Kako se pozdravljamo na Badnji dan: Neki običaji se zaboravljaju

Veliki božićni post završava se posnom večerom na Badnji dan, dok se priprema praznični ručak za božićni dan.

Na Badnje jutro seče se badnjak, a potom se i u crkvama organizuje tradicionalno paljenje badnjaka i odnošenje grana u domove. Badnjak se unosi u kuću, a porodica se okuplja oko trpeze. Na stolu su pšenica, voće, orašasti plodovi te suvo voće, kajsije, šljive.

Nekim krajevima Srbije, pretežno u Vojvodini, na Badnje veče organizuje se i korinđanje. To je običaj kada grupe dece idu od kuće do kuće, na vratima pevaju posebne pesmice, a od domaćina dobijaju slatkiše i voće.

Dejan82/Shutterstock

A ono o čemu se vode i rasprave ponekad su pozdravi. Stari običaj je da prilikom unošenja badnjaka domaćin kuca na vrata, a kada ukućani pitaju "ko je?", on odgovara "Badnjak vam dolazi". Domaćica otvara vrata i izgovara "Dobro veče badnjače".

• Narodno verovanje praćenja vremena između dva Božića: Kakva nas godina čeka? FOTO
• I Srbi su slavili Božić 25. decembra: Evo kada i zašto se sve promenilo ANKETA
   

"Srećno Badnje veče", govori domaćin dok unosi badnjak, koji je ujutru posečen.

Upravo je pozdrav "Srećan Badnji dan" ili "Srećno Badnje veče" najustaljeniji među ljudima, jer se i mnogi običaji ne praktikuju svuda.

Celog dana ljudi čestitaju ovaj dan, dok ne dođe jutro i "Hrisos se rodi!".