Topljenje leda otkriva šokantnu istinu: Resursi "izranjaju"

Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change prva je koja u projekcije pojave kopna bez leda u Antarktiku uključuje način na koji se zemljište ispod teških ledenih pokrivača uzdiže nakon njihovog povlačenja.

Rezultati pokazuju da bi klimatske promene mogle da otkriju potencijalno vredne mineralne resurse, što bi moglo da podstakne ponovno pregovaranje međunarodnih sporazuma koji trenutno regulišu Antarktik.

Kako se bude pojavljivalo sve više kopna bez leda, rekla je Erika Lukas, geofizičarka sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu, zemlje bi mogle da pokažu veće interesovanje za njegov mineralni potencijal. Lukas je vodeći autor nove studije.

Shutterstock/Goldilock Project

Resursi koji "izranjaju"

Ispod ledenog pokrivača Antarktika nalazi se raznovrstan pejzaž sa planinama, kanjonima, dolinama, pa čak i vulkanima. Kako se klima zagreva, ledeni pokrivač se postepeno povlači, otkrivajući deo tog kopna.

Međutim, dosadašnje projekcije su uzimale u obzir samo promene na rubovima leda — odnosno kako će se menjati prostorni obim ledenog pokrivača. Simulacije buduće dostupne kopnene površine Antarktika nisu uključivale uzdizanje zemljišta nakon povlačenja leda, niti uticaj različitih scenarija nivoa mora na količinu kopna bez leda.

Lukas je u svoje projekcije uključila ove faktore koristeći očekivane promene nivoa mora, podatke o debljini Zemljine litosfere i procene kako će odsustvo gravitacionog uticaja ledenog pokrivača uticati na uzdizanje tla.

Studija procenjuje da bi do 2300. godine moglo da se pojavi 120.610 kvadratnih kilometara kopna bez leda u scenariju visokog topljenja, 36.381 kvadratni kilometar u srednjem scenariju i 149 kvadratnih kilometara u scenariju niskog topljenja.

"Znamo da smo već imali povlačenje leda i linije dodira sa podlogom tokom poslednjih nekoliko decenija", rekla je Lukas, pa ovi rezultati nisu iznenađujući.

• Misteriozna formacija na Antarktiku i dalje buni javnost; Vanzemaljci ili erozija? FOTO
• Šokantno otkriće: Ajkula duga četiri metra snimljena u ledenim dubinama Antarktika VIDEO
• Smrtonosni grip preti fauni: Naučnici upozoravaju na razorne posledice

Politika Južnog pola

U oblastima za koje se procenjuje da će do 2300. postati bez leda nalaze se poznata ili pretpostavljena nalazišta bakra, zlata, srebra, gvožđa i platine — ključnih minerala za industriju i vrednih metala. Studija posebno ističe da će se najveće promene verovatno desiti na teritorijama na koje polažu pravo Argentina, Čile i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se nalaze različiti mineralni resursi.

Trenutno komercijalna eksploatacija minerala na Antarktiku nije dozvoljena, iako Antarktički sporazum dopušta aktivnosti vezane za mineralne resurse isključivo u naučne svrhe.

Ako eksploatacija resursa postane lakša, zemlje sa teritorijalnim pretenzijama mogle bi imati motiv da ponovo pregovaraju o tim pravilima, navode autori studije. Prva prilika za to je 2048. godina, kada potpisnice sporazuma mogu pokrenuti reviziju ekološkog protokola.

Autori sugerišu da bi ove promene mogle izvršiti pritisak na pravni okvir koji reguliše aktivnosti vezane za mineralne resurse.

• "Popio sam vodu iz glečera, pravi eliksir": Naučnik duže od meseca na Antarktiku FOTO
• Otkriven nepoznati svet ispod leda Antarktika: Snimci iz svemira FOTO/VIDEO
• Izgubljeni robot se pojavio: Doneo neverovatne podatke sa Antarktika

"To je realna procena", rekao je Tim Stivens, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Sidneju, koji nije učestvovao u studiji. Ipak, dodaje da je malo verovatno da će samo pojava novog kopna bez leda dovesti do velikih promena u upravljanju Antarktikom.

"Kontinent će i dalje ostati veoma izazovno okruženje za eksploataciju resursa", navodi on, dodajući da bi promene mogle podstaći veću saradnju i jači fokus na zaštitu životne sredine u okviru Antarktičkog sporazuma.