"Diže se iz pepela": O cvetu Ramonda pevala je cela Evropa, a sve zbog jedne devojke VIDEO

Teya Dora je tada za medije otkrila kako je došla na ideju da peva baš o ovom jedinstvenom cvetu, te šta joj je bila inspiracija:

"Rođena sam u Boru, dvadesetak kilometra od Rtanj planine gde je zapravo naš botaničar Josif Pančić prvi na svetu pronašao primerak Ramonde i ustavio da je to endemska vrsta biljke koja je živela i pre više miliona godina. To smo sve učili i u školi, a bilo je i društveno poznato jer smo mi svi iz Timočke krajine vrlo ponosni na ramondu", navela je jednom prilikom Teya Dora.

 

 

"Kada sam čula melodiju za pesmu Ramonda i kada je došlo vreme da napišem reči, znala sam da je to ta pesma", navela je Teya Dora.

"Magična planina Rtanj koju smatraju i piramidom, već je toliko čudnovata jer na njoj raste fantastičan cvet Ramonda o kome ja pevam sa željom da se svi sete pobede dobra nad zlom u svetskim ratovima, žrtve i golgote naših predaka u Solunskim bitkama, ali i savremene borbe čoveka da se zaštiti retka endemska priroda i biljke poput retkih Ramondi."

Ramonda je Srbiji na Evroviziji donela 17. mesto, a mnogo je onih koji su zbog emotivnog nastupa i pesme naučili i nešto o istoriji.

Tekst pesme "Ramonda"

"Nemam nemam nemam ja

Nemam mira nemam sna

Ne da noć da dođe dan

Teško onom ko je sam

K'o pod vodom tiho je sve

Vrištim al se ne čuje

Iza gora beli sjaj

Ja ne nazirem kraj

Ovo put je za ranjene

A nema ko da vodi me

Do svetle zvezde Danice

Gori svet, svaki cvet

Gde su nestale lila Ramonde

Lila Ramonda

I nema ko da vodi me

Jer zvezde sve su zaspale

Ne pomažu ni molitve

Gde su nestale lila ramonde

Lila Ramonda

Diže se iz pepela

Jedna lila Ramonda..."

Natalijina ramonda

U pitanju je endemska biljka centralnog Balkana koja ima snažnu simboliku za Srbe zbog istorijskih događaja. Natalijina ramonda predstavlja i simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu. U Srbiji je ovaj ljubičasti cvet zakonom zaštićen kao prirodna rekost, a nalazi se i na spisku ugroženih i endemičnih biljaka Evrope.

Cvet ima poseban značaj za Srbe, koji se krije u istorijskim dešavanjima. Ramonda raste na području Kajmakčalana, gde se odigrala jedna od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, kada je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu. 

Ramonda je u Srbiji zaštićena zakonom klasifikovana je kao "strogo zaštićena vrsta", što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Ovu biljku nazivaju i cvet-feniks jer se tokom sušnog perioda osuši, da bi sa prvom kišom ona ponovo "oživela" i procvetala u punom sjaju.