Ilon Mask zapanjio izjavom: "Bio je u pravu onaj ko je rekao da novac ne kupuje sreću"

"Ko god je rekao da novac ne može da kupi sreću, znao je o čemu govori", napisao je Ilon Mask na mreži X, dodavši emotikon tužnog lica.

Prema Yahoo Financeu, vrednost Maskovog bogatstva ovih dana znatno je porasla nakon najave spajanja njegovih kompanija SpaceX i xAI, dok Bloombergov indeks milijardera njegovu neto vrednost procenjuje na oko 668 milijardi dolara, čime je i dalje ubedljivo ispred drugoplasiranog Larija Pejdža. Bez obzira na tačnu cifru, reč je o iznosima bez presedana u modernoj istoriji.

Reakcije iz kruga ultrabogatih

Maskova poruka brzo je podstakla reakcije drugih milijardera. Investitor Bil Akman ponudio mu je svojevrstan savet, sugerišući da bi trebalo više da se okrene filantropiji i sagledavanju šireg uticaja sopstvenog rada.

"Mnogo sreće dolazi iz pomaganja drugima. Pomogli ste milionima ljudi, a jednog dana možda i milijardama. Važno je to znati ceniti", napisao je Akman, prenosi Fortune.

U istom kontekstu dotakao se i Maskovog privatnog života, navodeći da bi mu možda koristila veća lična stabilnost.

Mark Kjuban, investitor i bivša zvezda emisije Shark Tank, složio se s Maskovom osnovnom tezom, ali ju je dodatno pojasnio. Prema njegovom mišljenju, novac ne menja čoveka iz temelja, već samo pojačava ono što već postoji.

"Ako ste bili srećni dok ste imali malo, bićete još srećniji kada se obogatite. Ako ste bili nesrećni, ostaćete nesrećni – samo sa manje finansijskog stresa", napisao je Kjuban.

Šta kaže nauka?

Pitanje odnosa između novca i sreće već se decenijama proučava u naučnim krugovima, a rezultati nisu jednoznačni. Klasična studija Univerziteta Prinston iz 2010. sugerisala je da se emocionalno blagostanje povećava s prihodima, ali samo do određene granice, tada procenjene na oko 75.000 dolara godišnje.

Novija istraživanja nude složeniju sliku. Studija Vorton škole pokazala je da kod većine ljudi sreća raste s prihodima, ali da se taj efekat znatno smanjuje kod onih koji su već u startu nezadovoljni životom.

Sociolog Dejvid Bartram sa Univerziteta Lester taj odnos opisuje kroz princip "opadajućih prinosa". Jednom kada su osnovne potrebe i sigurnost zadovoljeni, dodatni milioni imaju sve manji uticaj na subjektivni osećaj sreće.

Prema Bartramu, kod izuzetno bogatih ljudi zadovoljstvo češće dolazi iz osećaja svrhe, doprinosa društvu i načina na koji se odnose prema drugima. Autor studije s Vortona Metju Kilingsvort zaključuje slično: veći prihodi u proseku znače veću sreću, ali kod bogatih ljudi koji su nesrećni – više novca jednostavno ne rešava problem.

"Stvarati više nego što uzimaš"

Iako mu Akman i drugi sugerišu da bi filantropija mogla doneti lično ispunjenje, Mask je ranije upozoravao da darivanje velikih iznosa nije jednostavno. U jednom intervjuu rekao je da je najveći izazov "pronaći način kako novac usmeriti tako da zaista pomogne, a ne samo stvori utisak dobrote".

Po njegovom mišljenju, prava vrednost je u tome da pojedinac dugoročno "stvara više nego što uzima2 i postane neto doprinosilac društvu.

Mask je, poput Marka Zakerberga i drugih tehnoloških magnata, potpisnik inicijative Giving Pledge, kojom se obavezao da će većinu svog bogatstva donirati. Kritičari, međutim, često upozoravaju da se ta obećanja sporo pretvaraju u konkretna dela.

S druge strane, Bil Gejts je još pre nekoliko godina otvoreno rekao da ga je bogatstvo učinilo srećnijim jer mu je uklonilo egzistencijalne brige, poput zdravstvene zaštite ili školovanja dece.

"To je ogroman blagoslov", rekao je, uz napomenu da za takav osećaj sigurnosti "ne morate biti milijarder".