Bolest protiv koje moderna medicina i dalje ne može da se izbori

Danas se obeležava Svetski dan malarije, koji ima za cilj da osvesti problem koji ova bolest i dalje predstavlja u svetu.

Skoro 500.000 ljudi preminulo je od malarije u 2016. godini, što dokazuje da moderna medicina ima krupan izazov pred sobom. Prvi korak je edukacija, a u nastavku je nekoliko činjenica o ovoj bolesti koje morate znati:

Šta je malarija?

Malariju prenose paraziti koji se nalaze u zaraženim ženkama komaraca vrste Anopheles. Odmah po ujedu zaraženog komarca paraziti se množe u jetri pre nego što inficiraju i na kraju unište crvene krvne ćelije. Od 100 vrsta parazita koje nosi komarac zaražen malarijom, samo pet pogađaju čoveka.

Koji su simptomi malarije?

Simptomi se javljaju 10 do 15 dana nakon uboda. U početku počinju groznica, glavobolja, zbog čega je bolest teško dijagnostifikovati. Kod dece simptomi su anemija i problemi sa respiratornim traktom, a kod odraslih prelazi u otkazivanje više organa, što na kraju može dovesti do smrti.

Ko je najviše u riziku?

Skoro polovina populacije je u riziku od malarije, ali ova bolest je i dalje najzastupljenija u supsaharskoj Africi. Novorođene bebe i mala deca su u najvećem riziku od bolesti. Štaviše, zbog velikoj broja obolele dece do pet godina Svetska zdravstvena organizacija preproučila je preventivnu terapiju u sezoni kada najviše ljudi oboleva.

Kako se malarija leči?

Prevencijom: insekticidi protiv komaraca i sprej pri izlasku napolje jesu jedino rešenje. Lekovi su dostupni, posebno za one koji putuju, a trudnice takođe mogu preventivno primiti terapiju ako znaju da idu u krajeve u kojima mogu biti zaražene. Nažalost, i dalje postoje zemlje u kojima ova terapija nije dostupna, a što je najgore to je baš tamo gde je i najviše zastupljena.

Zašto nam je potreban Svetski dan malarije?

Dok se još traži lek koji bi efikasno eliminisao malariju iz organizma, Svetska zdravstvena organizacija je istakla zabrinjavajuće trendove. Iako je napravljen pomak u medicini u poslednjih nekoliko godina, čini se da je ponovo došlo do zastoja. Prognozira se da se do 2020. godine broj obolelih neće smanjiti za 40 odsto, kao što je bio plan SZO.