Francuski aristokrata se javno izvinio zbog porodične uloge u trgovini robljem

Veruje se da je ovo prvo formalno izvinjenje te vrste koje je neko uputio u Francuskoj, preneo je Rojters.

De Prensovi preci, koji su živeli u Nantu, najvećoj francuskoj luci za trgovinu robovima, bili su brodovlasnici i posedovali plantaže na Karibima, a transportovali su oko 4.500 afričkih robova.

• Užas u Glini: Bračni par zarobio i mučio muškarca
• Užas u Portugalu: Muškarac bio rob 17 godina, uhapšene četiri osobe

Gijon de Prens je rekao da i druge francuske porodice moraju da se suoče sa svojim istorijskim vezama sa ropstvom i da država treba da ide dalje od simboličnih gestova kako bi se pozabavila prošlošću, uključujući i pitanje reparacija.

“Suočen sa porastom rasizma u našem društvu, osetio sam odgovornost dane dozvolim da se ova prošlost izbriše“, izjavio je 86-godišnjak, dodajući da želi da ispriča porodičnu istoriju svojim unucima.

 On je izvinjenje uputio na skupu u Nantu uoči svečane inauguracije replike brodskog jarbola visokog 18 metara, koji će, kako je rekao, služiti kao “svetionik čovečanstva“.

Svečanosti je, zajedno sa de Prensom, prisustvovao i potomak porobljenih stanovnika karipskog ostrva Martinik, Dijedone Butren.

Njih dvojica rade zajedno u udruženju posvećenom prekidanju “ćutanja o ropstvu”, preneo je Rojters.

“Mnoge porodice potomaka trgovaca robljem ne usuđuju se da progovore iz straha od ponovnog otvaranja starih rana i besa“, rekao je 61-godišnji Butren, dodajući da je Pjerovo izvinjenje hrabar čin.

Shutterstock/Valery Sidelnykov

Od 15. do 19. veka, najmanje 12,5 miliona Afrikanaca je oteto i prisilno transportovano, uglavnom evropskim brodovima, a Francuska je trgovala sa oko 1,3 miliona ljudi, podsetila je agencija. 

Potez Gijona de Prensa usledio je nakon sličnih formalnih izvinjenja nekih porodica u Velikoj Britaniji i drugde, a koja uključuju preuzimanje obaveze da će pomoći u saniranjuštete koju su prouzrokovali njihovi preci. 

Francuska je 2001. godine priznala transatlantsko ropstvo kao zločin protiv čovečnosti, ali, kao i većina evropskih zemalja, nikada se nije formalno izvinila za svoju ulogu u tome.

Tokom svog mandata, predsednik Emanuel Makron je proširio pristup arhivama o kolonijalnoj prošlosti Francuske. 

On je prošle godine izjavio da će osnovati komisiju koja će ispitati istoriju Francuske i odnosa sa Haitijem, bez pominjanja reparacija. 

Širom sveta sve je više poziva na davanje reparacija, od zvaničnih izvinjenja do finansijske nadoknade, uprkos tome što kritičari ovih inicijativa tvrde da države i institucije ne bi trebalo da budu odgovorne za istorijske zločine.