Hiperrealistične bebe-lutke preplavile zemlju: Mame ih vode kod doktora FOTO/VIDEO

Čak i dok se bivši predsednik Brazila nalazi na suđenju zbog pokušaja puča, a sadašnji lider se bori sa najgorom krizom popularnosti u svoja tri mandata, mnogi Brazilci su poslednjih nedelja bili fokusirani na sasvim drugu temu.

Na društvenim mrežama, u sapunicama i u novopredloženim zakonima, činilo se da su hiperrealistične bebe- lutke svuda.

Širom Brazila je podneto oko 30 predloga zakona koji se tiču ovih figurica, poznatih kao "ponovo rođene" lutke, uključujući one da se zabrani njihovo korišćenje u javnoj zdravstvenoj zaštiti ili da se kolekcionarima zabrani da ih koriste za dobijanje prioriteta u redovima za javne usluge.

• Rasistički skandal u Nemačkoj šokirao sve, policija hitno reagovala
• Ogromna lutka Kim Kardašijan na Tajms skveru zgrozila ljude: "Tamo šetaju deca" FOTO
• Lepotica zvana "Lutka" radila kao plaćeni ubica: "Ubila je i bivšeg dečka" FOTO/VIDEO
• Dizajnirana prva slepa Barbi lutka FOTO

Video snimci kolekcionara kako kupaju svoje lutke, stavljaju ih u krevet ili ih guraju u kolicima široko su se proširili društvenim mrežama - često praćeni kritičkim komentarima ili ismevanjem, poput satirične rep pesme koja podstiče ljude da šutiraju lutke na ulici.

Čovek nasrnuo na bebu, mislio da je lutka

Kontroverza je dostigla uznemirujući vrhunac pre nekoliko dana, kada je muškarac udario četvoromesečnu bebu po glavi, tvrdeći da je pomešao bebu sa jednom od lutaka. Pušten je uz kauciju, a beba se navodno dobro oseća.

"Ne mogu da se setim nijednog drugog pitanja koje je, u tako kratkom periodu, uspelo da pokrene toliko zakona na različitim nivoima vlasti kao ovo", rekla je Izabela Kalil, profesorka političkih nauka i antropologije na univerzitetu FESPSP.

Međutim, pažljiviji pogled otkriva da zakoni zabranjuju stvari koje se u praksi ne dešavaju: do sada je postojao samo jedan potvrđen slučaj nekoga ko je pokušao da odnese lutku u javnu bolnicu, a navodno je u pitanju bila žena sa psihijatrijskim poremećajem.

Talas kontroverzi su, izgleda, pokrenuli političari desnice: prema novinskom veb-sajtu UOL, sve predloge zakona predstavljene u maju u vezi sa reborn lutkama predložili su desničarski i krajnje desničarski poslanici.

"Ako je neka tema u trendu, ovi političari će predložiti zakone o njoj čak i ako nemaju smisla", rekla je Kalil, koja takođe koordinira istraživačku grupu o brazilskoj krajnjoj desnici.

Ona ističe tajming: vodeća krajnje desničarska ličnost u zemlji, bivši predsednik Žair Bolsonaro, kojem se sada sudi za pokušaj puča i, nakon prethodne presude izbornog suda, već mu je zabranjeno da se kandiduje na izborima sledeće godine.

"Dakle, postoji i element privlačenja pažnje i promovisanja agende, posebno kada je desničarski tabor u krizi zbog Bolsonarovog suđenja i niko ne zna ko će se pojaviti kao njihov novi lider", rekla je ona.

"Desnica kriva za sve"

Kalil napominje da, iako desnica politički profitira od kontroverze, kritike i ismevanje na društvenim mrežama dolaze sa svih strana, uključujući i levicu.

Na kraju krajeva, žrtve su žene koje čine većinu kolekcionara, zanatlija i kreatora sadržaja na ovu temu.

"Svakodnevno dobijam pretnje putem društvenih mreža", rekla je umetnica i kolekcionarka Larisa Vedolin (25), koja na mreži koristi umetničko ime Emili Reborn. "Dobijam poruke sa anonimnih naloga u kojima piše stvari poput: 'Jedva čekam da uzmem pištolj i nađem te na ulici'", dodala je.

"Preporođena zajednica" pokušava da razume zašto se pojavila tako intenzivna reakcija protiv vrste kolekcionarstva koja postoji u Brazilu barem od početka 2000-ih.

Postoji izvesni konsenzus da je nedavni talas počeo videom na TikToku koji je objavila kolekcionarka koja je rekla da je nazvana "ludom" jer je ponela jednu od svojih lutaka u tržni centar. Ubrzo nakon toga, postao je viralan još jedan video koji prikazuje lutku koja se "leči" u bolnici. Kolekcionarka je kasnije objasnila da je to bila igra uloga, ali to nije sprečilo široko rasprostranjeno objavljivanje koje je prikazuje kao stvarnu.

Umetnica i kolekcionarka Bjanka Miranda (27) kaže da za 14 godina koliko je uronjena u preporođeni svet, nikada nije srela nikoga ko se prema lutkama odnosi kao prema pravoj deci.

Jedna beba-lutka košta i do 3.000 evra

"Oduvek sam znala da su to lutke i uvek sam se prema njima tako odnosila, a danas razumem količinu ljubavi i rada potrebnog za njihovo pravljenje".

Završavanje jedne, koja košta od 234 do 2.950 evra, može trajati nedeljama u zavisnosti od njene složenosti - na primer, da li je kosa farbana ili implantirana pramen po pramen.

"Prva reakcija prosečnog korisnika interneta ovih dana je da pronađe nešto na šta će se vikati", rekao je jutjuber Čiko Barni, koji je snimao okupljanje kolekcionara u Sao Paulu za svoj dokumentarac "Prerođene bebe ne plaču".

"Otišli ​​smo tamo otvorenog uma da vidimo šta se dešava na događaju prerođenih lutaka... Kada smo stigli, bio sam iznenađen koliko je sve to bilo neekscentrično. Bila je to samo gomila ljudi koji razmenjuju ideje o nečemu u čemu uživaju", rekao je.

Za Kalil, antropološkinju, kontroverza takođe otkriva element patologizovanja žena, kao da je posedovanje ili igranje hiperrealističnih lutaka znak mentalne bolesti.

"Odrasli muškarci mogu da sakupljaju akcione figure ili igraju video igre bez problema, ali odraslim ženama nije dozvoljen luksuz zabave", rekla je.

Umetnica Vedolin tvrdi da lutke "nisu igračke, već umetnička dela".

Međutim, ovaj hobi je poprimio gorke elemente na koje umetnici nisu bili navikli.

"Znam umetnike koji plaču ceo dan jer ne mogu da podnesu da otvore svoje društvene mreže i da budu izvređani ispod svakog videa i fotografiji koju objave. A za mene se ova reakcija svodi na mržnju - ljudi samo žele nešto da mrze", rekla je ona.