Dramatično upozorenje: Poplave i suše, a to nije najgore

Istraživanje pokazuje da ovi ekstremni događaji postaju učestaliji, traju duže i imaju ozbiljnije posledice, pri čemu su prošlogodišnje vrednosti bile dvostruko više u odnosu na prosečan period od 2003. do 2020. godine.

Neviđen skok

Stručnjaci priznaju da nisu predvideli ovakav stepen porasta. Kažu da su i iznenađeni i uznemireni najnovijim podacima sa NASA-inog satelita GRACE, koji prati promene u životnoj sredini širom planete. Klimatske promene su, kako navode, najverovatniji uzrok ovog trenda – iako su ekstremi porasli čak brže nego globalna temperatura.

Naučna upozorenja

Stručnjak iz britanskog Meteorološkog zavoda (Met Office) izjavio je da je ovakav porast ekstrema dugo bio predviđan, ali da se sada jasno vidi u praksi. Upozorava da ljudi nisu spremni za ovakve vremenske nepogode, koje prevazilaze dosadašnja iskustva.

Podaci još nisu prošli recenzentski proces, a istraživači ističu da će biti potrebno još najmanje 10 godina podataka kako bi se ovaj trend zvanično potvrdio.

Ko stoji iza podataka?

Podatke je delimično pripremila dr Bailing Li iz Laboratorije za hidrološke nauke pri NASA-inom Godard centru, u saradnji sa Univerzitetom Merilenda. Ona je za britanski Guardian izjavila:

"Još ne možemo dokazati uzročno-posledičnu vezu – za to nam treba mnogo duži vremenski niz. Teško je tačno reći šta se dešava, ali sve upućuje na globalno zagrevanje kao pokretač. Sve više vidimo ekstremne događaje širom sveta, i to je svakako alarmantno."

Njen kolega, dr Matthew Rodell, šef hidroloških nauka u Godard centru, dodaje da iako podacima treba pristupiti oprezno, on lično oseća zabrinutost zbog očiglednog ubrzanja destruktivnih trendova:

"Iskreno – ovo je zastrašujuće."

• NASA krenula u potragu za vanzemaljcima: Može li ova misija da promeni istoriju
• NASA prati asteroid veličine kuće – prolazi pored Zemlje zapanjujućom brzinom
• Fotografija šokirala svet: Najstariji astronaut otkrio istinu VIDEO

Način merenja

Rani deo NASA-inog istraživanja objavljen je u časopisu Nature Water još 2023. godine. Naučnici su koristili posebnu matematičku formulu da izračunaju ukupni uticaj vremenskog događaja — uzimajući u obzir veličinu pogođene površine, trajanje i intenzitet vlage (ili suše).

Studija je upozorila da će poremećaji u vodenim sistemima biti jedna od najznačajnijih posledica klimatske krize.

Klimatska veza

Rezultati pokazuju da je intenzitet ekstrema u snažnoj korelaciji sa prosečnom globalnom temperaturom, više nego s El Niñom ili drugim klimatskim pokazateljima. To znači da će nastavak globalnog zagrevanja verovatno izazvati još češće, jače i dugotrajnije poplave i suše.

NASA je ažurirane podatke obradila na zahtev istraživačke organizacije Global Water Intelligence sa sedištem u Oksfordu. Direktor te organizacije, Christopher Gasson, upozorava:

"Vodosnabdevanje se nalazi na prvoj liniji klimatskih udara – suočeno ili sa previše, ili sa premalo vode – ili s oba u kratkom roku. Većina vodoprivrednih preduzeća potpuno je nepripremljena za ono što dolazi. Ovo je ekstremno zabrinjavajuće. Potrebna su ogromna ulaganja.”

Šira upozorenja

Profesor Richard Betts, šef odseka za posledice klimatskih promena u Met Office-u i na Univerzitetu u Ekseteru, istakao je:

"Ovo je ozbiljan podsetnik da toplija planeta znači žešće poplave i suše. To je davno predviđeno, ali se sada jasno dešava. Svet nije spreman za ovakve promene."

Upozorio je i da su ljudi prilagodili način života prema klimi koju su njihovi preci poznavali, što ih čini ranjivim na nove ekstreme.

Dodaje da osim smanjenja emisija, svet mora pohitno da se prilagodi novim klimatskim uslovima kako bi se umanjili budući udari.

"Klimatski bič" – iz suše u poplavu

Organizacija WaterAid navodi da su iznenadne promene – iz suše u poplavu, iz vrućine u hladnoću – razorile živote miliona ljudi širom sveta. Ovakvi “klimatski bičevi” nanose više štete nego izolovani događaji.

Kraljevsko meteorološko društvo upozorava da takvi prelazi remete poljoprivredu, infrastrukturu, biodiverzitet i zdravlje.

Asher Minns iz Tyndall centra sa Univerziteta Istočna Anglija potvrđuje da i njihove još neobjavljene studije za Veliku Britaniju beleže sve više ovakvih pojava.

Šta nas čeka?

Svetska meteorološka organizacija (WMO) procenjuje da postoji 80% šanse da barem jedna od narednih pet godina obori rekord iz 2024. kao najtoplija godina ikada.

Očekuje se da će globalna temperatura nastaviti da raste, uz sve ozbiljnije posledice po društva, ekonomije i održivi razvoj.

Osiguravajuće kompanije su posebno pogođene – jer im se modeli baziraju na prošlim podacima, a novi ekstremi unose nepredvidivost koja može uzdrmati čitave sektore.