"Prvomajska zamka" u prirodi: Krpelji i zmije vrebaju – lekari otkrivaju kako da se zaštitite

Lekari upozoravaju da je krpelj parazit koji može biti veoma opasan jer može da izazove lajmsku bolest. Ujed zmije otrovnice takođe može biti veoma opasan, pa čak i smrtonosan, zbog čega je potrebno pridržavati se svih saveta prilikom boravka u parkovima, na livadama ili po šumama. 

Dr Radmila Šehić, specijalistkinja opšte medicine, rekla je nedavno da nakon boravka u prirodi obavezno treba pregledati odeću i celo telo kako biste na vreme videli da li ste slučajno našli nekog krpelja koji mili po garderobi ili koži.

"Krpelji su paraziti koji koriste životinjsku ili čovečju krv i tako opstaju. Pojedini krpelji, oni koji su zaraženi bakterijom borelija burgdorfer, izazivaju lajmsku bolest – oboljenje koje, ukoliko se ne registruje na vreme, može dovesti i do invaliditeta. Oni obično zaposedaju travnate površine, ali je činjenica da mogu da padaju i sa drveća. Lako se vide na koži, gde se učaure kao crne tačkice", kaže doktorka Šehić. Ona dodaje:

"Čovek nikako ne sme sam da kopa po koži ukoliko mu se zakači krpelj jer time može samo još više da ga pogura. Preporuka je javiti se lekaru, ali ukoliko je zdravstvena ustanova daleko, onda tankom pincetom treba obuhvatiti krpelja i okretati suprotno od kazaljke na satu. Kada krpelj izađe, onda mesto uboda treba dezinfikovati i namazati mast. Nikako ne stavljati benzin i alkohol na kožu, što ljudi rade, jer time samo iritiraju mesto uboda i inficiraju kožu."

Poznavaoci prirode upozoravaju da tokom boravka u prirodi možemo da naiđemo i na razne gmizavce, pa i na zmiju.

Ističu da je veoma bitno kod sebe imati štap, jer ukoliko se prolazi travnatom površinom, treba lupkati štapom o tlo dok hodate, jer će te vibracije upozoriti gmizavca. Činjenica je da zmije ne napadaju, sem ako nisu ugrožene. Veoma je bitno razgledati mesto na kome boravite, da ne zavlačite ruke u granje, travu, ispod kamenja ili žbunja, a da prethodno niste proverili da li tu ima nečega.

U Srbiji postoje tri vrste otrovnica – šarka, poskok i šargan. Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do 10 milimetara, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je bolom i otokom.

Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masivni otoci. Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati (postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikroranica preko koje otrov može ući u krvotok).

Jedino što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba jednostavno obrisati suvim ubrusom.

Ujedeno mesto po mogućnosti treba tretirati hladnim oblogama. Ujedenoj osobi treba dati što više tečnosti (vode!). Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvoljeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustljivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalje od mesta ujeda.

Izuzetno je važno i da se ujedena osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i samim time samo doprinose širenju toksina kroz organizam.