Zastava koja nas pamti: Bubanjski heroji poručuju da se Srbija ne zaboravlja VIDEO

Ovo nije samo školski recital, već i podsećanje da narod koji prestane da pamti svoje pretke, svoje žrtve i svoje simbole, polako prestaje da pamti i sebe.

Postoje dani koji prođu kao i svaki drugi dan, ali postoje i oni koje narod mora da pamti, jer su u njima sabrani istorija, stradanje, borba, vera, sloboda i nada generacija koje su dolazile pre nas. Jedan od takvih dana je 15. septembar, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, praznik koji nas podseća da sloboda koju danas podrazumevamo nije pala sa neba, već je plaćena životima, suzama i žrtvama naših predaka.

Upravo tu poruku koju je sastavio prof. istorije Đorđe Bojanić, a montažu spota odradio veroučitelj, đakon Dejan Jovanović, učenici 6/1 razreda OŠ „Bubanjski heroji“ iz Niša pretočili su u snažan recital pod nazivom „Zastava koja nas pamti“, koji je ovih dana snimljen i objavljen kao video, kao svojevrsni glas jedne mlade generacije koja želi da kaže da se prošlost ne sme pretvoriti u prašinu zaborava.

"Srpski vojnik nije nosio zastavu kao obično parče platna, već kao znak da iza njega stoje njegova kuća, njegova majka, njegova deca, njegov narod i njegova zemlja, a kada je kretao napred, često nije znao da li će se ikada vratiti, ali je znao zašto se bori. I zato je važno da deca danas nauče da zastava nije samo simbol koji se istakne jednom godišnje, niti nešto što treba da stoji u vitrini i da se vadi samo kada dođe praznik, već deo nacionalnog pamćenja i jedan od vidljivih znakova pripadnosti zajednici koja ima svoju istoriju, jezik, pismo, kulturu, veru i tradiciju", naglašava, Đorđe Bojanić.

To je poruka koju deca iz "Bubanjskih heroja" šalju svojim vršnjacima, svojim roditeljima, ali i svima nama.

Posebna vrednost ovog recitala jeste u tome što deca nisu samo govorila o prošlosti, već su je povezala sa sopstvenom budućnošću.

Jer oni koji danas stoje sa zastavom u rukama jednoga dana će biti učitelji, nastavnici, lekari, inženjeri, profesori, vojnici, umetnici, roditelji i ljudi koji će vaspitavati neku novu decu, a tada će se postaviti najvažnije pitanje: šta smo im ostavili i šta smo ih naučili da pamte?

Ako ih naučimo da se stide svog imena, dobićemo generacije bez korena Ako ih naučimo da preziru sopstvenu istoriju, dobićemo generacije koje ne znaju odakle su došle Ako im kažemo da su nacionalni simboli nešto čega treba da se stidimo, oduzećemo im deo sopstvenog identiteta. Ako ih, međutim, naučimo da vole svoje, da poštuju tuđe i da pamte žrtve svojih predaka bez mržnje prema bilo kome, onda smo im ostavili nešto mnogo vrednije od bilo kakvog materijalnog bogatstva. Ostavili smo im koren”, prenosi Đorđe Bojanić.

OŠ "Bubanjski heroji" već tradicionalno obeležava ovaj praznik na svoj način, a i ove godine učenici i nastavnici će sa srpskim zastavama krenuti do niškog memorijalnog kompleksa Bubanj, mesta koje samo po sebi nosi teško i bolno pamćenje našeg grada i našeg naroda, gde je u Drugom svetskim ratu streljano oko 13.000 ljudi.

Tamo će, zajedno, otpevati pesmu „Dedovina“, jer nema snažnijeg načina da se jedan praznik posvećen jedinstvu, slobodi i nacionalnoj zastavi obeleži od toga da deca, nastavnici i škola zajedno stanu pod srpsku zastavu i svojim glasom kažu da pamćenje nije prošlost, već obaveza sadašnjih generacija, kaže Đorđe Bojanić.

A "Dedovina" za učenike ove škole nije nešto novo.

Prošle godine je hor OŠ "Bubanjski heroji" koji predvodi prof. muzičke kulture Jovana Đokić, otpevao ovu pesmu, a škola je uradila i video spot koji je ostao kao trajni zapis jedne generacije dece koja su svojim glasom poslala poruku o zemlji, korenima i nasleđu koje smo dobili od svojih predaka.

Ove godine ta priča dobija nastavak.

Od spota do živog glasa. Od ekrana do Bubnja. Od pesme do zastave. Od reči do zaveta.

I upravo zato ovaj recital nije samo još jedan školski projekat.

On je mala, ali važna lekcija iz nacionalnog pamćenja.

Lekcija koja govori da se sloboda mora poštovati, da se žrtve moraju pamtiti, da se istorija mora učiti, da se jezik i pismo moraju čuvati i da se nacionalni simboli ne smeju doživljavati kao nešto nepotrebno i prevaziđeno.

Zato će ovih dana srpska trobojka ponovo biti u rukama naših učenika.

I dok bude vijorila nad Bubnjem, neka njena poruka bude jednostavna i jasna:

Ne tražimo ništa tuđe.

Ne želimo nikome zlo.

Samo ne želimo da zaboravimo svoje.

Svoj jezik.

Svoje pismo.

Svoju istoriju.

Svoju kulturu.

Svoju veru.

Svoje pretke.

Svoje žrtve.

Svoju dedovinu.

I pravo da slobodno kažemo: MI SMO SRBI.

ŽIVELA SRBIJA!