Klasična groblja odlaze u istoriju: QR kodovi stižu i na grobna mesta

U Francuskoj se poslednjih godina sve više razvijaju takozvana zelena groblja, a slične ideje pojavljuju se i u drugim evropskim zemljama.

Umesto kamenih ploča i betonskih staza, grobna mesta sve više liče na male vrtove u kojima glavnu ulogu ima priroda.

Umesto spomenika – cveće i biljke

Na zelenim grobljima klasičnu granitnu ploču zamenjuje posebno uređen prostor u kojem se sade biljke i cveće.

Porodica može da posadi omiljeno cveće pokojnika, doda ukrasno kamenje ili neki lični predmet koji ih podseća na njega, poput peska sa omiljene plaže.

U nekim slučajevima grobno mesto gotovo se u potpunosti prepušta prirodi, pa biljke slobodno rastu, a prostor postaje stanište različitim vrstama životinja.

Takav način sahrane prvenstveno se zasniva na želji da se smanji uticaj pogrebnih običaja na životnu sredinu. Zagovornici zelenih sahrana najčešće biraju jednostavne drvene kovčege izrađene od lokalnih materijala, odriču se hemikalija koje se koriste za balzamovanje i sade sezonsko bilje.

Shutterstock/DenisProduction.com

Zelena groblja šire se Francuskom

Među prvim primerima takvih grobalja u Evropi su prirodno groblje Suše u francuskom gradu Nioru i ekološki deo groblja Gijotjer u Lionu, dok se slične zelene zone sve češće pojavljuju i na području Pariza.

Promene primećuje i pogrebna industrija. Frenk Vasure, direktor pogrebne kuće "L'otr riv" ("Druga obala"), kaže da sve više porodica traži alternativu tradicionalnim sahranama.

Neki to čine zbog brige za životnu sredinu, dok drugi jednostavno žele mesto koje će biti mirnije i prirodnije, koje podstiče na razmišljanje i sećanje na preminulu osobu, prenosi "Dnevno.hr".

Da interesovanje za ovakav pristup raste pokazuju i podaci. Prema anketi agencije KREDOK iz 2024. godine, čak 59 odsto Francuza smatra da bi prilikom organizacije sahrane trebalo voditi računa o pitanjima zaštite životne sredine.

E.Va / Shutterstock.com

QR kodovi stižu i na grobna mesta

Istovremeno se pojavljuju i druga moderna rešenja. Na nadgrobnim natpisima sve češće se koriste QR kodovi koje posetioci mogu da skeniraju mobilnim telefonom i tako saznaju više o životu osobe koja je tu sahranjena.

Sličan pristup postoji i izvan Francuske. U danskom gradu Estbjergu nedavno je otvoren novi deo groblja na kojem je gotovo u potpunosti ostavljena netaknuta divlja vegetacija.

Tamo nema klasičnih mermernih spomenika i krstova. Grobna mesta označena su drvenim panjevima sa malim metalnim pločicama, dok se za pronalazak konkretnog groba koriste GPS koordinate.

Ideja je jednostavna – omogućiti porodici da pronađe mesto na kojem počiva njihov bližnji, ali istovremeno ostaviti dovoljno prostora prirodi da slobodno raste i razvija se.