakve političke simpatije prema tadašnjem autoritarnom sistemu.

Čak su i električne svetiljke već oko 1900. mogle da se kupe. "Bile su izuzetno skupe – to je bilo samo za najbogatije porodice."

Pokloni na Bonanovom stolu su svi originali iz tog vremena. Rukavice su upadljivo tanke – nisu bile namenjene za zaštitu od hladnoće, već da ruke ostanu čiste i da se pokaže otmenost.

Cipele su bile mnogo skuplje, ali su i duže trajale – kao i odeća, koja je često pratila vlasnika ceo život. Dakle, što se održivosti tiče, Nemačka iz doba cara je bila naprednija.

Na Bonanovom stolu za poklone su i uvezene američke rolšue za odrasle, od metala.

Sam Bonano neće provesti praznik u svojoj autentično uređenoj božićnoj sobi. Praznuje sa porodicom kod Milana.

Šta mu je lepše – Božić 2025. ili Božić 1900?

"U svakom slučaju, mnogo patim zbog razočaranja svetom", kaže putnik kroz vreme. Praznik se, dodaje, sada slavi površno i uglavnom "potrošnjom, proizvodima". "Zaista mi je žao zbog toga."