Preminuo "dečak vuk"; Otac ga prodao pastiru, a on završio u čoporu

Pantoha je veći deo detinjstva proveo u izolovanim planinama Sijera Morene na jugu Španije, gde je, nakon što ga je otac prodao jednom starom pastiru kada je imao sedam godina, živeo daleko od ljudi, prenosi CNN. 

Posle nestanka pastira, dečak je preživljavao sam, a kasnije je stekao poverenje čopora vukova i proveo oko 12 godina živeći u divljini.

Profesor Gabrijel Hanel Manila, koji je Pantoju intervjuisao tokom petomesečnog istraživanja, naveo je da je dečak naučio da oponaša glasove životinja i da je verovao da može lako da komunicira sa lisicama, vukovima, pa čak i zmijama.

"Uvek je govorio da mu je najlepši život bio sa vukovima, jer se nije osećao naročito prijatno među ljudima", rekao je Arturo Arkones, koji je poznavao Pantoju tokom njegovih poslednjih godina.

Pantoja je pronađen 1965. godine, kada je imao 19 godina, "izgubljen i sam, među klisurama", kako je Manila kasnije opisao. 

Nakon toga usledio je njegov težak povratak u društvo. 

Živeo je kod sveštenika u gradu Haenu i kod časnih sestara u Madridu, a nakon odsluženja vojnog roka radio je u hotelima i restoranima na Majorci.

Tokom boravka na Majorci upoznao je antropologa Manilu, koji je proučavao njegov život i bio među prvim ljudima koji su poverovali u njegovu priču. 

Njegovo iskustvo kasnije je pretočeno u doktorsku tezu i knjigu "Igrao sam se sa vukovima", kao i u film "Među vukovima".

U kasnijim godinama Pantoja je pričao o svom neobičnom životu sa ciljem, kako je rekao njegov prijatelj Arkones, da doprinese zaštiti prirode i boljem razumevanju sveta prirode.

Lokalne vlasti San Sibrao das Vinjasa navele su da je Pantoja poslednje godine života proveo u Ranteu, gde su mu komšije pomagale, naročito tokom poslednje dve godine bolesti. 

"Markos je u Rante stigao sa pričom koju je poznavao ceo svet. Odlazi ostavljajući ovde priču koja je sada i naša", navodi se u poruci povodom njegove smrti.