Stručnjaci upozoravaju poslodavce: Žive online, rade 24/7

Prema izveštaju osiguravajuće kompanije Aflac, gotovo dve trećine milenijalaca (tačnije, 66%) ispitanika oseća umeren ili visok nivo sagorevanja (burnouta). Generacija X ne zaostaje mnogo, sa 60%, dok je kod Generacije Z taj broj nešto niži – 56%. Baby boomeri, s druge strane, pokazuju najmanje znakova sagorevanja – 39%.

Iako se sve generacije suočavaju sa ekonomskom neizvesnošću i globalnim političkim tenzijama, milenijalci – rođeni između 1981. i 1996. godine – suočavaju se sa specifičnim izazovima. Trude se da usklade posao i privatni život, a istovremeno im nedostaje odgovarajuća podrška koja bi im olakšala svakodnevicu.

"Jedno od mogućih objašnjenja za viši nivo sagorevanja kod milenijalaca jeste jedinstveni pritisak u njihovim karijerama“, navodi izveštaj. „Radno okruženje za njih je zahtevnije nego za prethodne generacije – stalna dostupnost, visoka očekivanja i izuzetno konkurentno tržište rada."

Poseban problem predstavlja i činjenica da se mnogi milenijalci danas nalaze u takozvanoj "sendvič-generaciji" – istovremeno brinu o deci i starijim roditeljima. Više od 60% zaposlenih koji balansiraju te dvostruke obaveze, prema podacima kompanije Principal Financial, zabrinuto je zbog sagorevanja.

"Mentalni teret brige o porodici preliva se i na posao – ne ostaje unutar četiri zida doma, naročito u međusobno povezanom svetu", istakao je Ves Berk iz Care.com za magazin Fortune. "To utiče na prisustvo, produktivnost i opšti kvalitet života zaposlenih, a poslodavci to i te kako osećaju."

• Mlađe generacije podložnije karcinomu u odnosu na stariju populaciju

Šta mogu da urade poslodavci

Stručnjaci preporučuju da kompanije pomognu svojim zaposlenima, posebno milenijalcima, tako što će ponuditi fleksibilne modele rada, više dana godišnjeg odmora, kao i zdravstvene i wellness pogodnosti – poput programa za mentalno zdravlje i lični razvoj.

"Borba protiv sagorevanja ključna je za dobrobit milenijalaca – i svih ostalih generacija", zaključuje izveštaj.

"Ljudi koji osećaju visok nivo sagorevanja znatno češće pate od ozbiljnih mentalnih problema poput anksioznosti, depresije ili čak posttraumatskog stresa – a ulozi nikada nisu bili veći."