Psihopate među nama

Verujte mi, clanak je vise nego tacan. To znaju svi oni koji su tokom svog zivota bili zrtve ljudi sa psihopatskim poremecajem licnosti. Primer ugrozene sluzbenice i njenog sefa monstruma mozda i nije bas najbolji jer ipak najvece posledice i "među najbolnijim slučajevima su oni koji se odnose na prijatelja, člana porodice ili emotivnog partnera". Posao cete da promenite ali blisku osobu ne mozete tako lako. To je takav zacarani krug iz kojeg godinama niste u stanju da izadjete cak iako ste jaka licnost i sve vreme svesni sa kim imate posla. Ono sto vas ustvari sprecava da izadjete iz tog pakla je vecita iracionalna nada da vama bliska osoba ne moze biti "TO" a zapravo sve vreme znate o cemu se radi. Pri svemu tome je dodatna otezavajuca okolnost izuzetna glumacka sposobnost i sposobnost neverovatne manipulacije takvih ljudi. Ja sam sve tekstove dr Roberta Hera ukljucujuci i njegovu cuvenu cek listu pomno citala i proucavala dugi vremenski period, sve se uklapalo, pa su mi opet bile potrebne godine da prihvatim istinu i nekako se izvucem. Ko nije doziveo ovako nesto ne moze ni da zna ni da pretpostavi kako to izgleda i zato razumem ljude koji smatraju ovo nekakvim zaverama psihijatara da plase normalan svet i sl. ali verujte mi, takvi ljudi postoje i opasni su i posle njih, i ako se izvucete, ostaju vam tragovi na dusi za ceo zivot a najgori od svega je osecaj da ta osoba nokada nece niti uopste moze da oseti bilo kakvu i najmanju grizu savesti zbog svega sto vam je u zivotu ucinila. Njhov mozak funkcionise na toliko drugaciji nacin da je to prosto zaprepascujuce. Dr Her je zaista svetski poznat strucnjak na ovom polju i zaista zna o cemu govori. Zato svima koji nisu imali ovakva iskustva zelim im da ih nikada i ne dozive a onima koji jesu, da im se nikada vise ne ponove. A verovatno i nece s obzirom do koje mere izgubite poverenje u ljude i pocnete maltene u svakome da vidite znake psihopatije. Pozdrav i puno srece svim zrtvama ovih vrlo opasnih bica.

Srbijom upravljaju psihopate. Nema nam spasa.

Savremeno drustvo, gotovo iskljucivo koncentrisano samo na finansijsku dobit, nas polako sve pretvara u goreopisane psihopate.

Mene je jedan psihopata četiri godine pratio,iako sam ga odbila jer prepoznajem takve ljude,lik sve iskorišćeva,manipuliše,vrlo je lažno šarmantan,lik je toliko bolestan,da je to jezivo,vrlo koristan tekst za one koji ne prepoznaju..ja sam ignorisala.....

Mogli ste i duzi text...Znate , neki od nas su i zaposleni :)

Ne, psihopatske i sociopsihopatske ličnosti nisu izmišljotina psihijatara niti farmaceutskih kuća. Takav sklop ličnosti nije izlečiv, nije ga moguće tretirati ijednim dosada poznatim psihoterapijama. Takve osobe ne postaju neurotičari, jer kod njih nema nikakvog konflikta, nikakve frustracije, nikakvog nemogućeg izbora, što su sve uobičajeni razlozi koji dovode do neuroza. Psihopate imaju drugačiji (maksimalno prilagodljiv) sistem vrednosti i nikada neće sebe razočarati. Njihova nemogućnost da osećaju ljubav, strast, tugu, njihova nemogućnost ematije sa drugima čini ih zaštićenim od bilo kakvog osećaja krivice.
Ja sam se u životu srela (i nažalost srećem) sa jednom takvom osobom (koja je inače vrlo uspešna u svom poslu, priznata i cenjena od strane mnogih) i hororom me ispunjava svaki mogući susret sa njom, i ne zato što se plašim za život, već zato što znam da ako joj se nađem na putu sve ostalo što imam može biti ugroženo. A gađenjem me ispunjava sve ono što ja, budući da se osećam ugroženo, postajem zbog takve osobe, a što je Andrić najbolje sažeo: "Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju. ... Oni uvek idu više u pravcu nipodaštavanja protivnika nego u pravcu sopstvenog usavršavanja. Oni se više trude da umanje ugled protivnika nego da podignu svoju sopstvenu vrednost.” Ovo je samo jedan primer koji ilustruje duboku i kompleksnu spregu između psihopatskih ličnosti i posledica koje ostavljaju po ljude u okruženju.

Mislim da je jako dobro sto se rade i objavljuju ovakva naucna istrazivanja, jer je vrlo bitno , prosiriti svest kod ljudi na postojanje ovakve vrste prikrivenih psihopata, kako bi drustvo bilo u mogucnosti da se od njih zastiti. U poslednje vreme narocito se prica o Korporativnim Psihopatama, jer su korporacije mesta podlozna za razvoj ovakvih ljudi, cak, stice se utisak da ih svesno favorizuju , jer ce psihopata zarad zelje da zadrzi poziciju i moc uraditi bilo sta sto se od njega zahteva. Medjutim , da li su prividni kratkorocni benefiti veci od kumuliranih negativnih posledica koje ce kompanije neminovno morati da istrpe uposljavajuci psihopate, spada u domen korporativne odgovornosti, eticnosti ali i same odabrane strategije poslovanja kompanije : kratkorocno v.s. dugorocno.

Stvarno sjajan tekst.Prepoznao sam u detalje jednu veoma blisku osobu.Mada sam i sam psihopata,ja imam problem što sam i sociopata.Jedva čekam da ovladam socijalnim veštinama,pa da makar malo ublažim emocionalnu retardiranost.

Ja sam imao iskustvo sa psihopatom na radnom mestu. Što bih se ja više trudio i više mu ugađao, on bi me više "gazio". To je trajalo godinama, sve dok i meni nije "pregorela licna", pa je došlo dotle da me popusti ili će "pasti krv". Tada me je popustio, ali ja sam daleko fizički jači. Kasnije, kad god bi pokušao ponovo da me maltretira, odmah bih "zauzimao gard" i bio bih još "luđi". Ma nisam hteo da popustim ni za milimetar. On je uskoro nakon toga otišao iz firme (ne zbog mene), što je mene spasilo najmanje otkaza, jer sam bio rešen da "idem do kraja". Od tada, čim me neko malo "očepi" ne čekam već odmah reagujem. Naravno, bolje ih je izbegavati, ali to nije uvek moguće.

Svaka čast na članku!

Do prosle godine nisam znala sta to znaci, za mene su to uglavnom bili ludaci iz filma,a ne neko koga cu sresti u svakodnevnom zivotu.Danas, na zalost, mogu da drzim predavanja o tome.Ako sam icemu zahvalna to je spoznaja vaznosti intuicije koju nikada ne treba ignorisati jer je tu
da nas zastiti; ne treba je objasnjavati samo bezuslovno prihvatiti.
Ako je ikada postojalo otelotvorenje zla, to je u obliku psihopate. Ne zelim da Vam objasnjavam koje su njihove karakteristke, preporucicu neke od procitanih tekstova koji ce to mnogo bolje objasniti i nadam se pomoci koliko je i meni. Samo zelim da podelim moj put otkrica sa strane osobe koja nije psihijatar, laik za mnogo sto sta, ali koja je na vreme zbrisala iz jedne takve veze (posle mesec dana).

Jednu stvar bih zelela da naglasim da to moze svakom da se desi, pogotovu onim osobama kojima nije potreba da kontrolisu drugo ljudsko bice, nije im u biti i zato budu meta takvih ljudi ili zena.
Vi ste prosto regrutovani sa razlogom koriscenja (novac, ugled, posao, konkurencija, vasa popularnost, seks, ili sve zajedno), posmatrani (ili bolje receno zureni, to je jako karakteristicno za njih), da bi oni naucili vase mane i primenili odgovarajucu glumu i manipulaciju nad Vama radi ostvarenja njihovog cilja.
Moj prvi utisak je bio da “se klanjam ludaka koji zuri". Zbog necega sam zelela da nemam kontakt sa ovom osobom, jednostavno neka prirodna odbojnost je postojala u meni. Dr.nauka, lep visok, lepo se ponasa..ali nesto nije u redu, samo ne mogu da kazem sta. Zbog posla morala sam da saradjujem sa doticnim.Vazim za sposobnu i profesionalnu osobu, ponekad ostru i preku, samouverenu ali veselu i pristupacnu i verujem da dobre osobine preovladjuju nad losim.Trudim se da budem objektivna i samokriticna radi pobede nad samom sobom.

Sto sam vise radila sa njim, to je vise krenuo da me 'obradjuje'. Odjednom sam imala skoro svakodnevne mitinge sa njim, gde je poceo da mi kreira sliku o sebi i da mi namece ko je on. To mi je zasmetalo jer mi nije bio jasan motiv i sta hoce ovaj od mene, sta mene briga za to sto on ide u crkvu svake nedelje i sta su njegovi ciljevi u zivotu, izmedju ostalog. Tu sam da radim, al ajde, mozda mu treba da razgovara, jer mi se ucinio vrlo introvertnim, bez obzira na obilje reci, a ja znam sta to znaci biti streber( stavila sam ga u tu kategoriju, i vrlo sam toleratna prema takvom profilu).Istovremeno je poceo rapidno da se menja prema meni i da mi se uvlaci pod kozu konstantom paznjom, jednog takoreci zacopanog strebera. Meni je bilo neprijatno zbog posla, a i postala sam 'feksibilna' sa osecanjima, jer sam pomislila da sam mozda bila isuvise kriticna prema coveku prema kome sam imala bezrazloznu odbojnost.
Odlucila da o tome razgovaram van posla i postavim neke norme ponasanja. No nisam bila imuna na priznanje njegovih emocija, a mozda me i prolece malo drmnulo uglavnom svesno sam usla u vezu, sa tipom koji je postao “too good to be true“.. To je istovremeno bio pocetak mog pada.
U pocetku je psihopatu tesko prepoznati, jer se tek privikavate na osobu, upoznajete je i mislite da pojedine reakcije Vama cudne je nesto sto pokusavate da razjasnite sebi i u medjuvremenu tolerisete. Ta necete biti grubi prema nekome u startu – jer ni mi sami nismo savrseni. Moj pristup je bio (kad vise nije bilo racionalnog objasnjena u glavi za takve postupke)da jednostavno pitam pitanja, jer sam bila strasno konfuzna sta se ovde desava. Simptomi su bili i vise nego porazavajuci: - kontrolisanje vremena, iskrivljena realnost (predstavljanje situacija na nacin kakav se nisu desile i samim tim rad na razbijanju necije licnosti, kroz sumnju u svoje procene i svoj racio (zove se “gas lightning”)), - ponizavanje i ucenjivanje "ako ovo ne uradis/ ili ne naucis, onda ces se nositi sa tim i tim.." (ovo je za mene bila poslednja kap, prvo naredjivanje na koje sam doslovno alergicna, drugo, kreiranje vrste neosnovanog straha da ja setam k'o po jajima? NE.), manipulacije - i na kraju totalne lazi (za ovo mi je trebalo vremena da vidim).
Osobu nisam mogla da prepoznam posle 2-3 nedelje od pocetka veze - jer se predhodno ponasao totalno drugacije prema meni (one kategorije: "Divan covek").Ovo sad je licelo na Dr. Jekyll & Mr.Hyde. Na sva postavljena pitanja koja bi mozda resila moj kanandrum (da li je autista, bipolarac, da li se nesto desilo u detinjstvu), ili je bilo diverzije na odgovore ili sumanuti odgovor, pracenim totalnim odsustvom licnosti, praznim pogledom bez ikakve empatije i odgovornosti za ocigledno maltretiranje. Moj slucaj nije pokrivao samo emocionalnog nasilnika (sto sam prvo sumnjala) vec psihopatu. Nisam bila izlozena toj definiciji u vreme raskida, ali sam znala jedno da ovo nije normalno stanje, da je tip ludak i da treba prekinuti svakav odnos.To sam uradila sa otvorenim objasnjenjem zbog cega raskidam (sve gore navedeno), ukljujuci duple standarde i krajnje nepostovanje prema meni kao osobi. I bilo je odmazde (da izgubim posao; no "Imperija" je uzvratila udarac, on to nije ocekivao; ono sto sam ja dozivela u tom procesu, ne dao Bog nikome. On je neumorno radio i danju i nocu da me unisti po svaku cenu, profesionalno, mentalno, nije birao nacina, niti se libio grotesnih lazi. U medjuvremenu otkrila sam sta je on, naoruzala se znanjem i dobila slucaj u firmi protiv njega. Ali zdravlje je najvise stradalo).

Za psihopate nema leka, tako da je najbolje nemati ili prekinuti svaki kontakt sa njima. Oni su ti “zlatni momci” u korporacijama upravo zato sto bi gazili preko mrtvih da dodju do cilja,uglavnom super-inteligentni, manipulativni i bezdusni( sindrom koji zovem “Rise of the machines” ) u okruzenju koje to podrzava. Naci cete ih medju karizmaticnim politicarima ili religioznim liderima koji “u ime Boga” misle da imaju “carte blanche” za sva nedela koja cine nad normalnim ljudima i zenama.

Recite svojima i prijateljima sta Vam se desava - neki ce mozda i sumnjati u Vase stavke (jer "on je tako divan covek/zena"; Takav je bio i Ted Bunty). Vi znate koliko je to tacno, jer jednom ste i Vi tako mislili i morate ih isto razumeti zasto tako misle(perfektni su manipulatori, tesko ih je prokuziti), samo nastavite da trazite podrsku. Ne cutite. Obrazujte svoje prijatelje.
Nema sanse da ce Vam zivot biti gori - od ovoga gore nema. Zapamtite to.
Ovo se moze desiti svakoj osobi,bilo kog statusa, obrazovanja - (moj ludak je bio izuzetno inteligentan Dr.nauka; ja sam fakultetski obrazovana, nezavisna u svakom smislu i dobro se drzim; nista to ne garantuje da ce te neko lepo tretirati - to je moja naucena lekcija).
Obratite paznju na svoje zdravlje - kao posle velike bolesti morate na oporavak - izgradite sebe i svoje samopouzdanje (jer je garant proslo kroz mali pakao) i verujte u sebe, svoje procene i svoj instinkt.
Ne preporucujem nikakvo upustanje u drugu vezu - jer mislim da niko ko je prosao kroz takvu vezu nije spreman odmah za novu. Sacekajte, prvo uspostavite vezu sa samim sobom.

Samo hrabro i bez straha, kad mogu ja mozete i Vi.

Moja bivsa zena je psihopata, a imam sa njom i dete... Ljudi moji to je takav monstrum da ja nisam blage veze imao šta me je snašlo. Pročitavši ovaj tekst, shvatio sam da sam ja primećivao samo neke manifestacije, ne shvatavši o čemu se radi. Kome da se obratim, kako da objasnim, da zaštitim dete?

Fenomenalan tekst! Idem da uradim taj test. Ocekujem visok skor ;>

Ja nigde ne primećujem neku značajniju ljubaznost i osetljivost na ljudske probleme o kojima se tu govori. Vidim nezaposlene u besmislenim redovima, obespravljene izigrane radnike, gladne uličare koje svi obilaze, obične ljude kojima se pleni sve od odeće do krova nad glavom. Često za nerazumno malu sumu, koju ipak nemaju da plate jer treba nešto i jesti. Da li to sve znači da je celo društvo psihopatsko, ili samo državni aparat i njegovi bezdušni propisi? Ispekli ste zanat spinovanja, čestitam!

Где побећи? Јер бојим се да будућност припада психопатама! Испада да су они ефикаснији у прилагођавању, преживљавању, да су закони еволуције на њиховој страни...Колико сам пута помислила за неког да је срећа што није толико паметан колико је зао. Психопате ће вас или уништити или довести у ситуацију да пожелите да физички уништите њих. У стању су да и из најпитомије особе извуку највећу агресију. И онда испадате или слабић или агресивац. Проблем је у томе што их форсира неѕајажљив систем јер нико бољи од руководилаца свега и свачега од њих! Они воле таква места, а они који и виде са ким имају посла сматрау да је од њих велика корист а никаква штета. Јер не иживљавају се психопате на себи надређенима, на онима од којих зависе. Хм, они су такви какви су, а најкривљи су баш ти који их такве какви су, иако то виде, постављају тамо где их постављају...У свету је повољна клима за психопате, у томе је проблем...

Trazim vec neko vreme tekstove na ovu temu i ovaj mi se "dopao", iz razloga sto upozorava ljude i fino objasnjava ovaj tip ljudi. Ja sam, nazalost, jedna od onih koji bi mogli da se nazovu-zrtve istih... I sad drhtim kad pomislim na tu osobu... Ne verujem sama sebi. Ne verujem da je znam, da je bas takva, drugacija...ne verujem da sam morala da je sretnem (svojom krivicom). Za kratko vreme ubedila me je da je andjeo. A kad se pokazalo lice glumca izmedju uloga, ostala sam zaledjena. Taj covek tako neverovatno laze dok prica o emocijama, da nikad ne bih rekla da nije najemotivnije bice na svetu, a ujedno i jaka i stabilna licnost, pouzdana, postovana, sposobna u radu, druzeljubiva, ma sve naj naj... Dobro procenjujem ljude ali njega nisam skontala dok to nije sam hteo. Pogledas ga u oci u jednom trenu, i shvatis da sa druge strane ne postoji dusa. Da je spreman na SVE, mnoooogo vise nego prosecan covek, da dobije ono sto planira, da moze da predje preko lesa onog koji ga voli, da nema savest, da se ne preispituje, da na neki nacin...uziva, u zlobi bez pravog razloga. E to je nesto sto sam ja dozivela! Verujte mi, mogla bih da napisem deset stranica o razocarenju i s druge strane strahu, ali i boli zbog otkrivanja istine(konacno posle tri godine glume). Inace me je do sada istina uvek oslobadjala, ali sada me je ubila. Plus-nema leka za ovakvu "bolest uma"... Strasno. Mislim da se nikada necu stvarno oporaviti. Ja se nadam ali...ko zna...
Zelim vam da nikad nista slicno ne osetite.

pocecu da verujem u ron.l.habardove teorije o psihijatrima koji namerno stvaraju paranoju medju normalnim svetom da bi ih finansijski eksploatisali i mentalno kontrolisali.

Tekst je odličan, i edukativan. Da bar ima više ovakvih članaka. Čitajući tekst, podsetila sam se mog traumatičnog iskustva sa jednim takvim bićem. On je akademski visoko pozicioniran, kao i ja, i sve je počelo njegovim pokušajima šarmiranja, budući da moj isključiv profesionalan stav nije ostavljao ni promil mogućnosti za bilo šta drugo. Mislila sam da će taj shvatiti i ceniti to što neko na kulturan i obziran način diskretno zaobilazi njegovo nabacivanje. Uvek sam skretala temu na njegovu porodicu i sl. A, onda je za mene nastala najgora noćna mora koja je trajala nekoliko godina. Moj pristup je bio da reagujem sabrano na nenormalno maltretiranje, da se ne žalim, i da pokušavam da završim posao u kome me na sve načine pokušavao onemogućiti, budući da je bio nadređeni. Kada sam na kraju napustila taj posao, završila sam sa teškim posttraumatskim sindromom, na pomen tog bića imala sam napad plakanja, nešto blizu sloma, koje je trajalo satima. Trebalo mi je više od godinu dana da uspostavim neki početni balans, a nakon toga još uvek traje proces da pokušam ponovo da verujem ljudima. Iz mog iskustva, više nikada ne bih ostala na takvom mestu, jer mislim da ako neko ima savest, nije sposoban da se izbori sa takvim zlom. I, da, kada jednom pokažu pravo lice, imala sam utisak u gledam u prazan pogled tog bića, jedno od najmučnijih iskustava koje sam doživela.

Da. Psihopate su svuda oko nas. To su ljudi bez emocija, ali su naučili
da odglume emocionalno izražavanje posmatrajući normalne ljude oko sebe.
Oni suštinski ne vole nikoga!
Bežite što dalje od takvih ljudi jer su slatkorečivi i dopadljivi, ali
kad vas oni povrede,to je neizlečivo...

ja sam psihopata!?

Citajuci ovaj tekst, imam utisak da je pogresan na toliko nivoa, da je to nenormalno.

Intresantan je stav da su psihopate krive za vecinu trenutnih drustvenih problema. Veoma je lepo naci zrtveno jagnje i njega okriviti za sve probleme, tj. reci neki ljudi su dobri, neki losi, svi problemi su zbog ovog malog procenta losih ljudi, a svi ostali smo dobri.

A i simpaticna mi je poslednja recenica. Ali ajde da vidimo cinjenice(date u tekstu):
Psihopate ne moraju biti opasne.
Psihopate je nemoguce izleciti.
Nasledno je, tj. oni nemaju izbora.
Malo me podseca na argumente gej populacije, a opet ako bi neko napisao:
"Ukoliko naiđete na gej osobu, bežite koliko vas noge nose.” dobio bi tuzbu bilo gde u EU ili USA, a gay populacija bi ga definitivno optuzila da je latentni homoseksualac.

Sto se Hera tice covek je proveo zivot izucavajuci psihopate, ali one nasilne, uglavnom kriminalce. Tako da je njegovo istrazivanje uglavnom u tom smeru.

Ljudi koji su opisani u ovom clanku nisu psihopate. Mozda samo bezobzirniji u svojoj ambiciji, ali takav je ceo svet i sistem u kome zivimo. Ako nisi dovoljno mentalno jak pojesce te drugi ocas posla. Tako da bi poruka za uplakanu trebala da glasi da malo manje ocekuje dobro od drugih, a da se vise oslanja na svoje kvalitete. To sto je neko nju rasplakao na poslu ne znaci da je ta osoba psihopata, nego da je ona labilna osoba koja ne moze da kontrolise svoje emocije. Ako moram da biram izmedju toga da li cu nekoga uvrediti svojim misljenjem i toga da li ce se moje misljenje uopste cuti i uvaziti uvek cu izabrati ovo drugo. A te 'lako lomljive ljude' treba odmah izbaciti na cistac i videti njihove slabosti, a ne kada bude bitno u nekom projektu da oni zbog viska pritiska zbog roka koja se blizi jednostavno odustaju i padaju u depresiju. Ovako jednostavno znas na koga mozes, a na koge ne da se oslonis, da ce taj posao sprovesti do kraja.

Preporucujem odlicnu knjigu o psihopatiji "Bez savesti" Dr. Her

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/130230_Bez+savesti_ISBN:978-86-88515-00-9

O moj bogo! Pa moj profesor je jedan od njih! Sada sam sigurna.. :S :O
I ako me ostavi na popravni, ja cu da se roknem.
Elem, tekst je odlican!

Ljudi koji su opisani u ovom clanku nisu psihopate. Mozda samo bezobzirniji u svojoj ambiciji, ali takav je ceo svet i sistem u kome zivimo. Ako nisi dovoljno mentalno jak pojesce te drugi ocas posla. Tako da bi poruka za uplakanu trebala da glasi da malo manje ocekuje dobro od drugih, a da se vise oslanja na svoje kvalitete. To sto je neko nju rasplakao na poslu ne znaci da je ta osoba psihopata, nego da je ona labilna osoba koja ne moze da kontrolise svoje emocije. Ako moram da biram izmedju toga da li cu nekoga uvrediti svojim misljenjem i toga da li ce se moje misljenje uopste cuti i uvaziti uvek cu izabrati ovo drugo. A te 'lako lomljive ljude' treba odmah izbaciti na cistac i videti njihove slabosti, a ne kada bude bitno u nekom projektu da oni zbog viska pritiska zbog roka koja se blizi jednostavno odustaju i padaju u depresiju. Ovako jednostavno znas na koga mozes, a na koge ne da se oslonis, da ce taj posao sprovesti do kraja.

Citajuci ovaj tekst, imam utisak da je pogresan na toliko nivoa, da je to nenormalno.

Intresantan je stav da su psihopate krive za vecinu trenutnih drustvenih problema. Veoma je lepo naci zrtveno jagnje i njega okriviti za sve probleme, tj. reci neki ljudi su dobri, neki losi, svi problemi su zbog ovog malog procenta losih ljudi, a svi ostali smo dobri.

A i simpaticna mi je poslednja recenica. Ali ajde da vidimo cinjenice(date u tekstu):
Psihopate ne moraju biti opasne.
Psihopate je nemoguce izleciti.
Nasledno je, tj. oni nemaju izbora.
Malo me podseca na argumente gej populacije, a opet ako bi neko napisao:
"Ukoliko naiđete na gej osobu, bežite koliko vas noge nose.” dobio bi tuzbu bilo gde u EU ili USA, a gay populacija bi ga definitivno optuzila da je latentni homoseksualac.

Sto se Hera tice covek je proveo zivot izucavajuci psihopate, ali one nasilne, uglavnom kriminalce. Tako da je njegovo istrazivanje uglavnom u tom smeru.

pocecu da verujem u ron.l.habardove teorije o psihijatrima koji namerno stvaraju paranoju medju normalnim svetom da bi ih finansijski eksploatisali i mentalno kontrolisali.

ja sam psihopata!?

O moj bogo! Pa moj profesor je jedan od njih! Sada sam sigurna.. :S :O
I ako me ostavi na popravni, ja cu da se roknem.
Elem, tekst je odlican!

Mogli ste i duzi text...Znate , neki od nas su i zaposleni :)

Trazim vec neko vreme tekstove na ovu temu i ovaj mi se "dopao", iz razloga sto upozorava ljude i fino objasnjava ovaj tip ljudi. Ja sam, nazalost, jedna od onih koji bi mogli da se nazovu-zrtve istih... I sad drhtim kad pomislim na tu osobu... Ne verujem sama sebi. Ne verujem da je znam, da je bas takva, drugacija...ne verujem da sam morala da je sretnem (svojom krivicom). Za kratko vreme ubedila me je da je andjeo. A kad se pokazalo lice glumca izmedju uloga, ostala sam zaledjena. Taj covek tako neverovatno laze dok prica o emocijama, da nikad ne bih rekla da nije najemotivnije bice na svetu, a ujedno i jaka i stabilna licnost, pouzdana, postovana, sposobna u radu, druzeljubiva, ma sve naj naj... Dobro procenjujem ljude ali njega nisam skontala dok to nije sam hteo. Pogledas ga u oci u jednom trenu, i shvatis da sa druge strane ne postoji dusa. Da je spreman na SVE, mnoooogo vise nego prosecan covek, da dobije ono sto planira, da moze da predje preko lesa onog koji ga voli, da nema savest, da se ne preispituje, da na neki nacin...uziva, u zlobi bez pravog razloga. E to je nesto sto sam ja dozivela! Verujte mi, mogla bih da napisem deset stranica o razocarenju i s druge strane strahu, ali i boli zbog otkrivanja istine(konacno posle tri godine glume). Inace me je do sada istina uvek oslobadjala, ali sada me je ubila. Plus-nema leka za ovakvu "bolest uma"... Strasno. Mislim da se nikada necu stvarno oporaviti. Ja se nadam ali...ko zna...
Zelim vam da nikad nista slicno ne osetite.

Ja nigde ne primećujem neku značajniju ljubaznost i osetljivost na ljudske probleme o kojima se tu govori. Vidim nezaposlene u besmislenim redovima, obespravljene izigrane radnike, gladne uličare koje svi obilaze, obične ljude kojima se pleni sve od odeće do krova nad glavom. Često za nerazumno malu sumu, koju ipak nemaju da plate jer treba nešto i jesti. Da li to sve znači da je celo društvo psihopatsko, ili samo državni aparat i njegovi bezdušni propisi? Ispekli ste zanat spinovanja, čestitam!

Srbijom upravljaju psihopate. Nema nam spasa.

Savremeno drustvo, gotovo iskljucivo koncentrisano samo na finansijsku dobit, nas polako sve pretvara u goreopisane psihopate.

Stvarno sjajan tekst.Prepoznao sam u detalje jednu veoma blisku osobu.Mada sam i sam psihopata,ja imam problem što sam i sociopata.Jedva čekam da ovladam socijalnim veštinama,pa da makar malo ublažim emocionalnu retardiranost.

Ne, psihopatske i sociopsihopatske ličnosti nisu izmišljotina psihijatara niti farmaceutskih kuća. Takav sklop ličnosti nije izlečiv, nije ga moguće tretirati ijednim dosada poznatim psihoterapijama. Takve osobe ne postaju neurotičari, jer kod njih nema nikakvog konflikta, nikakve frustracije, nikakvog nemogućeg izbora, što su sve uobičajeni razlozi koji dovode do neuroza. Psihopate imaju drugačiji (maksimalno prilagodljiv) sistem vrednosti i nikada neće sebe razočarati. Njihova nemogućnost da osećaju ljubav, strast, tugu, njihova nemogućnost ematije sa drugima čini ih zaštićenim od bilo kakvog osećaja krivice.
Ja sam se u životu srela (i nažalost srećem) sa jednom takvom osobom (koja je inače vrlo uspešna u svom poslu, priznata i cenjena od strane mnogih) i hororom me ispunjava svaki mogući susret sa njom, i ne zato što se plašim za život, već zato što znam da ako joj se nađem na putu sve ostalo što imam može biti ugroženo. A gađenjem me ispunjava sve ono što ja, budući da se osećam ugroženo, postajem zbog takve osobe, a što je Andrić najbolje sažeo: "Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju. ... Oni uvek idu više u pravcu nipodaštavanja protivnika nego u pravcu sopstvenog usavršavanja. Oni se više trude da umanje ugled protivnika nego da podignu svoju sopstvenu vrednost.” Ovo je samo jedan primer koji ilustruje duboku i kompleksnu spregu između psihopatskih ličnosti i posledica koje ostavljaju po ljude u okruženju.

Fenomenalan tekst! Idem da uradim taj test. Ocekujem visok skor ;>

Verujte mi, clanak je vise nego tacan. To znaju svi oni koji su tokom svog zivota bili zrtve ljudi sa psihopatskim poremecajem licnosti. Primer ugrozene sluzbenice i njenog sefa monstruma mozda i nije bas najbolji jer ipak najvece posledice i "među najbolnijim slučajevima su oni koji se odnose na prijatelja, člana porodice ili emotivnog partnera". Posao cete da promenite ali blisku osobu ne mozete tako lako. To je takav zacarani krug iz kojeg godinama niste u stanju da izadjete cak iako ste jaka licnost i sve vreme svesni sa kim imate posla. Ono sto vas ustvari sprecava da izadjete iz tog pakla je vecita iracionalna nada da vama bliska osoba ne moze biti "TO" a zapravo sve vreme znate o cemu se radi. Pri svemu tome je dodatna otezavajuca okolnost izuzetna glumacka sposobnost i sposobnost neverovatne manipulacije takvih ljudi. Ja sam sve tekstove dr Roberta Hera ukljucujuci i njegovu cuvenu cek listu pomno citala i proucavala dugi vremenski period, sve se uklapalo, pa su mi opet bile potrebne godine da prihvatim istinu i nekako se izvucem. Ko nije doziveo ovako nesto ne moze ni da zna ni da pretpostavi kako to izgleda i zato razumem ljude koji smatraju ovo nekakvim zaverama psihijatara da plase normalan svet i sl. ali verujte mi, takvi ljudi postoje i opasni su i posle njih, i ako se izvucete, ostaju vam tragovi na dusi za ceo zivot a najgori od svega je osecaj da ta osoba nokada nece niti uopste moze da oseti bilo kakvu i najmanju grizu savesti zbog svega sto vam je u zivotu ucinila. Njhov mozak funkcionise na toliko drugaciji nacin da je to prosto zaprepascujuce. Dr Her je zaista svetski poznat strucnjak na ovom polju i zaista zna o cemu govori. Zato svima koji nisu imali ovakva iskustva zelim im da ih nikada i ne dozive a onima koji jesu, da im se nikada vise ne ponove. A verovatno i nece s obzirom do koje mere izgubite poverenje u ljude i pocnete maltene u svakome da vidite znake psihopatije. Pozdrav i puno srece svim zrtvama ovih vrlo opasnih bica.

Moja bivsa zena je psihopata, a imam sa njom i dete... Ljudi moji to je takav monstrum da ja nisam blage veze imao šta me je snašlo. Pročitavši ovaj tekst, shvatio sam da sam ja primećivao samo neke manifestacije, ne shvatavši o čemu se radi. Kome da se obratim, kako da objasnim, da zaštitim dete?

Mislim da je jako dobro sto se rade i objavljuju ovakva naucna istrazivanja, jer je vrlo bitno , prosiriti svest kod ljudi na postojanje ovakve vrste prikrivenih psihopata, kako bi drustvo bilo u mogucnosti da se od njih zastiti. U poslednje vreme narocito se prica o Korporativnim Psihopatama, jer su korporacije mesta podlozna za razvoj ovakvih ljudi, cak, stice se utisak da ih svesno favorizuju , jer ce psihopata zarad zelje da zadrzi poziciju i moc uraditi bilo sta sto se od njega zahteva. Medjutim , da li su prividni kratkorocni benefiti veci od kumuliranih negativnih posledica koje ce kompanije neminovno morati da istrpe uposljavajuci psihopate, spada u domen korporativne odgovornosti, eticnosti ali i same odabrane strategije poslovanja kompanije : kratkorocno v.s. dugorocno.

Mene je jedan psihopata četiri godine pratio,iako sam ga odbila jer prepoznajem takve ljude,lik sve iskorišćeva,manipuliše,vrlo je lažno šarmantan,lik je toliko bolestan,da je to jezivo,vrlo koristan tekst za one koji ne prepoznaju..ja sam ignorisala.....

Ja sam imao iskustvo sa psihopatom na radnom mestu. Što bih se ja više trudio i više mu ugađao, on bi me više "gazio". To je trajalo godinama, sve dok i meni nije "pregorela licna", pa je došlo dotle da me popusti ili će "pasti krv". Tada me je popustio, ali ja sam daleko fizički jači. Kasnije, kad god bi pokušao ponovo da me maltretira, odmah bih "zauzimao gard" i bio bih još "luđi". Ma nisam hteo da popustim ni za milimetar. On je uskoro nakon toga otišao iz firme (ne zbog mene), što je mene spasilo najmanje otkaza, jer sam bio rešen da "idem do kraja". Od tada, čim me neko malo "očepi" ne čekam već odmah reagujem. Naravno, bolje ih je izbegavati, ali to nije uvek moguće.

Где побећи? Јер бојим се да будућност припада психопатама! Испада да су они ефикаснији у прилагођавању, преживљавању, да су закони еволуције на њиховој страни...Колико сам пута помислила за неког да је срећа што није толико паметан колико је зао. Психопате ће вас или уништити или довести у ситуацију да пожелите да физички уништите њих. У стању су да и из најпитомије особе извуку највећу агресију. И онда испадате или слабић или агресивац. Проблем је у томе што их форсира неѕајажљив систем јер нико бољи од руководилаца свега и свачега од њих! Они воле таква места, а они који и виде са ким имају посла сматрау да је од њих велика корист а никаква штета. Јер не иживљавају се психопате на себи надређенима, на онима од којих зависе. Хм, они су такви какви су, а најкривљи су баш ти који их такве какви су, иако то виде, постављају тамо где их постављају...У свету је повољна клима за психопате, у томе је проблем...

Svaka čast na članku!

Preporucujem odlicnu knjigu o psihopatiji "Bez savesti" Dr. Her

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/130230_Bez+savesti_ISBN:978-86-88515-00-9

Do prosle godine nisam znala sta to znaci, za mene su to uglavnom bili ludaci iz filma,a ne neko koga cu sresti u svakodnevnom zivotu.Danas, na zalost, mogu da drzim predavanja o tome.Ako sam icemu zahvalna to je spoznaja vaznosti intuicije koju nikada ne treba ignorisati jer je tu
da nas zastiti; ne treba je objasnjavati samo bezuslovno prihvatiti.
Ako je ikada postojalo otelotvorenje zla, to je u obliku psihopate. Ne zelim da Vam objasnjavam koje su njihove karakteristke, preporucicu neke od procitanih tekstova koji ce to mnogo bolje objasniti i nadam se pomoci koliko je i meni. Samo zelim da podelim moj put otkrica sa strane osobe koja nije psihijatar, laik za mnogo sto sta, ali koja je na vreme zbrisala iz jedne takve veze (posle mesec dana).

Jednu stvar bih zelela da naglasim da to moze svakom da se desi, pogotovu onim osobama kojima nije potreba da kontrolisu drugo ljudsko bice, nije im u biti i zato budu meta takvih ljudi ili zena.
Vi ste prosto regrutovani sa razlogom koriscenja (novac, ugled, posao, konkurencija, vasa popularnost, seks, ili sve zajedno), posmatrani (ili bolje receno zureni, to je jako karakteristicno za njih), da bi oni naucili vase mane i primenili odgovarajucu glumu i manipulaciju nad Vama radi ostvarenja njihovog cilja.
Moj prvi utisak je bio da “se klanjam ludaka koji zuri". Zbog necega sam zelela da nemam kontakt sa ovom osobom, jednostavno neka prirodna odbojnost je postojala u meni. Dr.nauka, lep visok, lepo se ponasa..ali nesto nije u redu, samo ne mogu da kazem sta. Zbog posla morala sam da saradjujem sa doticnim.Vazim za sposobnu i profesionalnu osobu, ponekad ostru i preku, samouverenu ali veselu i pristupacnu i verujem da dobre osobine preovladjuju nad losim.Trudim se da budem objektivna i samokriticna radi pobede nad samom sobom.

Sto sam vise radila sa njim, to je vise krenuo da me 'obradjuje'. Odjednom sam imala skoro svakodnevne mitinge sa njim, gde je poceo da mi kreira sliku o sebi i da mi namece ko je on. To mi je zasmetalo jer mi nije bio jasan motiv i sta hoce ovaj od mene, sta mene briga za to sto on ide u crkvu svake nedelje i sta su njegovi ciljevi u zivotu, izmedju ostalog. Tu sam da radim, al ajde, mozda mu treba da razgovara, jer mi se ucinio vrlo introvertnim, bez obzira na obilje reci, a ja znam sta to znaci biti streber( stavila sam ga u tu kategoriju, i vrlo sam toleratna prema takvom profilu).Istovremeno je poceo rapidno da se menja prema meni i da mi se uvlaci pod kozu konstantom paznjom, jednog takoreci zacopanog strebera. Meni je bilo neprijatno zbog posla, a i postala sam 'feksibilna' sa osecanjima, jer sam pomislila da sam mozda bila isuvise kriticna prema coveku prema kome sam imala bezrazloznu odbojnost.
Odlucila da o tome razgovaram van posla i postavim neke norme ponasanja. No nisam bila imuna na priznanje njegovih emocija, a mozda me i prolece malo drmnulo uglavnom svesno sam usla u vezu, sa tipom koji je postao “too good to be true“.. To je istovremeno bio pocetak mog pada.
U pocetku je psihopatu tesko prepoznati, jer se tek privikavate na osobu, upoznajete je i mislite da pojedine reakcije Vama cudne je nesto sto pokusavate da razjasnite sebi i u medjuvremenu tolerisete. Ta necete biti grubi prema nekome u startu – jer ni mi sami nismo savrseni. Moj pristup je bio (kad vise nije bilo racionalnog objasnjena u glavi za takve postupke)da jednostavno pitam pitanja, jer sam bila strasno konfuzna sta se ovde desava. Simptomi su bili i vise nego porazavajuci: - kontrolisanje vremena, iskrivljena realnost (predstavljanje situacija na nacin kakav se nisu desile i samim tim rad na razbijanju necije licnosti, kroz sumnju u svoje procene i svoj racio (zove se “gas lightning”)), - ponizavanje i ucenjivanje "ako ovo ne uradis/ ili ne naucis, onda ces se nositi sa tim i tim.." (ovo je za mene bila poslednja kap, prvo naredjivanje na koje sam doslovno alergicna, drugo, kreiranje vrste neosnovanog straha da ja setam k'o po jajima? NE.), manipulacije - i na kraju totalne lazi (za ovo mi je trebalo vremena da vidim).
Osobu nisam mogla da prepoznam posle 2-3 nedelje od pocetka veze - jer se predhodno ponasao totalno drugacije prema meni (one kategorije: "Divan covek").Ovo sad je licelo na Dr. Jekyll & Mr.Hyde. Na sva postavljena pitanja koja bi mozda resila moj kanandrum (da li je autista, bipolarac, da li se nesto desilo u detinjstvu), ili je bilo diverzije na odgovore ili sumanuti odgovor, pracenim totalnim odsustvom licnosti, praznim pogledom bez ikakve empatije i odgovornosti za ocigledno maltretiranje. Moj slucaj nije pokrivao samo emocionalnog nasilnika (sto sam prvo sumnjala) vec psihopatu. Nisam bila izlozena toj definiciji u vreme raskida, ali sam znala jedno da ovo nije normalno stanje, da je tip ludak i da treba prekinuti svakav odnos.To sam uradila sa otvorenim objasnjenjem zbog cega raskidam (sve gore navedeno), ukljujuci duple standarde i krajnje nepostovanje prema meni kao osobi. I bilo je odmazde (da izgubim posao; no "Imperija" je uzvratila udarac, on to nije ocekivao; ono sto sam ja dozivela u tom procesu, ne dao Bog nikome. On je neumorno radio i danju i nocu da me unisti po svaku cenu, profesionalno, mentalno, nije birao nacina, niti se libio grotesnih lazi. U medjuvremenu otkrila sam sta je on, naoruzala se znanjem i dobila slucaj u firmi protiv njega. Ali zdravlje je najvise stradalo).

Za psihopate nema leka, tako da je najbolje nemati ili prekinuti svaki kontakt sa njima. Oni su ti “zlatni momci” u korporacijama upravo zato sto bi gazili preko mrtvih da dodju do cilja,uglavnom super-inteligentni, manipulativni i bezdusni( sindrom koji zovem “Rise of the machines” ) u okruzenju koje to podrzava. Naci cete ih medju karizmaticnim politicarima ili religioznim liderima koji “u ime Boga” misle da imaju “carte blanche” za sva nedela koja cine nad normalnim ljudima i zenama.

Recite svojima i prijateljima sta Vam se desava - neki ce mozda i sumnjati u Vase stavke (jer "on je tako divan covek/zena"; Takav je bio i Ted Bunty). Vi znate koliko je to tacno, jer jednom ste i Vi tako mislili i morate ih isto razumeti zasto tako misle(perfektni su manipulatori, tesko ih je prokuziti), samo nastavite da trazite podrsku. Ne cutite. Obrazujte svoje prijatelje.
Nema sanse da ce Vam zivot biti gori - od ovoga gore nema. Zapamtite to.
Ovo se moze desiti svakoj osobi,bilo kog statusa, obrazovanja - (moj ludak je bio izuzetno inteligentan Dr.nauka; ja sam fakultetski obrazovana, nezavisna u svakom smislu i dobro se drzim; nista to ne garantuje da ce te neko lepo tretirati - to je moja naucena lekcija).
Obratite paznju na svoje zdravlje - kao posle velike bolesti morate na oporavak - izgradite sebe i svoje samopouzdanje (jer je garant proslo kroz mali pakao) i verujte u sebe, svoje procene i svoj instinkt.
Ne preporucujem nikakvo upustanje u drugu vezu - jer mislim da niko ko je prosao kroz takvu vezu nije spreman odmah za novu. Sacekajte, prvo uspostavite vezu sa samim sobom.

Samo hrabro i bez straha, kad mogu ja mozete i Vi.

Da. Psihopate su svuda oko nas. To su ljudi bez emocija, ali su naučili
da odglume emocionalno izražavanje posmatrajući normalne ljude oko sebe.
Oni suštinski ne vole nikoga!
Bežite što dalje od takvih ljudi jer su slatkorečivi i dopadljivi, ali
kad vas oni povrede,to je neizlečivo...

Tekst je odličan, i edukativan. Da bar ima više ovakvih članaka. Čitajući tekst, podsetila sam se mog traumatičnog iskustva sa jednim takvim bićem. On je akademski visoko pozicioniran, kao i ja, i sve je počelo njegovim pokušajima šarmiranja, budući da moj isključiv profesionalan stav nije ostavljao ni promil mogućnosti za bilo šta drugo. Mislila sam da će taj shvatiti i ceniti to što neko na kulturan i obziran način diskretno zaobilazi njegovo nabacivanje. Uvek sam skretala temu na njegovu porodicu i sl. A, onda je za mene nastala najgora noćna mora koja je trajala nekoliko godina. Moj pristup je bio da reagujem sabrano na nenormalno maltretiranje, da se ne žalim, i da pokušavam da završim posao u kome me na sve načine pokušavao onemogućiti, budući da je bio nadređeni. Kada sam na kraju napustila taj posao, završila sam sa teškim posttraumatskim sindromom, na pomen tog bića imala sam napad plakanja, nešto blizu sloma, koje je trajalo satima. Trebalo mi je više od godinu dana da uspostavim neki početni balans, a nakon toga još uvek traje proces da pokušam ponovo da verujem ljudima. Iz mog iskustva, više nikada ne bih ostala na takvom mestu, jer mislim da ako neko ima savest, nije sposoban da se izbori sa takvim zlom. I, da, kada jednom pokažu pravo lice, imala sam utisak u gledam u prazan pogled tog bića, jedno od najmučnijih iskustava koje sam doživela.