08.10.2026.
19:30
Dobila Nobelovu nagradu za književnost, a njena prva reakcija iznenadila sve: "Mislim da su svi ludi" FOTO
Kanadska književnica En Karson ovogodišnja je dobitnica Nobelove nagrade za književnost. Švedska akademija nagradila ju je za "hrabro i inventivno delo" kojim, kroz neobičan dijalog sa klasičnom tradicijom, stvara nove forme savremene književnosti.
En Karson ima 76 godina i rođena je u Torontu. Iako je poznata kao pesnikinja i spisateljica, njen rad je mnogo širi. Bavila se esejistikom, prevođenjem, antičkom književnošću, klasičnim jezicima, pa čak i saradnjama sa umetnicima iz drugih oblasti. Njena dela često brišu granicu između poezije, proze, drame i prevoda.
Bila je potpuno zatečena kada je saznala za nagradu
Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi sa ovogodišnjom laureatkinjom jeste način na koji je primila vest.
Kada ju je Švedska akademija pozvala, En Karson se nalazila na Islandu i, prema rečima stalne sekretarke Akademije Ingrid Karlberg, "slušala vetar".
Poziv ju je potpuno iznenadio. U razgovoru nakon objave nagrade, En Karson je na pitanje kako se oseća čak u šali odgovorila: "Ludi su, mislim da su svi ludi".
Dodala je i da će joj verovatno biti pomalo neverovatno da vidi Nobelovu nagradu na naslovnoj strani svoje knjige.
Živi između Kanade i Islanda
En Karson već godinama ima snažnu vezu sa Islandom. Ona i njen suprug, umetnik Robert Kurie, prvi put su otišli tamo nakon finansijske krize 2008. godine.
Kasnije su počeli sve više vremena da provode na Islandu, a En Karson je 2022. godine dobila i islandsko državljanstvo. Danas ima dom i na Islandu, dok je njen život dugo bio povezan i sa Njujorkom i s Kanadom.
Sedam godina čitala je Prusta
En Karson je poznata po tome što književnosti pristupa na veoma nekonvencionalan način.
Jedna od zanimljivijih epizoda vezana je za francuskog književnog velikana Marsela Prusta. En Karson je provela čak sedam godina čitajući njegovo monumentalno delo "U traganju za izgubljenim vremenom".
Kada je završila čitanje, rekla je da je osećala neku vrstu "krize" nakon toga, kao da je ostala bez sveta u kojem je toliko dugo živela.
To iskustvo kasnije ju je inspirisalo da napiše knjigu "The Albertine Workout", posvećenu jednom od likova iz Prustovog sveta.
Knjiga "Autobiografija Crvenog" postala je književni fenomen
Jedno od njenih najpoznatijih dela je "Autobiography of Red", objavljeno 1998. godine.
Knjiga je neobična kombinacija poezije, romana i mita. En Karson je u njoj uzela priču iz antičke grčke književnosti i potpuno je preoblikovala za savremenu publiku.
U središtu je mitski lik Geriona, ali En Karson od njega pravi savremenog mladića i kroz njegovu priču istražuje ljubav, usamljenost, odrastanje i bol.
Upravo je takav spoj antičkog i modernog jedan od razloga zbog kojih je Švedska akademija njen rad opisala kao stvaranje "novih formi savremene književnosti".
Prevodila je antičke pesnike
En Karson je veliki deo svog rada posvetila starogrčkoj književnosti.
Prevodi dela autora kao što su Sapfo, Euripid i Sofokle, ali njeni prevodi nisu samo klasični prevodi drevnih tekstova. Ona ih često koristi kao polazište za sopstvena književna istraživanja.
Švedska akademija istakla je upravo tu vezu između njene učenosti i pesničke slobode – En Karson uzima tekstove stare hiljadama godina i pronalazi načine da ih postavi u potpuno novi kontekst.
Napisala je delo koje spaja Jelenu Trojansku i Merilin Monro
Jedan od najboljih primera njenog neobičnog stila je delo "Norma Jeane Baker of Troy" iz 2019. godine.
U njemu En Karson povezuje antičku priču o Jeleni Trojanskoj sa životom i mitologizovanom pojavom Merilin Monro.
Drugim rečima, antička junakinja i holivudska ikona postaju deo iste književne priče.
To je upravo tip umetničkog postupka po kojem je En Karson poznata – spajanje istorije, mita, savremenog života i ličnog iskustva u formu koju je teško svrstati u jednu književnu kategoriju.
Njene knjige je teško staviti na jednu policu
Jedan član Nobelovog komiteta opisao je En Karson kao autorku koju je gotovo nemoguće svrstati u jednu književnu kategoriju.
Piše poeziju, eseje, drame i libreta za opere, prevodi antičke tekstove i sarađuje sa umetnicima, muzičarima i izvođačima.
Sarađivala je, između ostalih, sa umetnicima poput Lori Anderson i Lua Rida, a poslednjih godina istraživala je i formu grafičkog romana i ilustrovanih knjiga.
Poeziju smatra posebno važnom u današnjem brzom svetu
En Karson ima veoma zanimljiv stav o tome zašto je poezija i danas važna.
Prema njenim rečima, savremeni život je toliko brz da kratka forma poezije može biti posebno pogodna za današnje čitaoce.
"Svi žure", objasnila je nakon što je saznala za Nobelovu nagradu, ističući da poezija zbog svoje sažetosti može imati posebnu snagu u savremenom svetu.
U sedamdesetim godinama počela je da trenira boks
En Karson je poslednjih godina govorila i o tome kako se nosi sa Parkinsonovom bolešću, o kojoj je javno govorila 2024. godine.
U sedamdesetim godinama počela je da trenira vrstu boksa koji se koristi i kao oblik vežbanja za osobe sa Parkinsonovom bolešću, između ostalog zbog rada na koordinaciji, pažnji i redosledu pokreta.
U jednom intervjuu govorila je i o tome koliko je bolest uticala na njen rukopis.
Sebe ne vidi samo kao književnicu
En Karson je jednom prilikom rekla da sebe smatra i "vizuelnom umetnicom", a ne samo književnicom.
Za nju pesma nije samo tekst na papiru. Ona je doživljava kao objekat, gotovo kao crtež u koji čitalac može da "uđe" kroz jezik.
Upravo takvo razmišljanje objašnjava zašto njena dela često izgledaju i funkcionišu drugačije od klasičnih knjiga poezije.
19. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost
En Karson je 19. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost od njenog ustanovljenja.
Ona je ujedno tek druga Kanađanka koja je osvojila ovu prestižnu nagradu, nakon književnice Alis Manro, laureatkinje iz 2013. godine.
Nagrada ove godine nosi i novčani deo od 12 miliona švedskih kruna, što je oko 1,2 miliona dolara.
En Karson tako postaje deo društva književnih velikana poput Alis Manro, Ernesta Hemingveja i Aleksandra Solženjicina — ali i autorka koja je do Nobelove nagrade stigla potpuno svojim putem, spajajući antički svet sa savremenim životom i poeziju sa formama koje se teško mogu svrstati u jednu kategoriju.
0 Komentari
Možda vas zanima
Šta ovo bi? De Minor predao Đokoviću za titulu! "Bio sam van domašaja ovakvih rekorda..."
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je sedmu titulu u Pekingu, nakon što je Aleks de Minor predao meč na startu drugog seta.
16:28
6.10.2026.
2 d
Rat – dan 1.685: Napadnuta Moskva; Novi udari na Kijev; Rusija: "Pratimo planove NATO-a" FOTO/VIDEO
Rat u Ukrajini – 1.685. dan. Ukrajinske snage izvele udare na Moskvu i oblast oko nje. Moskva je, s druge strane, nastavila da bombarduje Ukrajinu.
23:55
6.10.2026.
1 d
uživo Horor u Kijevu; Rusima stigla odmazda; "General Armagedon" dobio naređenje FOTO/VIDEO
Rat u Ukrajini – 1.687. dan. Ruske snage nastavljaju masovne udare. Dok Ukrajina broji mrtve nakon jučerašnjih napada, stižu brojevi o stradalima u novim napadima. Ukrajinske snage uspele su da pogode ruski region Baškortostan gde se nalazi rafinerija Gasprom.
18:36
8.10.2026.
1 h
Hrvatska u neverici – Merino utišao "Poljud" sa dva gola! VIDEO
Hrvatska je imala veliki "skalp" u rukama i, da je iskoristila sve prilike, mogla da pobedi svetskog i evropskog šampiona, a na kraju je ostala potpuno praznih šaka
22:36
6.10.2026.
1 d
Rat – dan 1.686: Žestok ruski napad; Veliki broj mrtvih – među njima i deca; Vanredne mere u Kijevu FOTO/VIDEO
Rat u Ukrajini – 1.686. dan. U kombinovanim ruskim napadima na Ukrajinu danas je ubijeno 25 ljudi, a njih stotinu je ranjeno, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. 19 ljudi, od čega petoro dece, ubijeno je u raketnom napadu u Prilucima.
23:54
7.10.2026.
20 h
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar