Zašto se stvara salo na stomaku?

Ovo istraživanje objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu „Clinical nutrition“ kao deo istraživanja „HELENA“ koje je finansirala Evropska komisija.

"Do sada se mislilo da mnogo fizičke aktivnosti može nadoknaditi posledice neuravnotežene ishrane. U ovom istraživanju, mi smo pokazali da to nije istina, kaže doktor biologije i redovni profesor na predmetu ishrane i nauke o hrani na Farmaceutskom fakultetu UPV/EHU i vođa istraživanja, Idoia Labajen, piše Medical News Today.

Cilj je bio istražiti ulogu koju igraju lipidne komponente, tj. dijetalna mast u stvaranju sala na stomaku kod adolescenata. Skupljanje sala na stomaku može imati najozbiljnije posledice po zdravlje zato što uvećava rizik of kardiovaskularnih problema, dijabetes melitusa, arterijske hipertenzije, visokog nivoa holesterola itd.

Ipak, ranije nisu rađena istraživanja o ulozi koju sastav ishrane ima kada je u pitanju izraženo salo na stomaku u jednoj vrlo važnoj fazi razvoja kao što je adolescencija. „Adolescenti su rizična grupa kada je u pitanju stil života, zato što su oni u fazi života u kojoj počinju da donose sopstvene odluke o tome šta žele ili ne žele da jedu. Takođe, u periodu su razvoja u kome mnogi od njih prestaju da se bave bilo kakvih sportom itd“, objašnjava Labayen.

Mast, važan faktor

Imajući sve ovo u vidu, radili su sa poduzorkom koji je uključivao 224 adolescenta koji su učestvovali u istraživanju „HELENA“ od ukupnog broja od preko 3.500 adolescenata u ovom istraživanju kod kojih je salo na stomaku precizno mereno metodom DXA merenja koštane gustine; navike u ishrani i fizička aktivnost takođe su uzeti u obzir.

Po nekim autorima, ishrana sa visokim procentom masti može uvećati rizik od preterane debljine bez porasta ukupnog unosa kalorija. Oni čak kažu da, bez obzira na ukupan unos kalorija, preterani procenat unosa masti u ishrani može biti uzrok većeg procenta telesne masti.

Rezultati ovog istraživanja potvrdili su tu hipotezu i pokazali da postoji snažna veza između procenta dijetalne masti i rasta stomačnog sala, bez obzira na stepen fizičke aktivnosti kod adolescenata.

„Uprkos činjenici da se fizička aktivnost obično posmatra kao preventivni faktor, u ovom specifičnom slučaju fizička aktivnost nije u stanju da neutrališe dejstvo“, kaže istraživač pri UPV/EHU. Tako da „ovi rezultati ukazuju na to je da je sadržaj dijetalne masti ključni faktor rizika kada je u pitanju stomačno salo kod adolescenata, bez obzira na to koliko su fizički aktivni“, naglasila je Labayen.

Osnovni cilj istraživanja „Zdrav način života u Evropi na osnovu ishrane u adolescenciji“ (HELENA) jeste da se dođe do informacija o kardiovaskularnom zdravlju, navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti adolescenata u Evropi. Ovo istraživanje Evropska komisija je u 2011. godini nagradila prvom nagradom za najbolju distribuciju rezultata jednog evropskog projekta zahvaljujući preko 100 objava u uglednim međunarodnim časopisima, koje su nastale kao rezultat ovog istraživanja.

Foto2: Image courtesy of Ohmega1982 / FreeDigitalPhotos.net