Crnogorska zastava digla London na noge: "Kič, narušava sklad"

Jedna od stanovnica tvrdi da je dolazak diplomatskog predstavništva pogoršao njeno mentalno zdravlje i poremetio joj san, zbog čega je odlučila da tuži gradske vlasti.

Dok joj pojedinim komšijama smetaju zastava i jarbol ispred zgrade, gradsko veće odbacuje optužbe da je povređeno njeno pravo na miran život.

Ovo nije klasična priča o komšiji iz pakla, naročito ako se ima u vidu da glavna akterka poziva sve na večernja druženja uz piće i kanapee. Ipak, iznenadna prenamena porodične kuće sa pet spavaćih soba u londonskom naselju Pimlik u ambasadu Crne Gore izazvala je komšijski spor koji je stigao čak i do sudije Visokog suda, piše Gardijan.

Zastava kao trn u oku

Prvi znaci nezadovoljstva pojavili su se ovog proleća, kada je jedan od stanara u primedbi upućenoj gradskim vlastima naveo da se "jarbol i prilično neukusna zastava nove ambasade izdvajaju kao trn u oku" među kućama u Kembridž ulici, koje imaju status zaštićenih objekata druge kategorije.

Drugi stanovnik opisao je crnogorsku zastavu, crvenu sa zlatnim obrubom, kao "drečavu" i ocenio da ambasada narušava sklad "mirnih i dostojanstvenih" belih fasada kuća iz kasnog regentskog perioda, koje je projektovao Tomas Kjubit.

Just Life/Shutterstock

Pojedini kritičari bili su nezadovoljni i zbog toga što pre postavljanja jarbola i ploče sa obeležjima ambasade nije podnet zahtev za odgovarajuću urbanističku dozvolu. Njihovo nezadovoljstvo donekle je ublaženo kada je otpravnik poslova Crne Gore organizovao prijem uz piće.

"Možda bi diplomatski bilo da su to uradili odmah na početku", prokomentarisao je jedan stanovnik, uz dozu ironije.

Međutim, prijem nije ubedio baš sve, pa je jedna od komšinica, koja nije želela da živi tik uz ambasadu, odlučila da pravdu potraži na sudu.

Dajana Simpson (35), diplomirana studentkinja jednog od univerziteta iz američke Ajvi lige, živi sa roditeljima u Kembridž ulici i tužila je gradsko veće Vestminstera. Zatražila je sudsko preispitivanje odluke i potencijalnu odštetu, tvrdeći da lokalne vlasti, kada je ambasada sa zakašnjenjem zatražila dozvolu za promenu namene objekta i postavljanje jarbola, nisu uzele u obzir posledice koje je njen dolazak imao po njeno mentalno zdravlje.

Opet krivi Rusi

Simpson smatra da je posebno važno to što je reč o Crnoj Gori, državi koja je poslednjih godina imala nekoliko sporova sa Rusijom.

Ćerka bivšeg američkog diplomate, koja u toj ulici živi više od tri decenije, prima invalidninu nakon što su joj dijagnostikovani klinička anksioznost, dugotrajni kovid i funkcionalni neurološki poremećaj. Kako je navela u obrazloženju tužbe, dolazak ambasade toliko ju je uznemirio da joj je san redovno narušen.

"Često osećam potrebu da spavam u nekoj drugoj sobi, a ne u spavaćoj sobi u kojoj sam provela ceo život, kako bih makar malo sebi olakšala. Ponekad to uradim unapred, a ponekad usred noći, kada ne mogu da obuzdam svoju primarnu reakciju straha.

Na primer, dovoljno je da čujem škripu i odmah pomislim da bi neko mogao da uđe u moju sobu iz ambasade, iako znam da je takva mogućnost veoma mala i da je moja reakcija uglavnom iracionalna", navela je Simpson.

Shutterstock/MatMazzini

Povređena ljudska prava

Pozivajući se na navodne povrede zakona o ljudskim pravima i ravnopravnosti, Simpson je rekla da se zapitala da li je "i dalje održivo da nastavim da živim u ovoj kući, za koju sam očekivala da ću imati mogućnost da u njoj provedem ostatak života".

Dodala je da bi odlazak iz doma značio i odvajanje od "povezane i prisne lokalne zajednice".

Simpson je za Gardijan izjavila da veruje u uspeh svoje tužbe. Ona tvrdi da gradsko veće nije uzelo u obzir njena zdravstvena stanja, da je postupalo nerazumno i da je javna rasprava bila manjkava jer su primedbe stanovnika, nakon što je britansko Ministarstvo spoljnih poslova dalo saglasnost, praktično unapred bile osuđene na neuspeh.

U odgovoru na tužbu, gradsko veće Vestminstera odbacilo je optužbe.

"Ne postoji uverljiv osnov za tvrdnju da je došlo do povrede prava tužiteljke na dom, privatni i porodični život", navodi se u odgovoru vlasti, koje traže da sud donese presudu bez održavanja ročišta.

Portparol gradskog veća Vestminstera izjavio je: „Gradske vlasti su zakonski obavezne da donose odluke u skladu sa važećim pravilima urbanističkog planiranja. U ovoj fazi ne bi bilo primereno da dalje komentarišemo slučaj."

Nije jedini sukob zbog ambasada

Slučaj koji razmatra sudija Mold možda jeste neuobičajen, ali je skrenuo pažnju na mnogo češći sukob između manjih država, koje zbog rasta zakupnina ili prodaje nekretnina moraju da premeštaju svoje ambasade, i stanovnika pojedinih bogatijih londonskih ulica.

Sjedinjene Američke Države imaju ambasadu u Londonu u impozantnoj, namenski izgrađenoj zgradi u obliku kocke, visokoj 12 spratova, južno od Temze. Međutim, za većinu velikih država prirodno mesto za ambasade predstavljaju Belgravija, a možda i Južni Kensington, Najtsbridž i Mejfer.

Shutterstock/Alex Yeung

Manje i manje uticajne države žele da budu u blizini tih prestižnih diplomatskih predstavništava, ali da pritom ne plaćaju jednako visoke zakupnine.

Upravo zbog toga Crna Gora se smestila u Pimlik, nedaleko od autobuske stanice Viktorija. Ambasada Turkmenistana nedavno je otvorena u još jednoj preuređenoj porodičnoj kući, u Viktorija Roudu, u Kensingtonu. Ipak, ta lokacija udaljena je čak 1,4 milje, odnosno oko 2,3 kilometra, od velelepne ambasade Francuske, koja se nalazi nasuprot Prirodnjačkog muzeja.

Preseljenje Turkmenistana takođe je izazvalo negodovanje pojedinih stanovnika.

"Ne mogu da razumem nedostatak obzira prema neposrednim komšijama", napisao je jedan stanovnik u primedbi upućenoj opštini Kensington i Čelsi.

"Proveriću da li se dogodilo nešto nedozvoljeno i, ako jeste, možda će biti potrebno da se ponovo obratimo novinama", dodao je.

Predrasude

Kuća u kojoj se sada nalazi ambasada u vlasništvu je Tengkua Fahada (32), sina pokojnog kralja Malezije, koji se školovao na Itonu. Stanovnica koja je podnela primedbu ocenila je da bi za ambasadu Turkmenistana, bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji, trebalo pronaći drugu lokaciju.

"Nisam imala ništa protiv pokojnog kralja Malezije, koji je tamo živeo, a verujem da je nekretnina i dalje u vlasništvu njegovog sina. U kući je četiri godine živela jedna porodica, koja se pre nekog vremena odselila iz poreskih razloga, ali objekat nije dugo bio prazan...

Ne sumnjam da su to veoma prijatni ljudi, ali, kako god da se stvari predstave, ja se, lično, ne osećam sasvim bezbedno. Sama pomisao na to da bi na kući mogli da se pojave natpis i zastava ostavlja me bez reči", napisala je.

Kada su novinari došli do njenog doma, žena, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da su se predstavnici Turkmenistana pokazali kao "zapravo veoma tihi" i da "za sada" nije bilo nikakvih problema.

Čini se da su rizici od sličnog nezadovoljstva komšija i neželjene pažnje javnosti naveli neke države da izaberu drugačiji pristup.

Severna Koreja već dve decenije ima ambasadu u svojevrsnom diplomatskom izgnanstvu, u kući sa sedam spavaćih soba iz dvadesetih godina prošlog veka, nedaleko od saobraćajnice A406 u zapadnom Londonu, u naselju Iling.

Kolins Flad, penzionisani advokat koji živi dve kuće dalje, kaže da od severnokorejskih diplomata nikada nisu čuli ni glasa.

Radnik koji renovira kuću pored severnokorejskog diplomatskog predstavništva takođe ima pozitivno mišljenje o njima.

"Divni su ljudi. Sredili smo zelenilo ispred njihove kuće i nadamo se da ćemo dobiti još posla. Zaista divni ljudi", rekao je.