Komemoracija Erolu Kadiću: Porodica, prijatelji i kolege se opraštaju od velikog glumca i reditelja

Govor direktorke Ateljea 212 Gordane Goncić pročitaće Svetozar Cvetković, a o umetniku će govoriti njegove kolege Sofija Juričan, Milica Mihajlović, Aleksandar Srećković Kubura, Aljoša Vučković i Miloš Petrović Trojpec.

Osim kolega koje drže govor na komemorativnom skupu, među onima koji su došlli da odaju počast kolegi su i Ivan Jevtović, Milan Mihailović Caci, Dara Džokić, Branka Šelić, Irfan Mensur, Gordan Kičić i mnogi drugi.

Komemoraciji prisustvuju i direktorka Ateljea 212, Gordana Goncić i upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić.

Neutešna udovica Erola Kadića, Lena, primala je saučešće u holu Ateljea 212, a posebno se rastužila tokom razgovora s Ivanom Jevtovićem.

Govor Sofije Juričan

"Kako si nas samo sve zajedno iznenadio i šokirao tvojim naglim i neočekivanim odlaskom. I danas smo ovde okupljeni tobom i pokušavamo, a da znamo da još dugo nećemo moći da se naviknemo na takvu nepravdu. Priznajem da osećam i sama nespremnost i nespretnost fa se oprostim od tebe. Trebalo je još toliko toga da uradimo i podelimo. Tužna sam i sebično ljuta što sam izgubila prijatelja i kolegu u momačkoj snazi sa ambicijama i željam"a.

"Hvala ti, Erole. Hvala na podršci, ljubavi i brizi. Hvala što si brinuo da budem uspešna i srećna. Hvala što smo radili i prvi i drugi, a što si me za treći put dosledno i uporno čekao i razumeo. Drage Lena i Una, svedočila sam koliko ste bile sva njegova snaga. Njegove devojke kojima se toliko ponosio. Bile ste mu takva inspiracija i motivacija. U slavu njegove ljubavi i želje da budete dobro i srećno, držite se i imajte snage i vere da tako bude".

"Eto tako, dragi moj Erole, nastavićemo tamo gde smo stali. Samo moraš još malo da me pričekaš. Smrt je samo tren, a život je večan. Uživaj u nebeskom miru i radosti, a mi ćemo čuvati uspomenu na tebe, a i ti čuvaj nas. Do ponovnog susreta, grli te i široko ti se osmehuje tvoja lična Ana Manjan"

Govor Svetozara Cvetkovića

"Poštovane Lena i Una, draga publiko, napustio nas je naš dragi prijatelj, sjajni glumac i veliki čovek Erol Kadić. Najlepše vas molim da minutom ćutanja odamo poštu - ovim rečima je glumac Svetozar Cvetković otvorio komemorativni skup".

"Uz to što je bio i glumac i reditelj, a da mi to u Ateljeu 212 nikad nismo osetili kao nešto iznad onoga što je bilo njegovo iskreno ljudsko ponašanje. Bio je strašan kuvar. Iznenađivao nas je na predstavama nekim od svojih jela, voleo je bend u kojim je nastupao sa svojim kolegama u bifeu i "Brodu koji plovi za Beograd". Delio je sa svima nama svoja iskustva življenja. Kada bi nas odlučio svojim đakonijama ili kada bi neko drugi doneo nešto tako ukusno, Erol je izgovarao rečenicu koja nam tako nedostaje: "Život opet ima smisla". Erol je bio umetnik življenja i naučio nas je iskrenim životnim radostima. Nebrojeno puta smo igrali predstavu "Sveti Georgije ubiva aždahu" i nebrojeno puta sam čuo njegovu rečenicu iza zavese “Bolje da umrem, nego da mi se nešto desi". Nije bolje", govor je koji je pročitao glumac Svetozar Cvetković.

Ovaj cenjeni umetnik, koji je čitavu karijeru posvetio pozorištu, filmovima i televiziji, biće sahranjen u utorak, 13. maja u 11.45 časova na Bežanijskom groblju u Beogradu.

Ko je Erol Kadić?

Rođen 19. juna 1955. godine u Zagrebu, Kadić je glumačku karijeru započeo nakon što je 1980. diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Arsenija Jovanovića. Od 1983. godine pa sve do penzionisanja 2020, bio je stalni član ansambla Ateljea 212, gde je ostavio neizbrisiv trag.

Publika će ga pamtiti po brojnim ulogama u predstavama kao što su Kralj Lir, Revizor, Čudo u Šarganu, Opera za tri groša, Turneja, Građanin plemić, Otac na službenom putu, Sveti Georgije ubiva aždahu i mnogim drugim. Igrao je i u SKC-u, između ostalog u predstavama Dr. Džekil i Mr. Hajd, Dobra duša iz Sečuana i Don Žuan.

Osim glume, bavio se i režijom. U Ateljeu 212 potpisao je režije predstava Pijanista, Džepovi puni kamenja, Jedan Pikaso i drugih, dok je u nezavisnoj i institucionalnoj produkciji režirao komade poput Let iznad kukavičjeg gnezda, Derviš i smrt i Plavi anđeo.

Na filmu i televiziji ostvario je više od 50 uloga.Publika ga pamti iz ostvarenja Splav meduze, Podzemlje, Otvorena vrata, Bila jednom jedna zemlja, Država mrtvih, Naša mala klinika, Kupi mi Eliota, Slučaj Harms i mnogih drugih.

Erol Kadić će ostati upamćen kao umetnik širokog dijapazona, iskrene posvećenosti i autentičnog glumačkog izraza, čiji je doprinos srpskoj kulturi neizbrisiv.