Knjiga: Kako da očuvamo rodoljublje u Srbiji

Očuvanje rodoljublja u Srbiji je veliko i vrlo značajno pitanje, jer nije reč samo o emociji, već o sistemu vrednosti, kulturi, obrazovanju i društvenoj odgovornosti.

Uvodni deo iz knjige…

"Srbija je kroz vekove na vetrometini istorije gde je svaka generacija plaćala cenu svoje slobode. Naš narod je čuvao svoju veru, jezik, običaje i kulturu, jer je znao da bez toga nema ni države, ni nacije. Danas, u vremenu globalizacije, duhovne pometnje i sve većeg pritiska da se odreknemo sopstvenog identiteta, postavlja se jedno ključno pitanje: kako da sačuvamo rodoljubivu Srbiju?

Ova knjiga nije poziv na izolaciju niti na mržnju, već na ljubav, ljubav prema svom narodu, istoriji i budućnosti. Rodoljublje nije zastarela reč iz starih udžbenika, već živa potreba da znamo ko smo, šta smo i kuda idemo.

U vremenu kada mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju, kada je istorija često predmet sporenja, nametnute revizije ili namernog iskrivljavanja, a kultura sve više potisnuta na marginu, neophodno je da se vratimo autohtonim izvorima i ponovo osvestimo svoju nacionalnu misiju.

Srbija nije samo geografski prostor, već živa zajednica ljudi, tradicije i duhovnosti. Ona je vekovima opstajala kao narod i država zahvaljujući jednoj jedinoj snazi – snazi rodoljublja. To rodoljublje nije bilo prazna reč niti politički slogan, već svakodnevna žrtva običnih ljudi: ratara koji je čuvao svoju njivu i seme, majke koja je vaspitavala decu u veri i moralu, vojnika koji je polagao svoj život za otadžbinu, prosvetitelja koji je budio narodnu svest.

Danas, u dvadeset prvom veku, Srbija se ne brani mačem i puškom kao nekad, ali se brani, možda još težom borbom. To je borba za istinu, za kulturu, za pamćenje i za identitet. U vremenu kada globalizacija nudi brisanje razlika i kada materijalno nadjačava duhovno, najveća opasnost je zaborav. Zato je pitanje koje stoji pred svima nama: kako da očuvamo rodoljubivu Srbiju?

Ova knjiga pokušava da odgovori na to pitanje, ne nudeći gotove recepte i rešenja, već ukazujući na ispravne puteve i vrednosti kojima su naši preci išli. Rodoljublje nije zatvorenost pred svetom, niti odricanje od univerzalnih vrednosti čovečanstva. Ono je, naprotiv, ljubav, ljubav prema svome domu, jeziku, veri, istoriji i kulturi. Onaj ko voli svoje, umeće da poštuje i tuđe, kao i razlike u veroispovesti.

Da bismo sačuvali rodoljubivu Srbiju, moramo najpre razumeti šta ona znači. Ona znači da znamo svoje korene, da čuvamo svoje junake od zaborava, da se ne stidimo svoje tradicije, istorije, vere, kulture, da u školama učimo istinu o svojoj prošlosti, da umetnost i kultura ponovo dobiju svoje dostojanstvo, da u porodicama vaspitavamo decu u duhu poštenja, rodoljublja, solidarnosti, humanosti i vere.

Ako izgubimo rodoljublje – izgubićemo Srbiju, jer će nam ostati samo prazna geografija bez duše. Ako ga sačuvamo i obnavljamo, onda će Srbija i u budućnosti biti zemlja koja ima šta da kaže svetu, zemlja koja opstaje ne zahvaljujući svojoj veličini, već svojoj duhovnoj snazi.

Naši preci nisu opstajali slučajno. Oni su znali da bez ljubavi prema svojoj zemlji nema ni budućnosti. Rodoljublje je bilo njihov oklop i njihova zvezda vodilja.

Ova knjiga nije pisana da bi budila mržnju, već da bi budila ljubav. Ljubav prema Srbiji koja nas je rodila, vaspitala i sačuvala. Ona je poziv da svako od nas preuzme odgovornost – u svojoj kući, školi, poslu, selu i gradu.

Jer Srbija će biti onoliko rodoljubiva koliko smo mi, njeni građani, spremni da je čuvamo.

U srednjem veku Srbija je bila carstvo koje je stajalo rame uz rame sa najvećim državama svoga doba. U turskom ropstvu Srbi su očuvali veru i jezik kao najveće svetinje. U ustancima 19. veka rodoljublje je bilo iskra koja je oslobađala i ujedinjavala.

Ali danas, u vremenu bez ratova i frontova, naš najveći izazov nije spoljni neprijatelj – već unutrašnji zaborav. Zaborav sopstvenih junaka, zaborav istorijskih pouka, zaborav da Srbija nije data, već izbor i obaveza.

Ova knjiga je zato poziv na budnost, oprez, nezaborav i ljubav. Neka nam u mislima bude Sveti Sava i Svetosavski put kao jedini ispravan, koji je znao da je duhovna sloboda temelj državne; Karađorđe, koji je podigao ustanak za čast i slobodu; i bezbrojni bezimeni Srbi koji su svojim tihim trudom gradili i branili ono što smo mi danas nasledili. Na nama je da to nasledstvo ne upropastimo, već da ga očuvamo i predamo dalje, još čistije, još jače i još rodoljubivije."