Pronađena zmija veličine gradskog autobusa i teža od jedne tone FOTO/VIDEO

Na području današnje Kolumbije nekada je živela zmija veća od gradskog autobusa i teža od malog automobila. Bila je to vrsta Titanoboa cerrejonensis, najveća zmija koju su paleontolozi ikada pronašli. Procenjuje se da je bila dugačka oko 13 metara i teška više od tone. Ovaj džinovski gmizavac je važan ne samo zbog svoje veličine, već i zbog informacija koje pruža o klimi i evoluciji nakon masovnog izumiranja koje je usledilo nakon nestanka dinosaurusa, piše Forbs.

Prvi fosil Titanoboa otkriven je 2009. godine u oblasti rudnika uglja Cerrehón u departmanu La Guajira na severu Kolumbije. Naučnici su u početku verovali da pronađeni pršljenovi pripadaju krokodilu, ali je struktura kostiju pokazala da je u pitanju zmija.

Studija objavljena iste godine u časopisu Nature opisala je ukupno 28 otkrivenih fosila, što je omogućilo preciznu rekonstrukciju njene veličine. Pršljenovi titanoboe bili su skoro dvostruko širi od pršljenova najvećih živih anakondi.

Napadala iz zasede

Istraživači su se tada suočili sa pitanjem zašto je evolucija proizvela tako ogromnog gmizavca. Pošto zmije ne regulišu sopstvenu telesnu temperaturu, njihova veličina zavisi od toplote okoline. Na osnovu dimenzija fosila, naučnici su zaključili da je područje tadašnje Kolumbije imalo prosečne temperature između 30 i 34 °C, znatno više nego u današnjim tropskim regionima. Titanoboa je tako služila kao neka vrsta „živog termometra“ paleocenske epohe.

Zmija je bila na vrhu lanca ishrane. U vreme nakon nestanka dinosaurusa, sisari su bili mali, težili su uglavnom samo nekoliko kilograma, pa je Titanoboa lovila druge velike gmizavce. Fosili ukazuju da je živela u ekosistemu punom džinovskih životinja: na primer, pronađene su kornjače sa oklopom širine oko 1,5 m (Carbonemys cofrinii) i gmizavci slični krokodilima dugi oko šest metara (Acherontisuchus guajiraensis).

Stručnjaci veruju da je Titanoboa iz zasede vrebala svoj plen u vodi, slično današnjim anakondama, oslanjajući se na prikrivenost i snažan stisak plena. Njegova veličina verovatno mu nije dozvoljavala da brzo napadne, ali je mogao da generiše dovoljan pritisak da zgnječi rebra velikih gmizavaca.

Međutim, Titanoboa nosi upozorenje. Ako globalne temperature nastave da rastu, ponovo bi mogli da se pojave uslovi koji bi favorizovali veće vrste hladnokrvnih životinja i izmenili čitave ekosisteme.