Pomeranje sata ove godine sa jednom promenom: Neće nam se dopasti

Pomeranje sata i dalje je tema diskusija. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile sklonije trajnom letnjem vremenu, druge, kao što su Finska i Holandija, preferirale su zimsko.

U noći između subote i nedelje, 26. oktobra, Srbija će ponovo preći na zimsko računanje vremena.

Tačno u 3 časa ujutro kazaljke će se pomeriti jedan sat unazad, odnosno na 2 sata, čime ćemo dobiti dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET).

Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetla u jutarnjim satima, a raniji mrak popodne, ove godine dogodiće se najranije u poslednjih jedanaest godina.

Poslednji put kada smo sat pomerali na isti datum bila je 2014. godine.

• Većina sveta nema muke: Koje zemlje ne pomeraju sat? ANKETA
• Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Moguće su ove tegobe, a evo kako da ih izbegnete
   

Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo pomeranjem sata dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela javnu anketu u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU. Rezultati su bili jasni: čak 84% ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse.

Evropski parlament je 2019. godine izglasao ukidanje sezonskog pomeranja sata, sa planom da se poslednja promena dogodi 2021. godine. Međutim, tu je sve stalo. Države članice nisu mogle da se dogovore oko ključnog pitanja – da li da trajno zadrže letnje ili zimsko vreme.

Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile za trajno letnje vreme, druge, kao Finska i Holandija, zalagale su se za zimsko.

nito/Shutterstock

Kad prestajemo da pomeramo sat?

Zbog izostanka dogovora i kasnijih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju pomeranja sata gurnuta je u drugi plan i stavljena "na čekanje do daljeg". Prema trenutno važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine.

Nada postoji da bi se pitanje moglo ponovo pokrenuti tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine. Sve dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual "izgubljenog" sata u proleće i "dobijenog" sata na jesen ostaje neizbežan deo naše stvarnosti.

Dok Evropska unija okleva, mnoge države širom sveta odavno su odustale od ove prakse. Rusija se 2014. godine trajno prebacila na zimsko vreme, dok je Turska dve godine kasnije odlučila da ostane na trajnom letnjem vremenu. Van Evrope, zemlje poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinule pomeranje sata.

Slične odluke donele su i Brazil, Meksiko (uz izuzetak pograničnih područja sa SAD-om), Argentina, Urugvaj, kao i niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci – Island i Belorusija ne pomeraju kazaljke, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje vreme, a druge ne.

Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena stavlja dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i prekine praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.

Praksa pomeranja sata nije novijeg datuma i svoje korene vuče još iz Prvog svetskog rata. Prve su je uvele Nemačka i Austro-Ugarska tokom Prvog svetskog rata sa ciljem uštede energije.

Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovo uvodena na području bivše Jugoslavije, da bi se konačno ustalila 1983. godine. Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, pa tako sve članice Unije prelaze na letnje vreme poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko poslednje nedelje u oktobru.

Primarna ideja bila je uskladiti saobraćaj, komunikacije i poslovanje unutar rastućeg jedinstvenog tržišta.