Preminuo akademik SANU

"Srpska akademija nauka i umetnosti s velikom žalošću obaveštava javnost da je 18. novembra 2025. godine, u Novom Sadu, u 88. godini preminuo akademik Dragan Škorić, navedeno je u saopšenju SANU.

Škorić je rođen u Korenici 1937. godine i bio je jedan od naših najznačajnijih inženjera poljoprivrede i genetaričara.

Diplomirao je 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a već sledeće godine zaposlio se u Institutu za poljoprivredna istraživanja (sadašnjem Institutu za ratarstvo i povrtarstvo) u Novom Sadu kao asistent na oplemenjivanju suncokreta.

U okviru Instituta, u kojem je radio bez prekida do penzionisanja 2006. godine, bio je šef pet projekata i rukovodilac u još osam potprojekata.
 

Akademik Škorić bio je, takođe, upravnik Zavoda za uljane kulture Instituta za poljoprivredna istraživanja u periodu od 1989. do 2006. godine. U dva mandata bio je predsednik Upravnog odbora Instituta (od 1995. do 2003).

• Preminuo akademik Mihailo Vojvodić

Veliki doprinos prof. Škorića ogleda se u kadrovskom jačanju Zavoda za uljane kulture i u organizovanju i opremanju laboratorija.

Poslediplomske studije završio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na grupi Genetika i oplemenjivanje biljaka 1968. godine, sa magistarskom tezom pod nazivom "Ispitivanje metoda za dobijanje većeg procenta samooplodnje u S generaciji kod suncokreta".

Doktorsku disertaciju pod nazivom "Mogućnosti korišćenja heterozisa na bazi muške sterilnosti kod suncokreta" odbranio je 1975. godine na istom fakultetu.

Jedna od najvažnijih međunarodnih aktivnosti dr Škorića odvijala se u okviru FAO - European Research Network on Sunflower sa sedištem u Rimu, i to od osnivanja ovog važnog međunarodnog tela 1975. godine do marta 2010. godine, kada se povukao sa mesta glavnog koordinatora, na kom je bio od 1989. godine. Kao ekspert FAO, boravio je u Sudanu (1982), radi izrade studije o mogućnosti gajenja suncokreta, a nakon njegovog boravka suncokret je počeo da se gaji u ovoj zemlji na sve većim površinama.

Takođe u svojstvu eksperta FAO boravio je dva puta u Indiji: 1989. radi izrade studije o mogućnosti gajenja uljanih kultura, zajedno sa ekspertima iz Amerike i Engleske i 2002. godine radi procenjivanja realizacije nacionalnog naučnog programa za suncokret u Indiji, na kojem je radilo sedam naučnih institucija.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog člana 2009. godine.

U okviru SANU bio je predsednik Akademijskog odbora za selo i član Akademijskog odbora "Životna sredina".

Takođe, predsedavao je Odborom za floru i vegetaciju od 2004. do 2011. godine.

Od 2014. rukovodio je projektom "Ispitivanje načina nasleđivanja otpornosti suncokreta prema novim rasama volovoda (Orobanche cumana Wallr)".

Bio je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (od 2000) i Društva genetičara Republike Srbije. Takođe, bio je inostrani član Nacionalne akademije agrarnih nauka Ukrajine (od 2000) i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (2015).

Za svoj rad primio je više domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja: Prvomajsku nagradu SFRJ (1980), Certificate of Appreciation (USA), Nagradu za uspešnu realizaciju zajedičkih projekata sa SAD (1987), Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (SRJ), priznanje Ministarstva za poljoprivredu Mađarske „Kivalo Munkaert“ i nagradu Pustovoit Award koju dodeljuje ISA za doprinos u razvoju nauke (1988), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1995), diplomu Hi Bred International (USA) za unapređenje genetike suncokreta na međunarodnom planu (2000) i Nagradu prijateljstva Vlade Narodne Republike Kine (2006).

"Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom dao je izuzetan doprinos u razvoju naše poljoprivrede. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo", navedeno je u saopštenju SANU.