Digitalna "Lolita": Romska zvezda veštačke inteligencije podelila javnost VIDEO

Žena maslinaste kože i prodornog pogleda peva na grubom rumunskom o životu na ivici društva. I milioni Rumuna je slušaju. Video-snimci Lolite Čerčel početkom 2026. sakupili su milione klikova na društvenim mrežama u Rumuniji. Pritom ta žena uopšte ne postoji.

Lolita Čerčel je potpuno virtuelno stvorena alatima veštačke inteligencije. Njeno lice je generisano pomoću softvera, njen glas je sintetički napravljen, a muziku je komponovao program. „Čerčel“ na rumunskom znači „minđuša“ i to je naslov njene prve pesme, koji je postao i njeno prezime. Sve kod Lolite oblikovano je prema zamislima jednog rumunskog grafičara koji želi da ostane anoniman i koji sebe jednostavno naziva "Tom".

Tom opisuje Lolitin stil kao "balkanski trip-hop". Međutim, mnogim rumunskim slušaocima on snažno liči na manele, pop-folk žanr sa osmanskim uticajima, uporediv sa turbo-folkom iz bivše Jugoslavije. U Rumuniji se taj žanr često povezuje sa romskom zajednicom, ali je odavno postao deo muzičkog mejnstrima.

• Da li će veštačka inteligencija zameniti i neke naučnike?
• ChatGPT davao tinejdžeru instrukcije kako da se ubije? "To je deo savremenog sveta"

 

Na ivici društva

Tom je u školskim danima repovao, a kasnije je studirao filmsku režiju, ali bez većih uspeha. Godinama kasnije u jednoj biblioteci naišao je na zbirku pesama iz 1941. godine pod naslovom „Kantiče ciganešti" rumunskog pesnika Mirona Radua Paraskiveskua, što otprilike znači "Ciganske pesme". Danas se taj naziv smatra uvredljivim izrazom za romsku zajednicu i ona ga uglavnom odbacuje. Knjiga je objavljena u vreme kada su Romi u Rumuniji proživljavali jednu od najmračnijih faza svoje istorije: deportacije tokom Drugog svetskog rata koje je sprovodio režim u Bukureštu, saveznik nacističke Nemačke, pri čemu je umrlo na desetine hiljada ljudi.

Paraskivesku je o Romima pisao sa simpatijom, ali iz spoljne perspektive, poetski, a ne kao hroničar ugrožene zajednice. Ti tekstovi su inspirisali Toma da se vrati muzici. Tehničke mogućnosti su uradile ostalo: "Lolita je nastala kada su moja radoznalost i dostupni alati došli do nivoa na kojem sam mogao da napravim glas kakav sam želeo."

Četiri meseca Tom je radio na tom liku. Kaže da je Lolita inspirisana ljudima iz prekarnog sloja u njegovom rodnom gradu na istoku Rumunije, kao i sa južnoevropske periferije. Inspiraciju za tekstove Tom je skupljao tokom večernjih šetnji sa psom — "nefiltrirane, gramatički nesavršene, žive reči".

Od samog početka, kaže Tom, bilo je potpuno javno da je Lolita proizvod veštačke inteligencije. Ipak naglašava da nije želeo da stvori romski lik. Lolita je "jednostavno žena sa Balkana". Za mnoge u romskoj zajednici to nije važno.

"Ako izgleda kao patka…"

Romski aktivista Aleks Stan iz Fonda za obrazovanje Roma prepoznaje kod Lolite nešto poznato — ali i problematično. Lolitino ime, estetika, muzički stil i reference na duhovne prakse rasprostranjene u romskoj kulturi, zajedno, po njegovom mišljenju, čine jasan obrazac. „Ako izgleda kao patka i ako krekeće kao patka, onda je to patka“, rekao je Stan za DW. Projekat je, po njegovom mišljenju, nepošten, jer ni lik ni njegov tvorac nisu proživeli "izuzetno složena iskustva jedne Romkinje".

I mlada romska aktivistkinja Aleksandra Fin iz Kluža rano je javno kritikovala projekat kao "instrumentalizaciju romske kulture". Dok se stvarni romski umetnici često potcenjuju, jedan "virtuelizovan,  rasno naglašen i dehumanizovan romski identitet" odjednom postiže uspeh. Za Fin je to gorka ironija: "Razlika je rasizam."

Lolitin tvorac Tom odbacuje te kritike. Umetnost, kaže, ne mora da počiva na ličnom iskustvu. U video-poruci generisanoj za DW brani se i sama veštačka Lolita: „Autor ne mora biti ubica da bi napisao ubedljiv kriminalistički roman; gluv kompozitor može stvarati simfonije. "Iskustvo je „jedan sastojak, a ne ceo recept".

Romska muzika bez romskih muzičara?

Za Aleksa Stana taj argument nije dovoljan. "Upravo nastup uživo čini romsku muziku posebnom", kaže on. "To je potpuno drugačije iskustvo od studijskog snimka, a pogotovo od proizvoda veštačke inteligencije."

Osim toga, ima dovoljno stvarnih glasova koji žele da budu saslušani: "Imamo mnogo romskih umetnika koji žele da se afirmišu."

Problem je, kaže on, strukturalan: dok jedna veštačka figura može da postane viralna, mnogi stvarni umetnici ostaju nevidljivi. Ograničavaju ih barijere muzičke industrije. "Stvara se utisak da postoji platforma za romsku muziku — ali bez Roma."

Kao suprotan primer Stan navodi bosanskog muzičara Gorana Bregovića, koji je ostvario međunarodne uspehe sa muzikom pod uticajem romske kulture. Međutim, to se dogodilo nakon dugogodišnje saradnje sa romskim muzičarima. I nemački producent Štefan Hantel, u muzičkoj industriji poznat pre svega pod umetničkim imenom "Šantel", za svoj balkanski pop radio je sa stvarnim muzičarima, među kojima su bili i neki iz Rumunije. Tom je, naprotiv, taj proces prepustio algoritmu, kaže Aleks.

• Poruke muzičke industrije iz Davosa: "Ljudska kreativnost je otporna na veštačku inteligenciju"

"Kao stvarna umetnica verovatno bi propala"

Rumunski muzičar Kristijan Stefanesku, poznat pod umetničkim imenom "Electric Brother", smatra Lolitu zanimljivijom od mnogo čega što se čuje na komercijalnom radiju. Ipak iznosi jednu neprijatnu pretpostavku: "Da je ona stvarna pevačica sa ovim materijalom, verovatno bi bila odbijena. Zato što je drugačija. A industrija ne želi ništa drugo."

Takve brige Tom nema. On u međuvremenu nastavlja da radi na Lolitinom svetu: vizuelni koncepti, novi likovi, moguće saradnje.

Za ljude poput Toma veštačka inteligencija predstavlja demokratizaciju kreativnosti. Za druge, čini se, ona preti da postane instrument kulturne eksploatacije, u kojoj se priče manjina preuzimaju, preoblikuju i unovče bez njihovog stvarnog učešća.

Sama Lolita to, poetski ili ironično, sažima ovako: "Ako slušaš moju muziku i nešto osetiš, ne misliš na mene nego na sebe. Ja sam samo izgovor."