Trendovi napravili zaokret: Prestižne američke vize u rukama Onlyfans modela

Naime, američke vize namenjene umetnicima "izuzetnih sposobnosti", koje su nekada otvarale vrata SAD ikonama poput Džona Lenona, sada zbog nivoa zarade i popularnosti na društenim mrežama, sve ćešće stižu u ruke influensera i Onlyfans modela.

Ono što je nekada bio elitni imigracioni program za vrhunske muzičare, glumce i slikare, pretvorilo se u ulaznicu za digitalne zvezde sa milionima pratilaca i još većim prihodima.

Prema rečima imigracionih advokata koji su govorili za Florida Phoenix, više od polovine klijenata koji su poslednjih godina tražili prestižnu O-1B vizu dolazi iz sveta influensera, a veliki deo njih stvara i eksplicitan sadržaj.

Advokat Džo Bovino procenjuje da je čak 65 odsto njegovih klijenata koji su se prijavljivali za ovu vizu bilo iz sveta kreatora digitalnog sadržaja.

"Više to nisu samo video-snimci mačaka. To su influenseri koji zarađuju ozbiljan novac", kaže Bovino.

Među njima su i neka od najpoznatijih imena sa OnlyFansa. Meksička influenserka i glumica Žanet Garsija, koja je u decembru dobila pravo boravka u SAD, jedna je od najpoznatijih imigrantkinja iz tog kruga, iako nije zvanično potvrđeno koju je vizu dobila.

• Otvorila OnlyFans čim je napunila 18: Kaže da je u prvom satu navodno zaradila milion dolara FOTO
• OnlyFans zvezda zaradila 37 miliona evra: Prestigla dvostruku oskarovku Emu Stoun FOTO
   

U SAD stalno boravi i Ajša Sofej, rođena Kanađanka i članica popularne "Bop House" kuće, u kojoj zajedno živi više OnlyFans modela. Među bivšim članicama bila je i Džoj Mei, rođena u Kini.

Ovi influenseri imaju milione pratilaca na Instagramu, TikToku i OnlyFansu, platformi koja omogućava objavljivanje eksplicitnog sadržaja. Upravo ti brojevi, pratioci, pregledi i zarada postali su ključni argument u postupku dobijanja vize.

"Ako tamo možete da zaradite novac, to odjednom postaje osnova za zahtev za vizu", objašnjava Bovino.

O-1B viza važi za jednu od najtežih američkih viza za dobijanje. Njeni koreni sežu u 1972. godinu, kada je Džon Lenon bio pred deportacijom, a američki zakonodavci shvatili su da zemlja nema mehanizam za zadržavanje vrhunskih umetnika.

Program je zvanično usvojen 1990. godine i namenjen je osobama sa "izuzetnim sposobnostima u umetnosti ili izuzetnim dostignućima u filmskoj i televizijskoj industriji".

Kandidati moraju da dokažu nacionalni ili međunarodni ugled, učešće u istaknutim projektima, komercijalni ili kritički uspeh i visoku zaradu u svojoj oblasti. Iako je viza zamišljena za tradicionalne umetnike, influenseri su pronašli način da kriterijume ispune brojkama: prihodima, sponzorskim ugovorima i masovnim dometom na društvenim mrežama.

"Znao sam da su dani predstavljanja ikona poput Boj Džordža i Šinejd O’Konor gotovi", rekao je imigracioni advokat Majkl Vajlds za Fajnenšl Tajms, čiji je otac zastupao Lenona, ističe da su influenseri počeli da dominiraju O-1B vizama nakon pandemije koronavirusa 2020. godine.

• OnlyFans zvezda držala predavanje na fakultetu, pa izazvala gnev javnosti: "Internet prostitutka" VIDEO
• Još jedna sportistkinja otvorila OnlyFans: "Čekam vas tamo" VIDEO
   

Od 2017. američki Stejt department izdao je više od 125.000 O-1 viza, a njihov broj naglo raste od početka 2000-ih. Samo između 2014. i 2024. zabeležen je porast od skoro 50 odsto. Iako nema zvaničnih podataka o tome koliko je influensera među dobitnicima, advokati potvrđuju da zastupaju klijente iz zemalja poput Kine, Rusije i Kanade.

Ipak, ovaj trend izaziva zabrinutost. Iako je broj OnlyFans modela koji se prijavljuju za O-1B donekle opao nakon 2022. zbog prezasićenosti tržišta, neki stručnjaci strahuju da bi program mogao da izgubi svoj smisao.

"Imamo slučajeve u kojima ljudi koji nikada nisu trebalo da budu odobreni ipak dobijaju O-1 vizu", upozorava imigraciona advokatica Protimа Darjanani.

Drugi advokati idu i korak dalje, tvrdeći da merenje "izuzetnih sposobnosti" klikovima, lajkovima i zaradom može dugoročno biti pogubno za umetnike koji nemaju milionske pratioce, ali imaju stvarni umetnički doprinos.

U Americi, čini se, nova valuta uspeha više nisu note, filmovi ili slike, već pregledi i pretplate.