Moždani korteks može da učini da manje spavate

Zašto spavamo i procesi iza sna, jedno su od najzanimljivijih pitanja u savremenoj neuronauci. Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu otkrili su novu metu za ispitivanje sna u mozgu sisara - moždani korteks. Rad je objavljen u časopisu Nature Neuroscience.Korteks mozga čini oko 80 odsto volumena mozga i odgovoran je za mnoge složene pojave, uključujuc&#769;i percepciju, mišljenje, jezik, pažnju i pamc&#769;enje. Dok se aktivnost u korteksu obično koristi u studijama spavanja za snimanje obrazaca spavanja/budnosti, najnovije istraživanje iz Oksforda otkrilo je da procesi unutar samog korteksa zapravo mogu biti odgovorni za kontrolu sna, kao što su koliko dugo spavati i koliko duboko se tone u san. Neverovatno: Naučnici uzgojili &quot;mini mozak&quot;, on nekako dobio oči Studija je pratila aktivnost mozga kod laboratorijskih miševa, koji imaju fundamentalne sličnosti u mozgu sa ljudima u smislu anatomije i mehanizama spavanja. Neuroni u dva područja korteksa - neokortikalnom sloju 5 i delu hipokampusa - bili su &quot;ućutkani&quot; u mozgu miševa. Ludi saveti stručnjaka za spavanje u toku leta zaista rade Kada su neuroni u tim delovima mozga bili deaktivirani, laboratorijski miševi su odjednom svaki dan ostjali budni najmanje tri sata duže. Da bismo ovo stavili u perspektivu, prosečan miš živi otprilike dve godine, što znači da su tokom svog života dobili puna tri meseca &quot;budnog&quot; vremena. U ljudskom smislu, to bi bilo jednako oko 10 godina.Iako su miševi bili duže bili budni, izgleda da njihova potreba za nadoknađvanjem sna nije bila pogođena. Normalno, kada miševi (i ljudi) ostanu budni duže nego obično i postanu umorniji, mi spavamo duže kako bismo nadoknadili san. Ova studija na laboratorijskim miševima pokazala je da nisu spavali duže nego inače. Izgleda da na njihov telesni sat uopšte nisu imali uticaja dodatni sati budnosti u njihovim danima. Dr Lukas Krone sa Odeljenja za fiziologiju, anatomiju i genetiku Univerziteta u Oksfordu i vodec&#769;i autor studije rekao je: &quot;Naše otkric&#769;e da je korteks deo sistema za regulisanje sna otvara nove perspektive za medicinu spavanja. Možda bi bilo moguc&#769;e koristiti vec&#769; uspostavljene neinvazivne tehnike stimulacije mozga za promenu kortikalne aktivnosti i na taj način umereni san u terapeutske svrhe, na primer za lečenje poremec&#769;aja sna&quot;. Iako je ova studija važan prvi korak, potrebno je više posla. &quot;Nadamo se da c&#769;e mnoge druge istraživačke grupe sada istraživati kako korteks doprinosi regulaciji sna&quot;, rekao je dr Krone. &quot;Multidisciplinarni pristup c&#769;e nam pomoc&#769;i da u potpunosti razumemo c&#769;elijske mehanizme i neuronska kola kroz koja korteks reguliše san.&quot;