Evo šta se radi za Miholjske zadušnice: Od groblja ne treba praviti restoran, dovoljni su sveća, vino i žito

Miholjske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Miholjdana, a u narodu su poznate kao jesenje zadušnice.

"U srpskom narodu postoje običaji da se na Zadušnice izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih", rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.

Ona dodaje da se na Zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da osvešta, prelije vinom koje je simbol Hristove krvi i naravno neophodna je upaljena sveća koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.

"Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug", kaže etnolog.

Osim Miholjskih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne - u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske zadušnice.