Preminula čuvena Džejn Gudal

Provela je decenije proučavajući šimpanze u divljini Nacionalnog parka Gombe u Tanzaniji, čime je postala najveći svetski autoritet kada je reč o ovim životinjama.

Kako je saopštio njen institut u sredu, 1. oktobra, Gudal je preminula prirodnom smrću tokom predavačke turneje u Kaliforniji. Iza sebe je ostavila sina Huga i troje unučadi.

"Otkrića doktorke Gudal promenila su nauku, a njen neumorni rad učinio ju je jednom od najvažnijih glasova za zaštitu i obnovu našeg prirodnog sveta,” navodi se u izjavi njenog instituta.

Revolucija u nauci

Gudal je svojim istraživanjima pokazala da šimpanze imaju složene ličnosti i društvene odnose, čime je zauvek promenila način na koji ljudi gledaju na životinjsko carstvo.

"Naučili smo koliko su šimpanze slične nama, što je potpuno promenilo percepciju nauke,“ izjavila je 2020. godine.

"Šezdesetih godina govorili su mi da između ljudi i životinja postoji nepremostivi jaz. Moja posmatranja dokazala su suprotno i ta redukcionistička slika počela je da se ruši.“

Borac za planetu

Osim što je bila pionirka u proučavanju primata, Gudal je decenijama bila jedan od najglasnijih svetskih boraca za očuvanje prirode i hitnu akciju protiv klimatske krize. Od 2002. godine bila je Glasnica mira Ujedinjenih nacija, a njen rad na zaštiti šimpanzi od izumiranja učinio ju je jednom od najvoljenijih figura našeg doba.

Među njenim poštovaocima našle su se i brojne javne ličnosti, poput princa Harija, Leonarda Dikaprija i Anđeline Džoli.

Detinjstvo i prvi snovi

Džejn Gudal rođena je u Engleskoj, kao ćerka inženjera Mortimera Morisa-Goodalla i spisateljice Margaret Josef, poznate pod pseudonimom Vanne Moris-Gudal. Od malena je gajila ljubav prema životinjama, a još kao devojčica sanjala je da jednog dana ode u Afriku.

"Moj san o Africi počeo je kada sam imala deset godina,“ prisećala se. Njena majka podsticala ju je da istraje u svojim ambicijama, govoreći joj: „Ako to zaista želiš – pronaći ćeš način.“

Put ka Africi i šimpanzama

Godine 1957. Gudal se preselila u Keniju, gde je počela da radi kao sekretarica. Upoznala je slavnog antropologa i paleontologa Luisa Likija, koji je prepoznao njen potencijal i poslao je u London da proučava ponašanje primata.

Već 1960. godine poslao ju je u Tanzaniju, gde je započela istraživanja koja će obeležiti njen život. Tada je prvi put ušla u svet divljih šimpanzi – istraživanja koja su promenila nauku i naš odnos prema životinjama.

Zanimljivo je da joj je otac još u detinjstvu poklonio plišanog šimpanzu po imenu Džibli, kojeg je čuvala i volela sve do kraja života.