Trka za Mesec i Mars: Ko će prvi podići zastavu, prve zalihe poleću već ove godine

Prema Maskovim rečima, ključni adut u ovoj svemirskoj trci jeste gigantska raketna krstarica Starship, koja je dizajnirana da bude potpuno višekratna i sposobna da ponese masivan teret u duboki svemir.

SpaceX ubrzanim tempom radi na testiranju i usavršavanju ovog sistema, a predstojeće misije bez posade imaće zadatak da na površinu Meseca i Crvene planete dopreme neophodnu opremu, autonomne sisteme za održavanje života i materijal za izgradnju prvih baznih stanica, piše Kurir.

Starship kao svemirski kamion: Kako će izgledati prva isporuka

Prvi talas lansiranja koji nas očekuje do kraja godine biće fokusiran isključivo na logistiku i testiranje sistema za sletanje na vanzemaljsko tlo. Umesto ljudi, unutar masivnog teretnog prostora Starship-a nalaziće se robotske sonde, generatori energije, oprema za bušenje i skladištenje resursa, kao i bazične zalihe hrane i vode za buduće astronaute.

Ove misije su od vitalnog značaja jer moraju da dokažu da infrastruktura može da preživi surove svemirske uslove pre nego što prva ljudska posada kroči na brod.

EPA/YOAN VALAT

Mask naglašava da je slanje zaliha unapred jedini logičan i bezbedan način za podizanje svemirskih kolonija. Kada prvi ljudi stignu na Mars, tamo ih već moraju dočekati funkcionalna skladišta, izvori energije i postrojenja za proizvodnju goriva od lokalnih resursa (metana i kiseonika), kako bi obezbedili povratak kući ili opstanak na ovoj surovoj planeti.

Izgradnja infrastrukture u ekstremnim uslovima

Jedan od najvećih izazova sa kojima će se suočiti ove prve misije jeste postavljanje temelja za održiv život u okruženju bez atmosfere i zaštite od zračenja. Roboti koji će biti poslati u ovom prvom talasu imaće zadatak da započnu iskopavanja i testiraju mogućnosti korišćenja lunarnog i marsovskog regolita (površinskog sloja tla) za pravljenje specijalnog svemirskog betona. Ova tehnologija 3D štampanja zgrada na licu mesta biće ključna za zaštitu budućih kolonizatora.

Pored toga, prve zalihe uključuju i napredne sisteme za proizvodnju kiseonika i ekstrakciju vode iz podzemnog leda koji je detektovan na Marsu. Hrabar plan predviđa da se sve ove mašine pokrenu daljinskim putem sa Zemlje, kako bi sve bilo spremno i testirano mesecima pre nego što se prvi astronauti uopšte otisnu na višemesečno putovanje kroz kosmos.

Kako Mask finansira misiju života?

Kolonizacija svemira je ekstremno skup poduhvat koji meri stotine milijardi dolara, zbog čega mnogi analitičari preispituju finansijsku održivost celog projekta. Mask objašnjava da SpaceX uspešno koristi profit od svoje satelitske internet mreže Starlink kako bi direktno subvencionisao razvoj Starship programa. Pored toga, komercijalna lansiranja satelita za druge kompanije i vlade širom sveta donose stabilan priliv novca neophodan za skupa istraživanja.

Tanjug/(Robyn Beck/Pool Photo via AP, File

Takođe, ključ finansijskog uspeha leži u potpunoj višekratnosti raketa, što drastično smanjuje troškove svakog pojedinačnog lansiranja. Maskov cilj je da cena slanja tereta u svemir padne na istorijski minimum, čime bi prevoz opreme i zaliha postao ekonomski opravdan i dostupan za dugoročno održavanje ljudskih kolonija van naše planete.

Trka za Mesec i Mars: Ko će prvi podići zastavu

Iako su mnogi naučnici i skeptici Maskove rokove često nazivali nerealnim i previše optimističnim, SpaceX iznova dokazuje da ima tehnološku moć da teoriju pretvori u praksu. Kompanija blisko sarađuje sa američkom svemirskom agencijom NASA u okviru programa Artemis, gde je upravo Starship izabran kao letelica koja će iskrcati američke astronaute na Mesec, ali Maskov konačni i lični cilj ostaje isključivo Mars.

Vizionar i milijarder ne krije da se čovečanstvo nalazi u trci sa vremenom i da je uspostavljanje samoodrživog grada na Marsu ključno za opstanak naše vrste u slučaju globalne katastrofe na Zemlji. Sa prvim zalihama koje poleću već ove godine, vizija o ljudima kao multiplanetarnoj vrsti prestaje da bude domen naučne fantastike i postaje naša nova, opipljiva realnost.