Tuga ili depresija: Kada je vreme za stručnu pomoć?

depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.
(Aron, 03. februar 2023 18:13)

Udubite više u glavu da depresija nema veze sa tim kolika ti je plata.
Depresija nema veze sa novcem.
Brdo glumaca,muzicara koji su bukvalno multimilioneri su bili ili su sada teški depresivci.
Brdo sportista je u depresiji.

postoji mnogo ljudi koji bi jedne druge ucinili srecnim,
ali postoji jos vise onih koji uistinu ne znaju sta hoce.

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...

Desilo mi se. U početku je zaista bila samo bila neizmerna tuga. Ali vremenom nisam ni sam mogao da uvidim koliko vremena prolazi, dok je moje stanje ostalo nepromenjeno. Moja okolina je uvidjala tugu, ali što je duže teklo vreme, ljudi su teško mogli da vide i postajali su sve opušteniji. Zao mi je samo sto nisam znao šta je posredi, možda bih se nekome obratio za pomoć, ali najverovatnije ni ne bih. Dok sam trepnuo, prošlo je 5 godina i kosa mi je počela opadati. Nisam imao devojku, niti sam imao prijatelje. Sve ovo pišem, jer znam da nema čoveka koji razume taj subjektivni osećaj, pa se osećam kao da pišem sebi samome u proslosti. Ništa mi nije pomoglo kao što je sport. Počeo sam da trčim i nikada nisam prestao. Čak sam ostvario i određene uspehe u sportu. Vremenom sam pronašao nauku koja stoji iza toga i ne bih da ulazim u to i zaista ne morate da je budete svesni, ali video sam u komentarima da je neko preporučio jednu knjigu koja bez sumnje može da pomogne, i pišem ovo samo da bih je potvrdio kao preporuku sa još dva saveta. Dakle: 1. Sport (po mogućstvu anerobni, po mogućstvu u isto vreme u toku dana, svaki dan, bez obzira na okolnosti, 15 minuta minimum, kao početnik nikad vise od 20!) 2. Konekcija sa ljudima (kada budete spremni, kratki susreti, ne prečesto, niti sa istim ljudima već sa novim, teme za diskusiju isključivo sport i hobiji. Ne preterivati sa vremenom već sa učestalošću! Nema potrebe za dubljim otvaranjem, jer ionako niko vas ne bi razumeo) 3. Knjiga Moć sadašnjeg trenutka (kao vrhunac lomljenja ega, čitati sporo, nikako odjednom, primenjivati) (postoje i druge dobre knjige, ali sam siguran da je ego ključan početni stadijum). Srećno i sportski pozdrav!

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
nn

glavu gore, i zapamti da je retko kad nesto onako kako izgleda. izgubiti veru u ljude nije strasno, dogadja se, ali nikad, bas nikad ne gubi veru u sebe. zelim ti puno snage i srece;)
pozdrav po nebu

Šta raditi kada mozak jednostavno logički neće prihvatiti bitnost života zato što je život "kratak" i sve se svodi na isto šta god uradio u životu, koliko god dece napravio, para zaradio, dobrih ili loših dela napravio. Jednostavno totalno logično, precizno razmišljanje koje naravno vodi u neki tip depresije(lakše je onima koji veruju u Boga). Ne želiš decu jer će i ona isto završiti, ne želiš ženu da se ne bi vezao jer će i ona možda pre tebe tako završiti. Želiš samo trenutne užitke i ne želiš ni za šta da se vezuješ da se ne bi povređivao bez razloga. I samo u podsvesti čekaš kraj, spreman si za njega.

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.

Pre psihijatrijske intervencije proveriti stitnu, nadbubreznu i hipofizu. Neki od poremecaja ovih zlezda organski izazivaju depresiju. Stanje svakako shvatiti ozbiljno.

Evo ih stručnjaci koji misle da se ceo život sastoji u parama i da je samo bitno da imaš što više love na računu i onda nema depresije. A to što smo imali (imamo) masu poznatih ljudi, milionera, iz različitih profesija, koji su se borili ili još gore nisu izborili sa depresijom, to prosečnog srbendu ne zanima. Da ih ne nabrajam sada sve, samo ću reći Robin Vilijams. On je bukvalno poslednji za koga bih i pomislio da je u depresiji, s' obzirom na to kakav je glumac i kakv je čovek bio, ali eto, nažalost, depresija je bila jača...

Dal da se umijem il da se ubijem

Jako podmukla stvar...napada lagano po sistemu kap po kap...i kada posle par godina čaša bude puna ti vise i ne zelis da je ispraznis

Knjige koje bih preporucio ,vrijede ,nekome ce pomoci .Dijete u tebi mora da nadje svoj zavicaj ,moc sadasnjeg trenutka i osmislite zivot iznova.Srecno

Posle zimskih praznika stiže depresija,tačno za Svetog Savu,zato napolje,čak i po kiši izađite iz četiri zida,zidovi ubijaju :(

e moj frodo: "ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom."
pa kada bih skocio iz aviona nema teorije da bih povukao rucicu za otvaranje padobrana
ko bi jos takvu priliku propustio za okoncanje depresije

"Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje"
ili jos bolje - kao meni vec godinama - kazu - pa vi gospodine nemate problem sa spavanjem - hajde da probamo samo razgovor-terapiju i tako unedogled a sve vreme u istom mestu

Odem ja tako kod psihijatra, a on luđi od mene... a tek sestra, luda jedna! Jedva dobih vozačku, bajo moj!

Moj plan br.1 ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom.
Svi kazu da su posle toga postali drugi ljudi. Dakle nadjite svoj prekidac, a to je pogled smrti u oci sa planom povratka.
(Frodo, 3. februar 2023 20:49)

Depresija jeste pogled smrti u oci. Skakanje padobranom je avantura u naizgled opasnim, ali strogo kontrolisanim okolnostima, nista vise.

---

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.
(misa, 3. februar 2023 20:45)

Mozes i da ne odes kod psihijatra, i da odbijas terapiju, ali onda, ukoliko se radi o klinickoj depresiji, preostaju dva puta - jedan je u bolnicu, u kojoj ces, opet, primati terapiju, drugi je put bez povratka.

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra
(Aron, 03. februar 2023 18:13)

Depresija nema veze ni sa "obrazovanjem"
Zapravo "obrazovanje" nema veze ni sa cim, nikad nije ni postojala veza, samo strucnost i kompetentnost osobe tj strucnjaka.

Nejasna je potreba nipodastavanja nicijeg obrazovanja, postoje ljudi kojima svo obrazovanje univerzuma nece pomoci, a postoje ljudi koji samo mogu doprineti obrazovanju a samo obrazovanje ih ne zavredjuje.
Obrazovanje je bitno, ali nece papir/diploma ili "klasa" kompetentno pouzdano nista obaviti, potreban je sposoban strucnjak a ne papir.

Inace cemu zivot, nadu u neki veci smisao i vrednost zivota je tesko naci

pocnimo da se molimo Bogu iz srca

Osećati se ponekad depresivno je normalno ali depresija je izmišljena bolest jer ne postoji. Zašto se ljudi osećaju loše pa uglavnom zbog loših finansija, emotivnog života, lošeg posla koji je slabo plaćen, loših stambenih uslova...Tebi način života oređuje psihu tj.kako ćeš da razmišljaš jako prosto...Tebi ako je život loš neće ti pomoći svi psihijatri ovog sveta jer oni nikog suštinski ne mogu da promene...samo svoj život možeš ti da promeniš.

"Kako da prepoznate depresiju?

*Svakodnevno doživljavate tugu. Osećate da uopšte nema nade za život.
*Nemate interesa da se bavite aktivnostima koje ste ranije voleli.Mnogo ste se ugojili ili smršali.
*Imate zbrkan raspored spavanja ili imate nesanicu.
*Stalno se osećate umorno.
*Osećate krivicu i previše razmišljate o svemu i svačemu.
*Niste u stanju da se koncentrišete ni na šta. "

Svaki normalan covek od 35+ ovo oseca, bukvalno prave od zdravih ljudi slucajeve

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.

Moj plan br.1 ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom.
Svi kazu da su posle toga postali drugi ljudi. Dakle nadjite svoj prekidac, a to je pogled smrti u oci sa planom povratka.

Da i ja podelim svoje iskustvo. Prvi put sam sa oko 20 godina, osetio čudnu emociju potpune praznine, bukvalno rupu u grudima. U narednim godinama, pomešana sa izazovima koje život nosi je bila sve prisuta, iskazana kroz nedostatak životne energije(koje imam prirodno mnogo), osećaj besmisla, beznadja, gubitka tla po nogama, introspekcije i niza drugih emocija. Nekada se javljala u talasima, sezonski. Naučio sam da se izborim, osetim kada sada retko nadolazi, da je razumem, ali da i u njoj postoji smisao životnog izazova dok sada normalno živim. Ljudi, obratite psihologu, psihijatru što ranije, bez ikakve stigme o istima, mnogo je lakše, nećete imate izgubljene prespavane nedelje, mesece, godine. Život zaista može biti lep.

Posle zimskih praznika stiže depresija,tačno za Svetog Savu,zato napolje,čak i po kiši izađite iz četiri zida,zidovi ubijaju :(
cobo

da, i zidovi ubijaju, a ponekad i sredina. covek kasno shvati da je okruzen supcima od ljudi;)

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.
(misa, 03. februar 2023 20:45)

Zato prvo kod psihoterapeuta...ako ne pomaze duze vreme, onda tek kod psihijatra.. U velikom broju slucajevi lekovi nisu potrebni. Usput samo da znate, mnogo je vazno kako se hranite ista radite tokom dana..zdrava ishrana, setnja i smanjenje alkohola i brze hrane kao i sport stvarno znacajno uticu na smanjenje depresije.

@(Eric Cartman, 03. februar 2023 20:20)
Твој проблем је читање с разумевањем написаног

Nazalost tama ce uvek biti jaca od svetlosti.

Ne zelim nikome
Ko nije to doziveo ne moze da shvati kakav je to haos u glavi

Podelio bih svoje iskustvo. Prvi put sam sa oko 20 godina, osetio čudnu emociju potpune praznine, bukvalno rupu u grudima. U narednim godinama, pomešana sa izazovima koje život nosi je bila sve prisuta, iskazana kroz nedostatak životne energije(koje imam prirodno mnogo), osećaj besmisla, beznadja, gubitka tla po nogama, introspekcije i niza drugih emocija. Nekada se javljala u talasima, sezonski. Naučio sam da se izborim, osetim sada kada retko nadolazi, da je razumem, ali da i u njoj postoji smisao životnog izazova dok sada normalno potpuno živim, radim, faks sa zavrsio, socialni zivot ne manjak. Ljudi, obratite se psihologu, psihijatru što ranije, bez ikakve stigme o istima, mnogo je lakše, nećete imate izgubljene prespavane nedelje, mesece, godine. Život zaista može biti lep.

zora rudi, dan se budi - a, gde sam ja?

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
(nn, 03. februar 2023 19:07)
Hvala vam na glasu.
depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...
(qq, 03. februar 2023 19:00)

tako i ja isto… potrebno je da mi neko od ukućana kaže nešto drsko ili uvredljivo i mogu satima plakati… probudim se i mislim ‘zašto postojim uopšte? čemu sve ovo? svima oko mene bi bilo bolje da me nema, da me nikada nije ni bilo!’

Ne zelim nikome
Ko nije to doziveo ne moze da shvati kakav je to haos u glavi
(Pa, 4. februar 2023 01:50)

moze, zamisli samo zamrseno klupko vune sa bezbroj cvrsto vezanih cvorova,
a vise ne znas ni gde je pocetak ni kraj. ima pomoci, al' obicno je bolna.

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
(nn, 03. februar 2023 19:07)
Hvala vam na glasu.
depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...
(qq, 03. februar 2023 19:00)

tako i ja isto… potrebno je da mi neko od ukućana kaže nešto drsko ili uvredljivo i mogu satima plakati… probudim se i mislim ‘zašto postojim uopšte? čemu sve ovo? svima oko mene bi bilo bolje da me nema, da me nikada nije ni bilo!’
(Papirologija, 4. februar 2023 06:07)

eto, na dva tuzna komentara dolazi i treci. da, zakon privlacnosti cini svoje bilo to nama jasno ili ne.
zivot je na svoj nacin pozoriste i manite se uloge zrtve. ko treba kreirati moju realnost ako ne ja sam? ucinite sta mozete, ali ucinite!

Sklanjas se od svih, da te nema. A najblizi kazu da si sebicna, sama sebi dovoljna, nije te briga za druge. I tako.

mislim da u Srbiji ne postoji ni jedno ni drugo ne racunam Beograd naravno

ljudi se jednostavno nadju zarobljeni u zivotu, i kad uvide da to nije zivot koji zele oni i dalje ne pustaju. budimo iskreni prema sebi, upoznajmo i prihvatimo sebe. shvatimo napokon da se istim nacinom razmisljanja i verovanja ne moze izazvati promena. ne proklinjimo sudbinu, sudbina svakom nudi vise
nego sto on iz straha od nepoznavanja sebe moze da prihvati. pogledajte ovaj film i dobro razmislite.
Der Film DEINES Lebens

covece, seti se, kad se nadjes na krstu jos uvek postoji nada u vaskrsnuce.
vise srece drugi put

Osećati se ponekad depresivno je normalno ali depresija je izmišljena bolest jer ne postoji. Zašto se ljudi osećaju loše pa uglavnom zbog loših finansija, emotivnog života, lošeg posla koji je slabo plaćen, loših stambenih uslova...Tebi način života oređuje psihu tj.kako ćeš da razmišljaš jako prosto...Tebi ako je život loš neće ti pomoći svi psihijatri ovog sveta jer oni nikog suštinski ne mogu da promene...samo svoj život možeš ti da promeniš.

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.

"Kako da prepoznate depresiju?

*Svakodnevno doživljavate tugu. Osećate da uopšte nema nade za život.
*Nemate interesa da se bavite aktivnostima koje ste ranije voleli.Mnogo ste se ugojili ili smršali.
*Imate zbrkan raspored spavanja ili imate nesanicu.
*Stalno se osećate umorno.
*Osećate krivicu i previše razmišljate o svemu i svačemu.
*Niste u stanju da se koncentrišete ni na šta. "

Svaki normalan covek od 35+ ovo oseca, bukvalno prave od zdravih ljudi slucajeve

mislim da u Srbiji ne postoji ni jedno ni drugo ne racunam Beograd naravno

Moj plan br.1 ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom.
Svi kazu da su posle toga postali drugi ljudi. Dakle nadjite svoj prekidac, a to je pogled smrti u oci sa planom povratka.

Nazalost tama ce uvek biti jaca od svetlosti.

pocnimo da se molimo Bogu iz srca

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.

postoji mnogo ljudi koji bi jedne druge ucinili srecnim,
ali postoji jos vise onih koji uistinu ne znaju sta hoce.

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra, motaju se kablovi, radi se kod Kineza. Ali nisu depresivni jer uvek možeš nekoga da nasmeješ ako je šala dobra i originalna. Popričas sa ljudima ispred drakstora, sa komšijama, rođacima. Ali u razvijenim zemljama imaš bukvalno ljudi koji apsolutno ne reaguju ninašta i deluju potuno otupelo. Njihovi preci su pre WW2 bili srećni ako su imali bilo kakav posao, čeličana, rudnik, zanat, nije tu bilo vremena za otupelost i depresiju.
(Aron, 03. februar 2023 18:13)

Udubite više u glavu da depresija nema veze sa tim kolika ti je plata.
Depresija nema veze sa novcem.
Brdo glumaca,muzicara koji su bukvalno multimilioneri su bili ili su sada teški depresivci.
Brdo sportista je u depresiji.

covece, seti se, kad se nadjes na krstu jos uvek postoji nada u vaskrsnuce.
vise srece drugi put

Dal da se umijem il da se ubijem

Knjige koje bih preporucio ,vrijede ,nekome ce pomoci .Dijete u tebi mora da nadje svoj zavicaj ,moc sadasnjeg trenutka i osmislite zivot iznova.Srecno

Ne zelim nikome
Ko nije to doziveo ne moze da shvati kakav je to haos u glavi
(Pa, 4. februar 2023 01:50)

moze, zamisli samo zamrseno klupko vune sa bezbroj cvrsto vezanih cvorova,
a vise ne znas ni gde je pocetak ni kraj. ima pomoci, al' obicno je bolna.

depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...

Šta raditi kada mozak jednostavno logički neće prihvatiti bitnost života zato što je život "kratak" i sve se svodi na isto šta god uradio u životu, koliko god dece napravio, para zaradio, dobrih ili loših dela napravio. Jednostavno totalno logično, precizno razmišljanje koje naravno vodi u neki tip depresije(lakše je onima koji veruju u Boga). Ne želiš decu jer će i ona isto završiti, ne želiš ženu da se ne bi vezao jer će i ona možda pre tebe tako završiti. Želiš samo trenutne užitke i ne želiš ni za šta da se vezuješ da se ne bi povređivao bez razloga. I samo u podsvesti čekaš kraj, spreman si za njega.

Odem ja tako kod psihijatra, a on luđi od mene... a tek sestra, luda jedna! Jedva dobih vozačku, bajo moj!

Evo ih stručnjaci koji misle da se ceo život sastoji u parama i da je samo bitno da imaš što više love na računu i onda nema depresije. A to što smo imali (imamo) masu poznatih ljudi, milionera, iz različitih profesija, koji su se borili ili još gore nisu izborili sa depresijom, to prosečnog srbendu ne zanima. Da ih ne nabrajam sada sve, samo ću reći Robin Vilijams. On je bukvalno poslednji za koga bih i pomislio da je u depresiji, s' obzirom na to kakav je glumac i kakv je čovek bio, ali eto, nažalost, depresija je bila jača...

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
(nn, 03. februar 2023 19:07)
Hvala vam na glasu.
depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...
(qq, 03. februar 2023 19:00)

tako i ja isto… potrebno je da mi neko od ukućana kaže nešto drsko ili uvredljivo i mogu satima plakati… probudim se i mislim ‘zašto postojim uopšte? čemu sve ovo? svima oko mene bi bilo bolje da me nema, da me nikada nije ni bilo!’
(Papirologija, 4. februar 2023 06:07)

eto, na dva tuzna komentara dolazi i treci. da, zakon privlacnosti cini svoje bilo to nama jasno ili ne.
zivot je na svoj nacin pozoriste i manite se uloge zrtve. ko treba kreirati moju realnost ako ne ja sam? ucinite sta mozete, ali ucinite!

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...

Posle zimskih praznika stiže depresija,tačno za Svetog Savu,zato napolje,čak i po kiši izađite iz četiri zida,zidovi ubijaju :(

@(Eric Cartman, 03. februar 2023 20:20)
Твој проблем је читање с разумевањем написаног

Pre psihijatrijske intervencije proveriti stitnu, nadbubreznu i hipofizu. Neki od poremecaja ovih zlezda organski izazivaju depresiju. Stanje svakako shvatiti ozbiljno.

"Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje"
ili jos bolje - kao meni vec godinama - kazu - pa vi gospodine nemate problem sa spavanjem - hajde da probamo samo razgovor-terapiju i tako unedogled a sve vreme u istom mestu

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
nn

glavu gore, i zapamti da je retko kad nesto onako kako izgleda. izgubiti veru u ljude nije strasno, dogadja se, ali nikad, bas nikad ne gubi veru u sebe. zelim ti puno snage i srece;)
pozdrav po nebu

e moj frodo: "ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom."
pa kada bih skocio iz aviona nema teorije da bih povukao rucicu za otvaranje padobrana
ko bi jos takvu priliku propustio za okoncanje depresije

Depresija je u suštini kako kažu jedan naš psihijatar uglavnom bolest savremenog i razvijenog društva. Kao i onih koji pripadaju višim klasama a nemaju obrazovanje za to. Zapadnjaci žive u blagostanju i oblju postindustriskog društva pa su razmaženi i prezasićeni životom koje nikada u pršlosti nije postojao. Plate su im u proseku 3,4 hiljada evra, sve se radi preko CV-a, zimovanja, letovanja. Toga nema u većoj meri u nerazvijenim društvima ili u društvima koja nespadaju u kategoriju prvog sveta. Ovde na primer ljudi su nezadovoljni, napeti i nesrećni ali to je zbog toga što se živi dosta teško jer su ekonomija, institucije i međuljudski odnosi vrlo loši. Nezaposlenost, prosek plata 400 evra
(Aron, 03. februar 2023 18:13)

Depresija nema veze ni sa "obrazovanjem"
Zapravo "obrazovanje" nema veze ni sa cim, nikad nije ni postojala veza, samo strucnost i kompetentnost osobe tj strucnjaka.

Nejasna je potreba nipodastavanja nicijeg obrazovanja, postoje ljudi kojima svo obrazovanje univerzuma nece pomoci, a postoje ljudi koji samo mogu doprineti obrazovanju a samo obrazovanje ih ne zavredjuje.
Obrazovanje je bitno, ali nece papir/diploma ili "klasa" kompetentno pouzdano nista obaviti, potreban je sposoban strucnjak a ne papir.

Inace cemu zivot, nadu u neki veci smisao i vrednost zivota je tesko naci

ljudi se jednostavno nadju zarobljeni u zivotu, i kad uvide da to nije zivot koji zele oni i dalje ne pustaju. budimo iskreni prema sebi, upoznajmo i prihvatimo sebe. shvatimo napokon da se istim nacinom razmisljanja i verovanja ne moze izazvati promena. ne proklinjimo sudbinu, sudbina svakom nudi vise
nego sto on iz straha od nepoznavanja sebe moze da prihvati. pogledajte ovaj film i dobro razmislite.
Der Film DEINES Lebens

Desilo mi se. U početku je zaista bila samo bila neizmerna tuga. Ali vremenom nisam ni sam mogao da uvidim koliko vremena prolazi, dok je moje stanje ostalo nepromenjeno. Moja okolina je uvidjala tugu, ali što je duže teklo vreme, ljudi su teško mogli da vide i postajali su sve opušteniji. Zao mi je samo sto nisam znao šta je posredi, možda bih se nekome obratio za pomoć, ali najverovatnije ni ne bih. Dok sam trepnuo, prošlo je 5 godina i kosa mi je počela opadati. Nisam imao devojku, niti sam imao prijatelje. Sve ovo pišem, jer znam da nema čoveka koji razume taj subjektivni osećaj, pa se osećam kao da pišem sebi samome u proslosti. Ništa mi nije pomoglo kao što je sport. Počeo sam da trčim i nikada nisam prestao. Čak sam ostvario i određene uspehe u sportu. Vremenom sam pronašao nauku koja stoji iza toga i ne bih da ulazim u to i zaista ne morate da je budete svesni, ali video sam u komentarima da je neko preporučio jednu knjigu koja bez sumnje može da pomogne, i pišem ovo samo da bih je potvrdio kao preporuku sa još dva saveta. Dakle: 1. Sport (po mogućstvu anerobni, po mogućstvu u isto vreme u toku dana, svaki dan, bez obzira na okolnosti, 15 minuta minimum, kao početnik nikad vise od 20!) 2. Konekcija sa ljudima (kada budete spremni, kratki susreti, ne prečesto, niti sa istim ljudima već sa novim, teme za diskusiju isključivo sport i hobiji. Ne preterivati sa vremenom već sa učestalošću! Nema potrebe za dubljim otvaranjem, jer ionako niko vas ne bi razumeo) 3. Knjiga Moć sadašnjeg trenutka (kao vrhunac lomljenja ega, čitati sporo, nikako odjednom, primenjivati) (postoje i druge dobre knjige, ali sam siguran da je ego ključan početni stadijum). Srećno i sportski pozdrav!

Moj plan br.1 ako me uhvati depresija je da skocim iz aviona sa padobranom.
Svi kazu da su posle toga postali drugi ljudi. Dakle nadjite svoj prekidac, a to je pogled smrti u oci sa planom povratka.
(Frodo, 3. februar 2023 20:49)

Depresija jeste pogled smrti u oci. Skakanje padobranom je avantura u naizgled opasnim, ali strogo kontrolisanim okolnostima, nista vise.

---

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.
(misa, 3. februar 2023 20:45)

Mozes i da ne odes kod psihijatra, i da odbijas terapiju, ali onda, ukoliko se radi o klinickoj depresiji, preostaju dva puta - jedan je u bolnicu, u kojoj ces, opet, primati terapiju, drugi je put bez povratka.

Ne zelim nikome
Ko nije to doziveo ne moze da shvati kakav je to haos u glavi

Podelio bih svoje iskustvo. Prvi put sam sa oko 20 godina, osetio čudnu emociju potpune praznine, bukvalno rupu u grudima. U narednim godinama, pomešana sa izazovima koje život nosi je bila sve prisuta, iskazana kroz nedostatak životne energije(koje imam prirodno mnogo), osećaj besmisla, beznadja, gubitka tla po nogama, introspekcije i niza drugih emocija. Nekada se javljala u talasima, sezonski. Naučio sam da se izborim, osetim sada kada retko nadolazi, da je razumem, ali da i u njoj postoji smisao životnog izazova dok sada normalno potpuno živim, radim, faks sa zavrsio, socialni zivot ne manjak. Ljudi, obratite se psihologu, psihijatru što ranije, bez ikakve stigme o istima, mnogo je lakše, nećete imate izgubljene prespavane nedelje, mesece, godine. Život zaista može biti lep.

zora rudi, dan se budi - a, gde sam ja?

Jako podmukla stvar...napada lagano po sistemu kap po kap...i kada posle par godina čaša bude puna ti vise i ne zelis da je ispraznis

kada pocnes svakog dana misliti da li vredi i dalje ziveti,vredili ista nositi i dalje teret koji je sve teze i teze nositi ona skapiras da si na kraju...
(nn, 03. februar 2023 19:07)
Hvala vam na glasu.
depresija je stanje kada bukvalno ne postojis,sve si zavrsio,sva pisma napisao,nikome ne trebas,stalno si na ivici,nestati ili otaljavati nekako svu bezvrednost sadasnjosti.
I da,buducnost ne postoji...
(qq, 03. februar 2023 19:00)

tako i ja isto… potrebno je da mi neko od ukućana kaže nešto drsko ili uvredljivo i mogu satima plakati… probudim se i mislim ‘zašto postojim uopšte? čemu sve ovo? svima oko mene bi bilo bolje da me nema, da me nikada nije ni bilo!’

Posle zimskih praznika stiže depresija,tačno za Svetog Savu,zato napolje,čak i po kiši izađite iz četiri zida,zidovi ubijaju :(
cobo

da, i zidovi ubijaju, a ponekad i sredina. covek kasno shvati da je okruzen supcima od ljudi;)

Da i ja podelim svoje iskustvo. Prvi put sam sa oko 20 godina, osetio čudnu emociju potpune praznine, bukvalno rupu u grudima. U narednim godinama, pomešana sa izazovima koje život nosi je bila sve prisuta, iskazana kroz nedostatak životne energije(koje imam prirodno mnogo), osećaj besmisla, beznadja, gubitka tla po nogama, introspekcije i niza drugih emocija. Nekada se javljala u talasima, sezonski. Naučio sam da se izborim, osetim kada sada retko nadolazi, da je razumem, ali da i u njoj postoji smisao životnog izazova dok sada normalno živim. Ljudi, obratite psihologu, psihijatru što ranije, bez ikakve stigme o istima, mnogo je lakše, nećete imate izgubljene prespavane nedelje, mesece, godine. Život zaista može biti lep.

Da i onda odeš kod psihijatra i oni te samo kljukaju antidepresivima i tabletama za smirenje,od kojih si kao zombi i samo ti se spava.
(misa, 03. februar 2023 20:45)

Zato prvo kod psihoterapeuta...ako ne pomaze duze vreme, onda tek kod psihijatra.. U velikom broju slucajevi lekovi nisu potrebni. Usput samo da znate, mnogo je vazno kako se hranite ista radite tokom dana..zdrava ishrana, setnja i smanjenje alkohola i brze hrane kao i sport stvarno znacajno uticu na smanjenje depresije.

Sklanjas se od svih, da te nema. A najblizi kazu da si sebicna, sama sebi dovoljna, nije te briga za druge. I tako.